Greje 230 kvadrata za oko 100 evra: Ne koristi ni drva ni pelet, već neobično gorivo

Dok se mnogi domaćini pred početak grejne sezone preračunavaju koliko će novca morati da izdvoje za drva, pelet, gas ili struju, Janko Turičan iz Stare Pazove koristi drugačiji sistem.

On kuću i pomoćne objekte ukupne površine oko 230 kvadrata greje baliranom sojinom slamom, koja mu ostaje nakon proizvodnje soje. Prema njegovim rečima, trošak grejanja za celu sezonu iznosi oko 100 evra.

Sojinu slamu koristi kao gorivo

Janko je ranije za portal Agromedia objasnio da se bavi proizvodnjom soje, pa slamu nakon žetve koristi kao gorivo umesto da je u potpunosti vraća u zemljište.

Za njegov sistem potreban je kotao prilagođen sagorevanju bala. Kako navodi, za jednu sezonu inače pripremi oko 1.200 bala, mada je količina koju mora da obezbedi zavisna i od vremenskih uslova i potrošnje.

Posebnost njegovog sistema je i akumulator toplote. On ga je dodatno izolovao mineralnom vunom i zaštitio ciradom kako bi se smanjili gubici temperature.

Kada tokom dana sagori određenu količinu bala i zagreje akumulator, uskladištena toplota se potom postepeno prosleđuje objektima.

Profimedia

 

U kući održava oko 21,5 stepeni

Od ukupno oko 230 kvadrata, Janko navodi da na stambeni deo otpada oko 180 kvadrata, dok ostatak čine garaže i pomoćni objekti.

Temperaturu reguliše sobnim termostatom, a prema njegovim rečima, u kući se ona uglavnom održava na oko 21,5 stepeni.

Kako je ranije objasnio, ako počne sa loženjem oko 14 časova i tokom dana sagori oko osam bala, akumulator može da čuva toplotu tako da narednog dana u isto vreme nema potrebe za dodatnim gorivom.

Bale se u kotao ubacuju približno na svakih pola sata, mada Janko navodi da sistem može dodatno da se automatizuje.

Pixabay

 

Najveći problem je prostor za skladištenje

Iako je trošak goriva u njegovom slučaju veoma nizak, ovakav način grejanja nije praktičan za svako domaćinstvo.

Velika količina bala zahteva odgovarajući prostor za skladištenje, a posebno je važno da budu zaštićene od vlage.

Još jedna specifičnost je to što Janko sam proizvodi soju, pa mu je slama dostupna kao nusproizvod. Zbog toga njegov primer nije moguće jednostavno preslikati na domaćinstvo koje bi kompletnu količinu biomase moralo da kupuje.

Profimedia

 

Kotao platio oko 1.200 evra

Janko navodi da mu je najveća početna investicija bio kotao. Kupio ga je pre više od 13 godina i tada ga je platio oko 1.200 evra.

Bio mu je potreban veći model kako bi u njega mogao da ubacuje cele bale slame.

Prema njegovom iskustvu, isprobao je i druge vrste biomase, ali se sojina slama pokazala kao najpogodnija za njegov sistem. Kaže da dobro greje, ima visok stepen iskorišćenja i da nakon sagorevanja ostaje veoma malo pepela.

Janko takođe navodi da nije jedini koji koristi ovakav način grejanja i da se u njegovom kraju još nekoliko domaćinstava odlučilo za sojinu slamu.

Njegov primer pokazuje kako poljoprivredni nusproizvod može da se iskoristi za zagrevanje domaćinstva, ali konkretan trošak zavisi od niza faktora – od dostupnosti slame i uslova za njeno skladištenje, do izolacije objekta, zime i karakteristika samog sistema grejanja.

 

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi