Koji to sektor raste dvostruko brže od ostatka srpske ekonomije?
Ovaj sektor je u 2022. godini ostvario rast od 5,8 odsto u odnosu na 2021. godinu
U 2022. godini finansijski sektor je ostvario rast od 5,8 odsto u odnosu na 2021. Tom rastu najviše su doprineli najdominantniji igrači na finansijskom tržištu – banke i osiguravajuće kuće. Iako podaci o poslovanju svih aktera na ovom tržištu još nisu objavljeni, procenjuje se da će ukupan prihod celokupnog sektora za prošlu godinu dostići 450 milijardi dinara.
Finansijski sektor u Srbiji se u proteklom periodu pokazao kao veoma otporan na korona virus, tačnije na njegove ekonomske posledice. U 2021. banke su ostvarile rast profita od sedam odsto, osiguravajuća društva su napokon premašila premiju od milijardu evra, a lizing kompanije podigle vrednost novozaključenih ugovora za 35 odsto. Ovaj trend nastavljen je i u prošloj godini, uprkos ratu u Ukrajini koji je ponovo uzdrmao ekonomiju u celom svetu.
Prihod od 450 milijardi
Naime, prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), bruto dodata vrednost (BDV) finansijskog sektora uključujući i osiguranje u 2022. iznosila je blizu 1,8 milijardi evra, što je činilo 3,6 odsto ukupno ostvarenog BDV-a Republike Srbije. Rast bruto dodate vrednosti je lane iznosio 2,3 odsto. Godinu dana pre toga, BDV finansijskog sektora je bila nešto manja (1,7 milijardi evra), i imala je učešće u BDV-u zemlje od 3,8 odsto.
Katarina Ocokoljić, sekretar Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije (PKS), kaže za magazin Biznis i finansije (B&F) da je finansijski sektor u 2022. ostvario rast od 5,8 odsto u odnosu na 2021. godinu. Poređenja radi, rast našeg BDP-a je bio 2,3 odsto.
Pročitajte još:
- Očekujemo da će ukupan prihod celog finansijskog sektora u 2022. godini iznositi oko 450 milijardi dinara. Premda još uvek nisu objavljeni svi podaci, ranija iskustva pokazuju da 50 odsto ukupnih prihoda celog sektora ostvaruju banke, sektor osiguranja 36 odsto, a ostatak svi drugi sektori - navodi Ocokoljić.
Prema njenim rečima, za rast prihoda u bankarstvu najviše su bile zaslužne kamate i naknade, a u sektoru osiguranja povećanje premije za 12,16 odsto, od čega je premija neživotnog osiguranja porasla za 14 odsto, a životnog za 5,8 odsto.
Rast broja zaposlenih
Rast poslovanja pratilo je i povećanje broja zaposlenih. U četvrtom kvartalu 2022. godine u finansijskom sektoru radilo je 43.013 ljudi, što je bilo za 1,5 odsto više nego u istom kvartalu 2021. godine. Najveći broj njih bio je zaposlen u bankama (25.996), zatim u osiguranju, reosiguranju i penzijskim fondovima (10.978), te u pomoćnim delatnostima u pružanju finansijskih usluga i osiguranju (6.039). Učešće zaposlenih u finansijskom sektoru u ukupnoj zaposlenosti iznosilo je 1,9 odsto.
Broj zaposlenih povećan je na 43.833 radnika u prvom tromesečju ove godine, što je rast od 3,4 odsto u odnosu na isti kvartal 2022. godine. Najviše ljudi radilo je u delatnosti finansijskih usluga, osim osiguranja i penzijskih fondova (26.779), u osiguranju, reosiguranju i penzijskim fondovima (10.938) i u pružanju finansijskih usluga i osiguranju (6.116).
Profimedia
U 2022. godini rast bruto i neto zarada u Srbiji iznosio je 13,8 odsto nominalno, odnosno 1,7 odsto realno. U finansijskim delatnostima i delatnosti osiguranja zabeležen je nominalni rast bruto zarada od sedam odsto, a realno pad od 4,4 odsto. Najveći nominalni rast zarada zabeležen je u pomoćnim finansijskim delatnostima (13,7%) , zatim u bankama (7,2%) i osiguranju (6,2%).
Najveću prosečnu platu imali su zaposleni u bankarstvu. Oni su u proseku primali 179.128 dinara, što je bilo za 73,4 odsto više od prosečne zarade u zemlji. Nešto manje plate zabeležene su u delatnosti osiguranja, reosiguranja i penzijskih fondova (147.928 dinara), ali su i one bile veće od republičkog proseka i to za 43,2 odsto, dok su najmanju zaradu u finansijskom sektoru imali zaposleni u pomoćnim delatnostima u pružanju finansijskih usluga i osiguranju. Ona je iznosila 85.223 dinara, dakle bila je za 17,5 odsto niža od republičkog proseka.
Investicije u finansijskom sektoru
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u 2022. godini od izvoza finansijskih usluga, osiguranja i usluga penzijskog osiguranja ostvareno je 138,6 miliona evra prihoda, što je za 82,3 odsto više nego u 2021. Od toga je 33,3 odsto prihoda realizovano kroz delatnost osiguranja i usluga penzijskog osiguranja (46,1 milion evra), a 66,7 odsto kroz izvoz finansijskih usluga, osim osiguranja (92,5 miliona evra). Prosečna godišnja stopa rasta izvoza u petogodišnjem periodu (2018-2022) iznosila je 31,7 odsto.
Klasifikacija finansijskih delatnosti
Finansijski sektor čine tri grupe delatnosti:
1. Finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova. U navedenoj delatnosti rade institucije i kompanije koje se bave monetarnim posredovanjem, poput banaka, štedionica i kreditnih zadruga.
2. Osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog osiguranja. U ovu grupu spadaju svi oni koji se bave prodajom polisa životnog i neživotnog osiguranja.
3. Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju. U pitanju je grana privrede koja obuhvata finansijske i robne berze, brokerske poslove s hartijama od vrednosti i berzanskom robom, i ostale pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga, osim osiguranja i penzijskih fondova, kao što su obrada finansijskih transakcija, kliring i saldiranje, usluge investicionog konsaltinga, usluge hipotekarnih konsultanata i brokera...
Vrednost ostvarenog uvoza finansijskih usluga, osiguranja i usluga penzijskog osiguranja bila je 247,4 miliona evra, što je međugodišnji pad od 3,3 odsto. Najviše je uvezeno osiguranja i usluga penzijskog osiguranja, i to u vrednosti od 126,8 miliona evra (51,2%), a sledile su ih finansijske usluge, osim osiguranja koje su ostvarile 120,6 miliona evra (48,8%). Prosečna godišnja stopa rasta uvoza u petogodišnjem periodu iznosila je 18%. U pomenutom periodu, pokrivenost uvoza izvozom je bila 56 odsto.
Ukupne realizovane investicije u osnovne fondove u finansijskim delatnostima i delatnostima osiguranja u 2021. godini su iznosile 179 miliona evra, od čega je 82,6 odsto realizovano u finansijskim uslugama, osim osiguranja i penzijskih fondova (147,9 miliona evra), zatim 15,5 odsto u delatnosti osiguranja, reosiguranja i penzijskim fondovima (27,8 miliona evra) i 1,8 odsto u pomoćnim delatnostima u pružanju finansijskih usluga i osiguranju (3,3 miliona evra). U strukturi ovih investicija, najveće učešće imala su ulaganja u zgrade i ostale građevine (33,9%), zatim ulaganja u domaću i uvoznu opremu (33,4%), dok preostalih 32,7 odsto čine investicije u intelektualnu svojinu – u istraživanje i razvoj, softvere, baze podataka i slično.
Kada je reč o stranim direktnim investicijama (SDI), u finansijskim delatnostima, delatnostima osiguranja i holding kompanija u 2022. ostvaren je neto odliv po osnovu ulaganja rezidenata od 217,7 miliona evra. Najveći odliv registrovan je u oblasti finansijskih usluga, osim osiguranja i penzijskih fondova (278,3 miliona evra), dok je najveću investicionu aktivnost zabeležila delatnost holding kompanija (52,3 miliona evra). U petogodišnjem periodu (2018–2022. godine) ukupan neto priliv SDI u finansijskim delatnostima i delatnostima osiguranja iznosio je 893,1 milion evra, a najveći priliv zabeležen je u 2020. godini (512,1 milion evra).
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari