Banke i država u istom problemu: Šta kad građani manje troše?

I građani Srbije su ozbiljno shvatili inflaciju koja je bila prebacila i 16 odsto godišnje, i pritegli su i svoje aspiracije za kreditima ali i svakodnevno trošenje pokazuju podaci i banaka i zvanične statistike maloprodaje.

Narodna banka Srbije nedavno je objavila rezultate Ankete o kreditnoj aktivnosti, u kojoj su srpski bankari priznali daje tražnja za kreditima građana prilično smanjena  u prvom tromesečju ove godine. Posebno su to osetili u sektoru stambenih kredita, gde su godinama zidane cene sada „udarile o zid“ visoke inflacije i nesigurnosti kod kupaca.

Ali nije samo kod hipotekarnih kredita problem, manje se kupuju generalno sve što je iole veće cene, pa je smanjena tražnja za bankarskim pozajmicama skuplje i za trajna potrošna dobra.

Bankari su u problemu jer, s jedne strane prošlu godinu su završili u modu samozaštite, kada su zbog zahuktale inflacije i povećane neizvesnosti zbog moguće recesije pooštrili davanje kredita.

- Banke su u prvom tromesečju ove godine nastavile i sa pooštravanjem uslova stanovništvu, ali u manjoj meri nego u četvrtom kvartalu 2022. (godine). Pooštravanje se u nešto većoj meri odnosilo na dinarske kredite nego na devizno indeksirane kredite - piše u Izveštaju NBS.

Stroži uslovi kreditiranja odnose se na dinarske gotovinske kredite (uključujući kredite za refinansiranje) i devizno indeksirane stambene kredite i potrošačke kredite. Pooštravanje kreditnih uslova stanovništvu očekivano je i tokom drugog tromesečja 2023.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Sada se na tu situaciju pridodala i ta da ni oni koji bi mogli da dobiju kredit sva manje žele da ga uzmu. A banke ne smeju da „sede“ na novcu, on mora da se vrti kako bi bankarski sektor uopšte opstao. Kako prolaze banke koje ne vrte novac videlo se proteklim meseci u SAD.

Potrošači odlažu kupovinu kad god mogu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji u martu 2023. godine veći je 5,3 odsto nego što je bio marta 2022. Ali, to je samo kada se gleda u aktuelnim tj, tekućim cenama. Kada se iz računa izuzmu inflacijom naduvane cene, u tzv. stalnim cenama promet je manji za ne malih devet odsto.

Tek je nešto bolja situacija za prvo tromesečje, gde je u stalnim cenama promet manji za 4,1 odsto.

Pritom, jasno je povećanje u odnosu na prethodni mesec, kada je promet u stalnim cenama manji je za 3,8 nego što je bio u februaru 2022. a za prva dva meseca 2023. godine manji je za samo 1,1 odsto.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

A kada građani manje troše, manje je i akciza i PDV-a a time je i prihod državen kase u problemu.

Budi se nada...

Izazovima inflacija i pitanjem normalizacije monetarne politike, bave se ovih dana i stručnjaci u Bečićima, na Samitu guvernera i ministara finansija u organizaciji Saveza ekonomista Srbije.

Predsednik Saveta ekonomista Srbije, Aleksandar Vlahović, rekao je da je inflacija u regionu u prošloj godini bila najviša u prethodne dve decenije, pri čemu su najveće stope zabeležene u Srbiji i Severnoj Makedoniji a najmanja u Albaniji, ali i da u većini zemalja regiona postoje "optimistični" znakovi obuzdavanja inflacije.

Dok se to ne desi, centralne banke nastaviće da zatežu monetarne uzde a krediti će ostati skupi i nedostupni. A to nije dobro ni za koga.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi