I naplata potraživanja može dobro da se naplati

Uprkos brojnim ograničenjima koja koče razvoj faktoringa u Srbiji, njegov promet je prošle godine porastao za više od 53 odsto u odnosu na 2021. i za skoro 68 odsto u poređenju sa predpandemijskom 2019. godinom. Domaći faktoring čini gotovo 92 odsto ukupnog prometa, a najdominantniji igrači na ovom tržištu su banke, sa udelom većim od 91 odsto u ukupnom prometu.

Prošle godine, ovu finansijsku uslugu najviše su koristila preduzeća iz sektora trgovine, prerađivačke i IT industrije.

Na papiru rok 60 dana

Većini privrednika u Srbiji nije potrebno objašnjavati kako probijanje rokova plaćanja utiče na poslovanje. Do sada je njihov glavni problem bio to što zbog "zamrznutih“ finansijskih sredstava nisu mogli da ulažu u poslovanje ili da pokrivaju tekuće troškove, а u poslednjih godinu dana, zbog visoke inflacije opada i vrednost potraživanja koje čekaju da naplate, piše magazin Biznis i finansije (B&F).

Na papiru, u Srbiji su rokovi za izmirenje novčanih obaveza između kupca i prodavca robe ili usluge 60 dana. Međutim, u praksi preduzeća uglavnom uspevaju da naplate svoje fakture tek posle 120 dana. Zato su privrednici primorani da, dok čekaju svoj pošteno zarađen novac, glume alhemičare dovijajući se kako da ni iz čega obezbede dovoljno sredstava za opstanak svojih kompanija. U tim nastojanjima sve više njih se opredeljuje za faktoring. To je finansijska usluga naplate potraživanja koju im, za određenu naknadu, pruža uglavnom banka, AOFI ili faktoring kompanija.

Preduzeće koje želi da na ovaj način naplati svoj rad, prodaje svoja kratkoročna nedospela potraživanja tzv. faktoru. Faktor mu uplaćuje avans, najčešće u visini od oko 80 odsto, i nastavlja da potražuje novac od druge ugovorne strane. Procedura za dolaženje do finansijskih sredstava faktoringom je mnogo jednostavnija od one koju zahtevaju finansijske institucije, na primer, za izdavanje kredita ili lizinga.

Uglavnom je dovoljno da klijent ima dokaz o nespornim potraživanjima, poput ugovora. Visinu naknade za ovu uslugu dogovaraju faktor i preduzeće koje želi brže da naplati svoja potraživanja. Ona zavisi od iznosa potraživanja, dužine trajanja poslovne saradnje sa dužnikom ali i pružaocem usluge faktoringa, kao i od procene sposobnosti dužnika da plati ta potraživanja.

Najveći deo prometa ostvaruje se u Srbiji

Prema najnovijim podacima Sekcije za faktoring Privredne komore Srbije (PKS), promet faktoringa je u 2022. iznosio 1.659.928.749 evra, što je godišnji rast od 53,1 odsto i nastavak kontinuiranog trenda povećanja prometa i broja faktora na domaćem tržištu. Primera radi, u anketi PKS-a 2013. je učestvovalo 14 kompanija koje nude usluge faktoringa, a u prošloj godini 18 preduzeća – devet banaka, osam faktoring kompanija i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije (AOFI).

: Profimedia

Promet je najvećim delom generisan na domaćem tržištu, što znači da su uglavnom naplaćivana potraživanja unutar naše zemlje. Domaći faktoring je iznosio 1.525.561.443 evra, odnosno 91,9 odsto ukupnog prometa, a međunarodni 134.367.506 evra ili 8,1 odsto ukupnog prometa. Ovakav odnos sugeriše da su privrednici prepoznali faktoring kao alternativni instrument finansiranja u situaciji kada se zbog posledica geopolitičke krize pogoršava naplata, što potvrđuju i podaci  Sekcije za faktoring PKS-a da je kašnjenje domaćih dužnika poraslo u proseku za šest dana, sa 10 na 16 dana.

Prosečna vrednost faktura

Tokom poslednjih pet godina broj zaposlenih u domaćoj industriji faktoringa je porastao sa 66 na 73 radnika, od kojih je  34 zaposleno u bankama, a 39 u kompanijama i AOFI. Lane je broj klijenata uvećan za 16,8 odsto u odnosu na 2021. godinu, broj aktivnih dužnika za 19,6 odsto, a broj otkupljenih faktura za 22,8 odsto. Prosečan iznos faktura porastao je za 11,3 odsto i iznosio je 14.347 evra. Upadljivo veće iznose preuzimale su banke, u proseku 16.502 evra, dok je kod Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije i faktoring kompanija prosečno potraživanje vredelo 6.587 evra.

Prošle godine ovu finansijsku uslugu najviše su koristila preduzeća iz sektora trgovine (52,1%), prerađivačke industrije (10%) i IT sektora (9,6%). U odnosu na 2021. godinu, zabeležen je porast učešća metalne i elektro industrije, trgovine, usluga i saobraćaja, dok je pad uočen među kompanijama iz delatnosti kao što su građevinarstvo, prerađivačka industrija, poljoprivredni i prehrambeni, kao i IT sektor.

Profimedia

Najdominantniji igrači na tržištu faktoringa u Srbiji bile su banke, sa udelom od  91,1 odsto u ukupnom prometu. U njihovom poslovanju na domaćem tržištu zabeležen je najupečatljiviji rast obrnutog faktoringa od 93,6 odsto, i faktoringa bez regresa od 22,1 odsto. Na inostranom tržištu, najveći rast banke su zabeležile kroz jednofaktorski sistem, kroz koji je realizovano 87,7 odsto međunarodnog prometa banaka. Dvofaktorski promet je u celosti bio ostvaren kao izvozni faktoring, a realizovala ga je samo jedna banka.

Ostatak ukupnog prometa ostvarili su AOFI i osam faktoring kompanija, najviše na domaćem tržištu, pri čemu je najveće pojedinačno učešće imala Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.

Nizak promet domaćih faktora na inostranom tržištu posledica je nemogućnosti odobravanja zahtevanih limita od strane drugih faktora, cene usluge ali i neizvesnosti koja se javlja na celokupnom evropskom tržištu zbog ukrajinske krize i drugih otežavajućih okolnosti. Iz Sekcije za faktoring PKS-a dodaju da rast prometa na inostranom tržištu koči i neadekvatan tretman faktoringa prilikom primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, odnosno propisana obaveza identifikacije i utvrđivanja stvarnog vlasnika dužnika iako on zapravo nije klijent faktora.

Šta usporava razvoj faktoringa

Po mišljenju anketiranih faktora ograničenja za razvoj faktoringa u Srbiji već godinama su ista. Deo tih prepreka nastaje usled rigidne i nedovoljno precizne regulative. Faktori smatraju spornim odredbe Zakona o deviznom poslovanju (član 7.) o avansnom plaćanju dobavljača, primenu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (ZSPNFT) na sve strane u faktoringu, zatim nemogućnost korišćenja podataka iz registra stvarnih vlasnika kao konačnih, te nejasne propise iz domena knjigovodstvenog evidentiranja faktoring transakcija (regresni, bezregresni faktoring).

Po njihovom mišljenju, razvoj ovog tržišta usporava i izostanak jasnog stava nadležnih institucija u vezi sa tumačenjem odredbi Zakona o rokovima i ZSPNFT, ali i ono što otežava poslovanje svim ostalim privrednim subjektima u Srbiji – nedovoljna pravna sigurnost.

Profimedia

Pored legislative, razvoju faktoringa ne pogoduje i niz drugih okolnosti, kao što je ograničena mogućnost faktoring kompanija da obezbede dodatni obrtni kapital, kako kod tradicionalnih kreditora, tako i kod investicionih fondova. Dodatni problemi su nerazvijeno tržište osiguranja potraživanja, nedovoljno poznavanje ove finansijske usluge od strane korisnika, navika kompanija da se finansiraju uglavnom kroz kredite, kao i nedostatak stručnih kadrova u samoj faktoring industriji.

Prepreka je i neprilagođenost Sistema elektronskih faktura (SEF) poslovima faktoringa, odnosno izostanak posebne funkcionalnosti za faktoring u SEF-u, koja bi omogućila potpuni prelaz na digitalnu dokumentaciju, značajno ubrzala poslove faktoringa za sve učesnike i povećala stepen kontrole.

Ipak, uprkos svim navedenim ograničenjima, faktoring industrija beleži veoma visoke stope rasta. One su i dalje najveće u bankarskom sektoru, ali ih beleže i kompanije specijalizovane za ovu delatnost. Istovremeno pada i eskont menica, koji je sa 70,5 miliona evra u 2015. godini opao na 4,3 miliona evra u 2022. godini.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi