Inflacija pregazila minimalac: O čemu razgovaraju poslodavci i sindikati

Sindikati i poslodavci pregovaraju o ceni rada u vreme kada je tek isplaćen četvrti minimalac za ovu godinu. Razgovori su počeli ali nije baš najjasnije da li se pregovara o narendom „godišnjem“ minimalcu ili o promeni iznosa minimalne cene rada za ovu godinu, na čemu insistiraju sindikati, piše „Juronjuz“ (Euronews).

Reprezentativni sindikati traže da se minimalna zarada poveća na 50.000 dinara i to već tokom ove godine, umesto sadašnjih 40.000 dinara koje je „pojela inflacija“.

O čemu se tačno pregovara možda će biti jasnije u petak, kada je naredni sastanak radne grupe Socijalno-ekonomskog saveta.

U Uniji poslodavaca Srbije kažu da prvo treba ustanoviti da li se pregovori o minimalcu odnose na deo ove godine ili na narednu godinu, i da će se 25. maja videti na čemu insistiraju sindikata a šta misli Vlada, koja je formalno posrednik a u suštini, na kraju, odredi iznos za sledećih godinu dana.

Ministartvo ne bi da menja rokove

Iznos koji je određen za 2023. imao je nominalno povećanje od 14,3 odsto, u odnosu na prethodni a uz to je neoporezivi deo zarade sa 19.300 dinara uvećan na 21.712 dinara.

Prošle nedelje u Ministarstvu finansija je rečeno da se aktuelna minimalna cena rada po satu važi od 1. januara naredne godine.

"Ministarstvo finansija je, na osnovu člana 112. Zakona o radu, pripremilo analizu parametara za utvrđivanje minimalne cene rada za 2024. godinu, zasnovanu na poslednjim raspoloživim makroekonomskim podacima i revidiranim projekcijama za naredni period", rečeno je nedavno Tanjugu u Ministarstvu.

Počasni predsednik UPS, Nebojša Atanacković, rekao je za „Juronjuz Srbija“ da je prošlog petka bio razgovor na prvoj sesiji na kojoj su sindikati tražili povećanje minimalca.

- To bi bilo osnov ustanoviti prvo da li se pregovori koji su počeli odnose na deo ove godine ili se odnosi na narednu godinu. Vidim da je Vlada, odnosno Ministarstvo finansija stalo na stanovište da je ovo malo raniji početak razgovora o minimalnoj ceni rada za narednu godinu, sad to značajno menja uopšte sve osnove kako sindikata tako i poslodavaca. Videćemo šta je definitivno. Dobili smo od Ministarstva finansija njihov pregled kretanja onih parametara koji utiču na minimalnu cenu rada i po tim parametrima praktično je sve u redu za ovu godinu. Po njima, ne treba ništa raditi u ovoj godini, nego možda samo praviti pretpostavke za narednu. Ali, treba reći da većina naših članova su oni koji isplaćuju značajno veće zarade od minimalne, tako da je njima svejedno koliki će oni da budu, a oni koji su u lošoj situaciji, oni su za to da se ne povećava, ukazuju na teškoće koje sami imaju zbog inflacije. Sve u svemu, sačekaćemo 25. maj pa ćemo videti ponovo na čemu insistira Vlada, na čemu sindikati, a mi ćemo se prilagoditi tome - naveo je Atanacković.

Savez samostalnih sindikata Srbije insistira na razgovoru o revidiranju ovogodišnje minimalne zarade, navodeći da su još prošle godine pokrenuli inicijativu za vanredno uskl.ađivanje minimalne cene rada za prošlu godinu, odnosno 12. maja 2022.

Duško Vuković iz tog sindikata kaže za „Juronjuz“ da Zakon o radu predviđa mogućnost koju traže sindikati.

– Tada nije prihvaćena inicijativa, sada smo ponovo tražili 28. marta ove godine da SES prihvati tu inicijativu i ponovo pregovora oko izmene i nove minimalne zarade za 2023. godinu - rekao je Vuković.

Inflacija obezvredila povećanje

Obrazlažući zašto traže da se revidira cena rada za ovu godinu, Vuković je rekao da je sada već minimalna potrošačka korpa premašila 50.000, a da je prosečan minimalac 40.000 dinara i da će sigurno do kraja godine porasti iznos minimalne potrošačke korpe. Dodao je da je ozbiljan porast inflacije i da su poskupeli hrana, struja, gas.

Pexels

 

Naveo je da će apelovati na članove pregovaračkog tima tog sindikata da uopšte ne učestvuju u "ovoj farsi oko pregovara", navodeći da je rano za razgovore o minimalnoj ceni rada za 2024. jer za to ne postoji nijedan parametar da bi se ona utvrdila za celu narednu godinu.

Nonsens je, ocenjuje Vuković, informacija da počinju pregovori o minimalcu za sledeću godinu na osnovu podataka koje država ima za prva dva meseca ove godine budući da, kako je naveo, nije poznato kakva će situacija biti za deset meseci.

Član Saveta UGS "Nezavisnost", profesor Zoran Stojiljković, je rekao za „Juronjuz“ da sindikati već nekoliko godina traže da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

- Minimalac važi za ovu 2023. godinu. Već imate inflaciju, a ako bude još neke inflacije onda vam je jasno o čemu se radi. Videćemo šta će sada biti ali otprilike vlasti je stalo da pokaže neko razumevanje za ove značajne probleme za veliki broj ljudi. Ući će se u te pregovore, da li će se oni završiti pristojnim obećanjem i povećanjem minimalne zarade koja utiče na druge zarade, to ćemo tek videti jer ono što sindikate traže, to je minimalna potrošačka korpa. Ako raspolažem svežim podacima, ona je već otišla na 50.000 dinara - rekao je Stojiljković.

Naveo je da za 400.000 zaposlenih koji primaju minimalac, odnosno za četvrtinu svih zaposlenih, treba minimalnu zaradu izjednačiti sa minimalnom potrošačkom korpom što je, kaže, kategorija za situaciju "jedva preživljavanja".

Kako je rekao, sindikati su tražili da se u martu i aprilu izvrši prilagođavanje i da se ono radi kad se vidi jasno da je prvobitno povećanje minimalca već pojela inflacija.

- Međugodišnja inflacija u martu je bila 16 odsto i u odnosu na međugodišnju inflaciju ovo je pojedeno. Prosto je to neodrživo stanje, prosto se svuda sindikati bore za to da zaposleni ne plate cenu rastuće inflacije, nego da se to na neki način nadoknadi rastom zarada. Nije to samo radničko ludovanje. Ako padaju plate a rastu cene vrlo brzo će pasti potražnja, a onda je nevolja sa proizvodnjom, onda ulazite u tu spiralu recesije i inflacije - naveo je Stojiljković.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi