Brojke koje menjaju sliku Srbije: Od 24,6 odsto nezaposlenih do ekonomskog preokreta u regionu

Pre 14 godina Srbija je bila zemlja u kojoj je stopa nezaposlenosti iznosila čak 24,6 odsto, prosečna neto zarada bila je nešto više od 41.000 dinara, a po BDP-u po stanovniku zaostajala je čak i za pojedinim manjim ekonomijama regiona.

Danas je slika značajno drugačija.

Podaci domaćih i međunarodnih institucija pokazuju koliko se ekonomska pozicija Srbije promenila od 2012. godine. Posebno je zanimljivo poređenje sa Crnom Gorom – državom koja je pre 14 godina po BDP-u po stanovniku bila ispred Srbije, dok je prema poslednjim dostupnim podacima Svetske banke odnos obrnut.

Crna Gora bila ispred, Srbija je prestigla

Prema podacima Svetske banke, BDP po stanovniku Srbije 2012. godine iznosio je oko 6.263 dolara, dok je Crna Gora iste godine bila na oko 6.552 dolara.

Drugim rečima, po ovom važnom ekonomskom pokazatelju Srbija je tada gledala u leđa svom znatno manjem susedu.

Do 2024. godine, poslednje za koju Svetska banka trenutno daje podatke o BDP-u po stanovniku, odnos se promenio.

BDP po stanovniku Srbije dostigao je 13.679,2 dolara, dok je u Crnoj Gori iznosio 13.263,3 dolara.

Profimedia

Srbija se po ovom pokazatelju nalazi i ispred Albanije, koja je bila na 11.377,8 dolara, Bosne i Hercegovine sa 9.358,8 dolara i Severne Makedonije sa 9.291,9 dolara.

BDP po stanovniku, naravno, nije isto što i plata niti sam po sebi govori koliko novca svaki građanin ima na raspolaganju. Ipak, kao jedan od standardnih ekonomskih pokazatelja, jasno pokazuje promenu pozicije Srbije u odnosu na države regiona.

Sa 24,6 odsto nezaposlenih na 7,2 odsto

Još upečatljivija promena dogodila se na tržištu rada.

Prema zvaničnim statističkim podacima, stopa nezaposlenosti u Srbiji 2012. godine iznosila je 24,6 odsto.

Četrnaest godina kasnije situacija je bitno drugačija.

Republički zavod za statistiku objavio je da je u drugom kvartalu 2026. godine u Srbiji bilo 2.840.100 zaposlenih i 220.200 nezaposlenih, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 7,2 odsto.

To znači da je stopa nezaposlenosti u odnosu na 2012. smanjena za čak 17,4 procentna poena.

I međunarodno poređenje pokazuje današnju poziciju Srbije. Prema modeliranim procenama Međunarodne organizacije rada koje objavljuje Svetska banka, stopa nezaposlenosti za 2025. iznosila je 7,1 odsto u Srbiji, 10,9 odsto u Albaniji, 11 odsto u Bosni i Hercegovini, 12,3 odsto u Severnoj Makedoniji i 13,6 odsto u Crnoj Gori.

Važno je naglasiti da je ovde reč o istoj, međunarodno uporedivoj metodologiji za sve navedene zemlje.

Od 41.377 do više od 120.000 dinara

Velika promena vidi se i kada se pogledaju zarade.

Prema zvaničnim statističkim podacima, prosečna neto zarada u Srbiji 2012. godine iznosila je 41.377 dinara.

U junu 2026. prosečna neto zarada iznosila je 120.401 dinar.

Medijalna neto zarada iznosila je 94.281 dinar, što znači da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do tog iznosa.

Profimedia

Rast zarada nije bio samo nominalan. RZS navodi da su u periodu januar–jun 2026. neto zarade bile nominalno 11,5 odsto, a realno 8,4 odsto veće nego u istom periodu prethodne godine.

Treba imati u vidu da je RZS tokom ovog perioda menjao metodologiju statistike zarada, zbog čega direktno računanje procentualnog rasta između 2012. i 2026. ne bi bilo metodološki potpuno čisto. Ipak, zvanični podaci jasno ilustruju koliko su se nominalni iznosi zarada promenili.

Srbija je najveća ekonomija Zapadnog Balkana

Promena je vidljiva i kada se posmatra ukupna veličina ekonomije.

Prema Svetskoj banci, nominalni BDP Srbije 2024. godine iznosio je oko 90,1 milijardu dolara.

Svetska banka Srbiju opisuje kao najveću ekonomiju Zapadnog Balkana i zemlju koja je tokom prethodnih godina ostvarila značajnu makroekonomsku stabilnost.

Ista institucija navodi da je javni dug, nakon što je 2015. dostigao 68,3 odsto BDP-a, pao na 45 odsto BDP-a u 2025. godini.

Naravno, Srbija ima više stanovnika od većine država Zapadnog Balkana, pa veličina ukupnog BDP-a sama po sebi nije pokazatelj životnog standarda. Zbog toga je značajno što je Srbija napredovala i po BDP-u po stanovniku.

Nova povećanja već od 1. decembra

Priča o primanjima građana ne završava se na trenutno dostupnim statističkim podacima.

Prema merama predstavljenim 11. septembra, od 1. decembra 2026. godine plate zaposlenih u javnom sektoru trebalo bi da budu povećane za osam odsto.

Za približno 14.800 zaposlenih u sektoru socijalne zaštite najavljeno je još veće povećanje – 12 odsto.

Istog dana trebalo bi da budu povećane i penzije, i to za 7,5 odsto.

Prema predstavljenim računima, prosečna penzija, koja trenutno iznosi oko 486 evra, nakon povećanja trebalo bi da premaši 520 evra.

Profimedia

Minimalna cena rada od januara 405 dinara po satu

Za razliku od najavljenih decembarskih povećanja, odluka o minimalnoj ceni rada za 2027. godinu već je usvojena.

Vlada Srbije utvrdila je minimalnu cenu rada od 405 dinara po radnom času bez poreza i doprinosa, što predstavlja povećanje od 9,2 odsto u odnosu na sadašnjih 371 dinar.

Prema računici Ministarstva finansija zasnovanoj na prosečnom mesečnom fondu radnih sati, minimalna zarada iznosiće oko 70.470 dinara, odnosno približno 600 evra.

Stvarni mesečni iznos minimalne zarade zavisiće, međutim, od broja radnih sati u konkretnom mesecu.

Dodatna pomoć najstarijima

Pored najavljenog povećanja penzija, država je ovog septembra predvidela i jednokratnu finansijsku pomoć penzionerima.

Prema odluci Vlade, korisnicima penzijskog i invalidskog osiguranja pripada 35.000 dinara ukoliko im je avgustovska penzija bila do 31.092,11 dinara, 27.500 dinara za penzije od 31.092,12 do 56.822 dinara, odnosno 20.000 dinara za penzije iznad tog iznosa.

Posebno je predviđena i jednokratna novčana naknada od 6.000 dinara za punoletne građane, u okviru postupka povezanog sa evidencijom prava po propisima o besplatnim akcijama. Reč je o odvojenoj meri i ne treba je mešati sa jednokratnom pomoći namenjenom penzionerima.

Brojke pokazuju koliko se Srbija promenila

Kada se podaci stave jedan pored drugog, razlika između Srbije iz 2012. i Srbije iz 2026. teško se može zanemariti.

Stopa nezaposlenosti iznosila je 24,6 odsto, dok je u drugom kvartalu ove godine bila 7,2 odsto. Prosečna neto zarada 2012. iznosila je 41.377 dinara, dok je poslednji objavljeni mesečni prosek 120.401 dinar.

Srbija je 2012. po BDP-u po stanovniku bila iza Crne Gore. Prema poslednjim dostupnim podacima Svetske banke, danas je po ovom pokazatelju ispred nje, kao i ispred Albanije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Uz to, od decembra su najavljena nova povećanja plata u javnom sektoru i penzija, dok od januara minimalna cena rada raste na 405 dinara po satu, odnosno na nivo koji prema računici Ministarstva finansija odgovara prosečnoj mesečnoj minimalnoj zaradi od približno 600 evra.

To ne znači da su svi ekonomski problemi rešeni niti da svaki građanin jednako oseća rezultate ekonomskog rasta. Pred Srbijom ostaju izazovi poput daljeg rasta životnog standarda i produktivnosti, demografskih problema i približavanja razvijenijim evropskim ekonomijama.

Ali kada se porede isti ključni pokazatelji, jedno je teško osporiti:

Srbija 2026. godine ekonomski nije ista zemlja kao Srbija 2012.

Pre 14 godina po pojedinim važnim ekonomskim pokazateljima gledala je u leđa delu regiona. Danas brojke pokazuju da se njen položaj na Zapadnom Balkanu značajno promenio.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi