Dobre vesti: Fič rejting predviđa Srbiji pad BDP-a od samo 2,2 odsto

 Nepun mesec dana nakon agencije Mudis i rejting agencija Fič potvrdila je postojeći kreditni rejting Srbije. U svom izveštaju objavljenom u petak, Fič je zadržao ocenu kreditnog rejtinga Srbije na nivou “BB+”, sa stabilnim izgledima za povećanje, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije.

Fič prognozira pad BDP-a za 2,2 odsto u ovoj godini, pre svega zahvaljujući rast većem od 5 odsto u prvom kvartalu 2020. To je veoma mali pad, ako se uzme u obzir prosek BB grupe od 4,8 odsto.

Prema oceni te agencije, Srbija će već u 2021. godini ostvariti značajan privredni rast od čak 5,2 odsto, vučen pre svega spoljnom tražnjom, dolaskom stranih investitora, a delom i zbog povratka domaće potrošnje, omogućene fiskalnim olakšicama.

Za 2022. prognozira se rast od 4,8 odsto. Ne može biti veći, analizira Fić, jer je Srbija dugoročno opterećena nepovoljnim demografskim faktorima i slabom produktivnošću rada.

Na petom od 11 nivoa

Srbija se poslednom promenom iz marta popela na poslednju od tri potkategorije petog nivoa Fičove rejting skale. Svaka rejting agencija ima svoju skalu, i na ovoj od poslednjeg nivoa D koji označava bakrot jedne ekonomije, do AAA što znači besprekornog međunarodnog platišu, Srbija je trenutno na gornjoj granici rizične špekulativne investicije. Već prilikom sledećeg napredovanja konačno ćemo ući u ono što se pre samo deceniju moglo samo sanjati – u investicioni razred BBB (koji počinje sa “BBB-“). Tada će svaki investitor imati svetski relevantni potvrdu da je rizik u zemlji prilično nizak, da je kapacitet plaćanjaSrbije prema inostarnstvu adekvatan, ali uz upozorenje da i dalje tu mogučnost mogu da poremete (svetski) ekonomski ili poslovni uslovi.

Očekuje se privremeni blagi porast javnog duga u 2020. godini, dok se u narednim godinama očekuje da se javni dug vrati na prethodni opadajući trend i dostigne 51 odsto BDP-a krajem 2024. godine.

Ovaj rejting Serbija je zaslužila zbog relativno dobrog ekonomskog položaja u poređenju sa sličnim zemljama, kao i dobrom ekonomskom politikom kojom je odgovoreno na korona krizu a za koji Fič prognozira da će omogućiti snažan opopravak od pandemijskog šoka.

Fič konstatuje da je Srbija dobro prošla u tekućoj krizi jer je malo izložena turizmu, tj. Turizam nije razvijen tako da njegovim izostankom ove godine u svetu nije ni mnogo pogođena.

Drugi faktor koji je je išao na ruku Srbiji da se nađe u sredini zemalja BB kategorije jeste niska cena energenata.

Ono čime Srbija ugrožava taj položaj jeste visok javni dugm veliki udeo duga koji je u stranoj valuti i visoko neto spoljni dug. Deficit tekućeg bilansa plaćanja takođe malo “ispada” iz okvira kategorije, mada je prethodnih godina bio potpuno pokriven direktnim stranim investicijama.

Fič u izveštaju navodi da je potvrdu kreditnog rejtinga, pre svega, podržao dobar ekonomski rezultat Srbije, kako pre početka pandemije, tako i u toku krize izazvane pandemijom korona virusa, kao i da se očekuje brz oporavak od šoka izazvanog krizom, zahvaljujući odgovarajućim ekonomskim i fiskalnim merama podrške privredi i građanima Srbije.

– Ovo je još jedna potvrda da smo se na pravi način izborili sa krizom koja je izazvana pandemijom korona virusa. Ekonomskim paketom od 5,8 milijardu evra, što je 12,5 odsto našeg BDP-a, nalazimo se među zemljama u Evropi, ali i svetu, koje su bile najizdašnije prema privredi u odnosu na veličinu svoje ekonomije – rekao je ministar finansija Siniša Mali.

U izveštaju se navodi da je usled uspešne makroekonomske politike, koja se sprovodila tokom poslednjih godina, uz podršku saradnje sa MMF-om kroz Instrument za koordinaciju politike, fiskalne konsolidacije, niske inflacije, visokih deviznih rezervi i likvidnosti budžeta, Srbija u krizu ušla znatno spremnija i sa dobro uravnoteženim finansijama, te da je uprkos krizi stvoren dobar osnov za održiv privredni rast.

Rejting agencija Fič navodi da je dug opšte države na kraju 2019. značajno opao na 52,9 odsto BDP-a u odnosu na kraj 2016. godine, kada je iznosio 68,8 odsto BDP-a.

Novim emisijama obveznica na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, prosečna ročnost duga se produžila na 6,5 godina sa 5,1 godine, koliko je iznosila na kraju 2016. godine.

Ministar Mali je rekao da je za Srbiju veoma važno da drži javni dug pod kontrolom i da to vide i priznaju drugi.

– Zadržaćemo nivo javnog duga ispod 60 odsto BDP-a, a ispunjenje tog odgovornog zadataka daje nam kredibilitet pred drugim finansijskim institucijama. Ako se uzme u obzir neizvesnost u pogledu ekonomske krize, moguća neopohodnost daljih fiskalnih stimulansa i direktnih davanja, i to u slučaju da pandemija potraje, zatim stalne promene vrednosti valuta kao što su evro i dolar i brojne druge nepoznate u ovoj jednačini, jasno je koliko će vladama biti potrebna vizija i predviđanje u vođenju odgovorne ekonomske poltike – naveo je ministar.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi