U 2023. ulazimo sa cenom iz 2021: Koliko smo sve plaćali gorivo ove godine

Vozači u Srbiji će u 2023. godinu ući sa cenom benzina iz decembra 2021. godine. Ovaj podatak je neverovatan, ako se u obzir uzme godišnja inflacija u 2022. godini od 15,1 odsto.

Prvoga dana odlazeće godine, BMB95 je na benzinskim stanicama koštao 166 dinara prema novoj ceni određenoj jutros, a do 6. januara naredne biće dva dinara manje od toga.

Ponovo smanjili akcizu

Oni koji se voze na dizel, nemaju toliko razloga za radost, jer će narednih sedam dana točiti po 197 dinara, odnosno 14 odsto (24,5 dinara) više nego s početka ove godine.

Cena goriva nije se ovoga puta menjala od prošle nedelje, ali praktično je u padu već sedmu sedmicu. Iako se velikoprodajna cena goriva povećala, cena je na benzinskim pumpama ostala ista jer je Vlada ponovo smanjila akcizu.

Uz to što je produžila važenje Uredbe o ograničenoj ceni goriva do kraja januara, Vlada je još jednom iskoristila zakonsku mogućnost da privremeno smanji iznos akcize. Taj "privremeni“ period važi od 11. marta, kada je data druga uredba o gorivu, jer u prvoj akciza nije dirana.

I tada je, kao i sada akciza maksimalno moguće smanjena, za 20 odsto. To znači da se umesto propisanih 57,84 dinara na svaki litar benzina i 59,48 dinara na litar evrodizela, sada državi plaća trošarina od 46,27 dinara, odnosno 47,58 dinara. Naravno, tu je i srpska specifičnost da se na jednu državnu taksu (akcizu) plaća i druga, pa i na deo za trošarinu ide PDV.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

"Nivelisanje“ akcize naveliko je korišćeno ove godine kako bi se zadržala cena bez (dodatnog) povećanja, ili eventualno malo oborila. Tako je maksimalan "popust“ kod akcize od 20 odsto bio od 11. marta do kraja aprila, zatim tokom jula i na kraju od ove nedelje do kraja januara.

Nešto manje, sa "minus 15“, akciza se obračunavala tokom juna i u prvoj polovini avgusta, dok je najmanje sniženje, od 10 odsto, bilo od sredine avgusta do danas.

Cene u 2020. na toboganu

Delom zbog promene akcize (i za 20 odsto smanjena trošarina čini četvrtinu maloprodajne cene litra goriva) a delom zbog rasta cena nafte i dizela na svetskoj pijaci, ove godine smo imali pravi tobogan cena na lokalnim pumpama.

Brent je na svetskim berzama 2022. započeo sa 77,78 dolara za barel a dizel na tržištu Mediterana (sa kojeg "skidamo“ cene za određivanje naše velikoprodajne) 740 dolara za tonu.

Tada je u Srbiji još bilo slobodno formiranje cena i BMB95 je koštao 166 dinara a evrodizel (EUD) 172,5 dinara. Poslednja slobodno formirana cena goriva bila je 12. februara (173 i 189) a dan nakon toga doneta je prva Uredba o ograničenju cene, sa važenjem od mesec dana.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

Sa prvom uredbom došlo je, neobično iz današnje perspektive, do pojeftinjena goriva. Ali, taj optimizam na tržištu nije dugo potrajao jer je već sredinom marta nafta dostigla vrhunac cene za ovu godinu – 128 dolara za barel.

Ta cena nafte se održala i do sredine juna (124 dolara), kada je i dizel otišao na fantastičnih 1.418 dolara za tonu. Godinu dana pre toga prodavao se za manje od 500 dolara.

Iako je Srbija, odnosno Naftna industrija Srbije, većim delom godine uvozila rusku naftu koja je zbog sankcija EU i SAD bila mnogo jeftinija od brenta, tržišni šokovi u svetu su uticali ina domaće cene. Početkom jula benzin je na domaćim pumpama dostigao maksimalnih ovogodišnjih 205 dinara za litar – 23,5 odsto više nego što je bio 1. januara.

Domaći dizel je tada bio visokih ali ne i najviših 218 dinara. Maksimalnu cenu za 2022. gorivo koje koristi velika većina građana vozača i celokupna privreda, imalo je od 21. oktobra do 18. novembra. Tih 222 dinar je rast od ogromnih 28,7 odsto.

Profimedia

Srećom, te cene se nisu održale pa je danas benzin sa 164 dinara za litar za 20 odsto jeftiniji nego što je bio na svom cenovnom vrhuncu. Dizel, s druge strane, nije ni na pola puta da potre rast cene i sada je samo za 11 odsto jeftiniji od maksimuma.

Hoće li 2023. biti mirnija?

Kako će se dalje kretati cena goriva u 2023. godini niko sa sigurnošću ne može da kaže. Evropa je prilično dobro prebrodila prvi test – zabranu uvoza ruske nafte morskim putem, koja je uvedena 6. decembra.

Sirova nafta brent je na svetskim berzama u decembru porasla sa 76 dolara na trenutnih „samo“ 84 dolara. Dobrim delom na tome treba „zahvaliti“ Kini, čiji problemi sa kovidom sprečavaju visoku tražnju za gorivom ovog najvećeg svetskog kupca.

Drugi test, a on bi mogao da se pokaže kao mnogo teži, je zabrana uvoza ruskog dizela u EU, koja je predviđena za početak februara. Tek tada bismo mogli da znamo na čemu smo.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi