Aždaja inflacije još visoko drži glavu: NBS podigla kamatu, koliko će porasti rata kredita
Podizanje kamatne stope centralne banke jasan je znak da rast inflacije nije blizu kraja a to i za kreditne dužnike u dinarima znači novo presabiranje troškova
Kome ovih dana ističe kratkoročni keš kredit, pa bi želeo da uzme novi kako u novu 2023. godinu ne bi ušao praznih džepova, prilično će se iznenaditi. Možda mu na prvi pogled ponuđena rata novog kredita neće izgledati mnogo veća od one koju je dosad plaćao ali kada se uzme digitron u ruke... A trebaće mu kalkulator i nadalje, jer NBS je upravo podigla referentne kamatne stope.
Prosečna kamata na dinarske kredite građanima porasla je od prošlog novembra do danas za 2,85 procentnih poena, tako da u proseku iznosi 11,86 odsto godišnje (poslednji podatak NBS za septembar).
Kada se pogledaju keš krediti, koje građani obično uzimaju bez „vezivanja“ za evro, kamata je u proseku 12,65 odsto ako je fiksna a 9,36 odsto ako je recimo varijabilna prema šestomesečnom beliboru.
To na primeru bankarske pozajmice od 100.000 dinara uzete na godinu dana izgleda ovako... Sa (prosečnom ponderisanom) fiksnom kamatom od 9,78 odsto iz novembra 2021. godine rata je bila 8.781 dinar mesečno. Sa septembarskom (novije u podacima NBS još nema) stopom od 12,65 odsto rata je 8.915 dinara.
Pročitajte još:
Tih 134 dinara mesečno razlike deluje zanemarivo, ali gledano na nivou celokupne kamate za 12 meseci iznosi 1.608 dinara što je gotovo 30 odsto više nego pre godinu dana. Ako se uzme u obzir da je inflacija u septembru (poslednji podatak zvanične statistike) bila 14 odsto, banka je tu prilično dobro prošla u ovoj krizi.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
ŠTa će tek biti ako banke kamate podignu četiri ili pet procentnih poena, pa budu oko 17, odto kao u, na primer, maju 2015. godine. Tada bi rata pomenutog kredita bila više od 9.500 dinara, a ukupna kamata oko 77 odsto viša od one iz našeg prvog primera.
Koliko dobro, još bolje se vidi kada se uporede kamatne stope banaka prema građanima, referentna kamatna stopa NBS i reperne kamatne stope po kojima banke pozajmljuju novac međusobno – belibor.
Ni privredi ništa jeftinije
Skuplji krediti dostigli su i privredu, što nije dobra vetr ni za građane koji kupuju (skuplje) industrijske prozivode i usluge.
U januaru je prosečna fiksna kamatna stopa na kredite za obrtna sredstva bila 2,75 odsto a u septembru je došla do 5,66. Bolje ne prolaze ni oni sa varijabilnom (belibor 6M), gde je skok sa 4,5 odsto na 8,85 odsto.
Osnovna referentna kamatna stopa NBS je u novembru 2021. godine bila 1,25 odsto, šestomesečni belibor 1,11 odsto, a prosečna kamata na dinarski kredit građanima za više od 7,1 poen veća - 8,25 odsto.
Deset meseci kasnije, NBS je podigla letvicu na 3,5 odsto (danas je to već 4,5), koliko je bio i belibor, dok se banke za svoju stopu potrošačima dodale još 7,6 poena – na prosečnih 11,13 odsto.
Ne samo da su kamatne stope veće, tolike nisu bile od oktobra 2016. godine, nego su veće i marže banke.
Inflacija nije na vrhuncu
A neprijatna situacija sa inflacijom, a posledično i sa kamatama na kredite neće se skoro privesti kraju, pokazuje to i najnoviji potez Narodne banke Srbije, koja je u četvrtak ponovo podigla kamatnu stopu. Sa oktobarskih 4,0 odsto referentna kamata je povećana na 4,5 odsto, na nivo na kome nije bila od maja 2015. godine.
To je osmo uzastopno povećanje kamate koje je srpska centralna banka uradila od aprila ove godine. Pre toga kamata je smanjivana ili ostajala ista u deset navrata od juna 2021. godine.
Ukoliko kamata bude morala da ide na pet ili šest odsto, „vraćamo“ se sa visokim kamatama u razdoblje 2016. godine kada su dinarske kamate u proseku dosezale gotovo do 12 odsto godišnje.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Podizanje kamatne stope nije iznenađenje, kaže za 24sedam ekonomski analitičar Saša Đogović, i dodaje da je to posledica neophodnosti da se i dalje da se zaoštrava restriktivna monetarna politika.
Kamate samo obaraju temperaturu, mogući moratorijumi
Profesor Veroljub Dugalić kaže da situacija u Srbiji zbog inflacije danas sada teža nego što je bila u vreme korone. Zbog toga bi mogao da se ponovi scenario od pre dve godine, kada je NBS zbog korona virusa proglasila moratorijum za otplatu kredita.
- To bi možda u jednom trenutku bilo privremeno rešenje, a trajno će se naći kada se suzbiju problemi koji su doveli do nastanka inflacije. Ono što NBS može da uradi, je da smanji količine novca u opticaju i smanji tražnju, ali to je pogrešan lek za bolest koju imamo. Pravi lek je da dođe do normalizacije u snabdevanju strujom, naftom i gasom - ocenjuje ekonomski stručnjak.
- To vidimo i kod američkog FED-a, Evropske centralne banke pa i kod naše Narodne banke. Iako je iz NBS najavljivano da će pik inflacije biti avgustu, očigledno je da to nije tako. Te prognoze su prolongirane a po onome što sada možemo videti, inflacija će u Srbiji možda posustati tek krajem drugog kvartala 2023. godine. Na jednocifrenu bi mogla da polako spadne tek krajem sledeće godine – kaže Đogović.
Ekonomista Đogović kaže da NBS mora da podiže kamatnu stopu i poskupljuje novac, ma koliko to nepopularno bilo zbog većih rata kredita građanima i privredi.
- Kamate moraju da rastu a devizni kurs se mora održati stabilnim, kao sidro protiv daljeg hranjenja inflacione aždaje preko uvoznih cena. Privrednici sada kalkulišu svoje cene ugrađujući u njih inflaciono očekivanje a to je psihološki faktor koje je teško zauzdati – napominje Đogović.
Koliko još mogu da rastu rastu referentne kamatne stope, niko ne zna, kaže profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnju dugogodišnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Veroljub Dugalić.
- To zavisi kolika će biti inflacija. Ako inflacija bude 30 odsto, onda će i referentna kamatna stopa da raste. Ako se inflacija zadrži na nekih 12 do 15 odsto, referentna kamatna stopa neće previše rasti - objasnio je Dugalić na televizijskom gostovanju.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari