Gorivo već nedeljama sve jeftinije, hoće li ostati tako?

Vozače u Srbiji ponovo su danas obradovali iz Ministarstva trgovine. Cene od države kontrolisanih vrsta goriva su pale pa je tako za sledećih sedam dana benzin jeftiniji za dva dinara (172 dinara za litar) a dizel za tri (213 dinara).

Ovo je četvrto uzastopno pojeftinjenje benzina BMB95 i drugo evrodizela i u poslednjih mesec dana benzinu je sada cena manja za osam dinara, a dizelu za nešto više od četiri dinara.

Bez prevelikih očekivanja...

Ne deluje mnogo, pošto su cene mnogo više pale ponegde u okruženju, ali ne treba ni zaboraviti da je benzin u poslednjem piku cene u julu bio 33 dinara ili osam odsto skuplji nego danas (bio na 205 dinara). Doduše, dizel je za isto vreme pojeftinio samo pet dinara (2,5 odsto).

Vozači su počeli da se navikavaju na to da na benzinskim pumpa postoje i prijatna iznenađenja ali iz naftnih kompanija ipak opominju da ne treba imati prevelika očekivanja što se tiče daljeg pada cena.

- Od februara, kada je počela aktuelna energetska kriza, u svetu su izuzetno velike amplitude u ceni što inače nije odlika naftnog tržišta. Čak i među onima najupućenijima u zalihe, kapacitete, proizvodnju i potražnju, imate suprotstavljena mišljenja kako će se dalje kretati cena nafte. Ono što se meni čini verodostojnim je procena OPEK-a, koja se dosad pokazala kao najtačnija, a koja kaže da je potrebno smanjiti proizvodnju jer pada tražnja. A to pre znači da će se cena stabilizovati na nivou od 90 dolara, nego da će ići nadole – kaže za 24sedam Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Tih 95 do 90 dolara za barel brenta, odnosno trenutno neki dolar manje, nivo je oko kojeg se cena "crnog zlata" vrti od početka meseca. Mesec dana pre toga je nafta prelazila i 120 dolara za barel, pa se ovako veliki pad očekivano prelio i na srpske benzinske pumpe.

- Poslednja sniženja kod nas su očekivana, mada ne bi trebalo direktno porediti cenu sirove nafte i benzina, a još manje dizela, na pumpi, jer to su praktično tri različita tržišta. To je cena za naftu koja će se tek kupiti u nekoj luci na Bliskom istoku ili negde drugde i dalek je put dok ona dođe do derivata. Korelacija nafta-benzin važi samo kada se gleda na dugi rok, na kraći može veoma da zavara jer tu ima mnogo drugih faktora koji trenutno određuju cenu – objašnjava Mićović.

Ilustracija 24sedam/G.M.Š.

A jedan od „lokalnih“ faktora u Srbiji je i administriranje države na tržištu derivata i određivanje maksimalne prodajne cene.

- Današnje određivanje cene je 30. po uredbi za koju je rečeno da je privremena. To je daleko od privremenog i nije dobro ni za tržište ni za energetske subjekte na njemu. I kada država ima dobru nameru da stabilizuje tržište, administriranje na duži rok samo stvara nove probleme, čak i kada se poštuju doneta pravila određivanja cene derivata – ističe Mićović.

"Lutrija se nastavlja“

A što se tiče tih pravila, među kojima je najvažnije ono o primeni pet poslednjih kotacija sa berze za Mediteransko tržište (PLATTS CIF Mediteran), na njihovu primenu velike primedbe ima Nebojša Atanacković, predsednik UO „Natfa AD“.

- Cena se u maloprodaji kod nas određuje kao da tih pravila nema. Bilo da ste neko upućen iz branše ili običan kupac na pumpi, jednako tačno možete da „pogodite“ cenu goriva, to je prava lutrija. Petkom samo dobijemo cenu, bez obrazloženja zbog čega je ona veća ili manja. A to pravi velike probleme u maloprodaji – napominje za 24sedam Atanacković.

On navodi i konkretan i svež primer kako to izgleda u praksi. Njegova kompanija je od NIS-a kupila dizel u četvrtak po ceni koja je viša u odnosu ne prethodnu isporuku. Na tom gorivu su trebali da zarade sedam dinara, koliko je uredbom ograničena marža u maloprodaji. Međutim…

- Danas je objavljena cena dizela obavezna kao maksimalna na pumpama koja je tri dinara manja. Znači već smo u gubitku na marži tri dinara, čak i da ne računamo da na maržu plaćamo PDV. Pritom, ako vozač plati gorivo bankovnom karticom, gde je marža banke 1,6 odsto, to znači da banci ide više od tri dinara od litra dizela. Računica kaže da mi uložimo više od 200 dinara za litar dizela da bi na tome zaradili jedna dinara ili manje – objašnjava Atanacković.

Svaka cena na svoju stranu

Uredba o ograničenju cene goriva primenjuje se od sredine februara i prva cena bila je 171 dinara za litar benzina i 179 dinar za litar evrodizela. Današnjih 172 dinara kod benzina je rast manji od jedan odsto ali kod dizela je 19 odsto.

Screenshot: Bloomberg

Istovremeno je nafta danas jeftinija 14 odsto, ali to za cenu evrodizela „ne igra“ jer ovo gorivo je deficitarno u Evropi zbog smanjenog uvoza iz Rusije i havarije u rafineriji OMV-a u Švehatu. Zbog toga je u Srbiji i uvedena uredba kojom se zabranjuje izvoz dizela.

Kada je u Srbiji počela da se “zamrzava“ cena goriva dizel je bio na mediteranskom tržištu manje od 800 dolara za tonu. U junu je bio preko 1.400 dolara, da bi danas pao na oko 1.050 dolara. To je rast u odnosu na sredinu februara od 30 odsto.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi