Dolar jača, bitkoin pada: Kriptovaluta vraćena u decembar 2020.

Akteri na valutnim berzama daju otprilike dve trećine šansi da će Federalne rezerve povećati ključnu kamatu za najmanje 125 baznih poena na sledeća dva sastanka, od kojih je prvi ove nedelje, a drugi u julu. Drugim rečima, to znači da će bar jedno povećanje biti za 75 baznih poena, šti bi bilo najveće podizanje stope od 1994. godine

Dolarski indeks, koji prati vrednost američke valute prema korpi šest konkurenata, ojačao je za 0,3 posto na 104,58 poena, na najviši nivo u poslednje četiri nedelje.

Evro se spustio za 0,23 posto na 1,0490 dolara, a u istom procentu je oslabila i britanska funta na 1,2287 dolara, usled očekivanja da će Banka Engleske povećati referentnu kamatu u četvrtak po peti put od decembra prošle godine.

Dolar je najviše ojačao prema japanskom jenu koji je dotakao najniži nivo u odnosu na dolar u poslednje 24 godine. Dolar je skočio na 135,22 jena, na najviši nivo od oktobra 1998, nastavljajući uzlazni trend sa prethodnih sedam uzastopnih sesija, izveštava Rojters.

Pad jena je posledica sve dubljeg jaza između prinosa na japanske i američke referentne državne dužničke hartije, pri čemu su podaci o usijanoj majskoj inflaciji u SAD dodatno pogurali naviše prinose američkih obvezinca.

Takođe, naglo slabljenje jena je i rezultat sve izrazitije divergencije između monetarnih politika centralnih banaka zapadnih zemalja i Japana. Naime, očekuje se da će Federalne rezerve i Banka Engleske nastaviti da podižu svoje referentne kamate na sednicama ove nedelje, a postoji šansa da će to učiniti i Švajcarska nacionalna banka.

S druge strane, Banka Japana ne odustaje od svoje ultralabave politike, i nastoji da održi prinose na referentne 10-godišnje dužničke hartije u okviru ciljane stope od nula do 0,25 procentnih poena. Nasuprot tome, prinos na američku 10-godišnju državnu obveznicu porastao je jutros za 12 baznih poena na 3,2 procenta.

Bitkoin ponire

Bitkoin je pao danas na azijskom trgovanju na najniži nivo u poslednjih 18 meseci, pod uticajem zabrinjavajućih podataka o inflaciji u Sjedinjenim Državama koji su izazvali averziju investitora prema ulaganjima u rizičnu imovinu.

Najveća kriptovaluta na svetu po tržišnoj kapitalizaciji pala je za čak 8,9 posto na 24.903,49 dolara, na najniži nivo od decembra 2020, izveštava Blumberg.

Takođe su oslabili i drugi digitalni tokeni budući da rasprodaja uzima maha. Indeks MVIS, koji meri vrednost 100 vodećih kriptovaluta, pao je za 9,7 procenata.

Analitičari kažu da su kripto sredstva u raljama monetarne politike Federalnih rezervi, koje ove nedelje treba da odluče o novom povećanju referentne kamate kako bi ohladile visoku inflaciju. Pojedini čak procenjuju da bi bitkoin mogao da se spusti ispod 15.000 dolara, pa čak i na jednocifren iznos u hiljadama dolara zbog opšteg makro okruženja i nivoa straha koji je zahvatio tržište.

Trgovci se pojačano klade na agresivnije povećanje kamate Federalnih rezervi nakon što je minulog petka objavljeno da je inflacija u SAD dostigla u maju 8,6 odsto u odnosu na isti mesec 2021. godine, što je njen najviši nivo od decembra 1981.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi