Litar benzina košta 1,5 evra i to je to: Da li je cena goriva sada „normalna“?
Cena nafte se već nedelju dana drži na nivou od 105 do 110 dolara za barel i možda je vreme da se naviknemo da je to sada „normalna cena“. Međutim, jeftinija nafta mora da znači i jeftiniji benzin
Benzin je na srpskim pumpama danas 175 dinara za litar, dok dizel košta 197, a da li će tih 1,5, odnosno 1,7 evra ostati nadalje, znaćemo već danas, kada Vlada odlučuje da li će produžiti važenje uredbe o sedmičnom zamrzavanju cene goriva.
Ukoliko se uredba produži, na šta sve glasnije gunđaju srpski naftaši, cena bi mogla ostati ista ili se malo pomeriti kao u poslednjem usklađivanju u petak, kada je pala za po dinar.
Ovakvom scenariju podlogu daje kretanje berzanske cene nafte, koja je od poslednjeg dana marta na nivou ispod 110 dolara za barel, a padala je i na manje od 105. Nivo od 110 dolar za barel je otprilike nivo za koji se analitičari slažu da bi mogao da bude onaj na kome će nafta tipa brent ostati do kraja godine.
Banka Amerike (BofA) to postavlja kao osnovni scenario, između optimističnih 95 dolara za barel i pesimističnih 130 dolara ukoliko Zapad nastavi da insistira na izbacivanju ruske nafte sa tržišta zbog sankcija povodom ukrajinske krize.
Pročitajte još:
Prethodno je američka Agencija za energetske informacije prognozirala brent na 105 dolara, dok australijski "ANZ riserč" kao cenu "gađa“ 115 dolara za barel.
- Na naftno tržište je u vreme energetske krize ušao veliki špekulativni kapital i oni sada pokušavaju da izvuku zaradu, pumpajući cene i nagore i nadole. Već cena od 100 dolara je jako visoka da se održi na dugi rok, jer izaziva inflaciju koja nikom ne odgovara. Nama je veći problem da li će NIS kao većinski ruska kompanija moći da uvozi naftu preko naftovoda JANAF, jer ako neće, svaki drugi zaobilazni put će nam dodatno poskupeti gorivo – kaže za 24sedam Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta.
Ako nafta pojeftini, benzin ne mora
Trenutna cena daje nade, bar za kratkoročni predah od divljanja cena u svetu, kao i u Srbiji, jer već i očekivanja skup(lj)e nafte podižu inflacionu tenziju i povećavaju sve ostale cene.
Zanimljivo je da čak i ako cena nafte padne na berzi u Njujorku ili Londonu, to ne znači da će pojeftiniti benzin i dizel u Srbiji.
Screenshot: Bloomberg
Dva su razloga za to. Prvi je „evropski“ i tiče se toga što se (od države ograničena) cena na srpskim pumpama ne dobija kao rezultat kretanja cene sirove nafte, već derivata (benzina i dizela) u regionu Mediterana. A to, pogotovo kod dizela, za kojim je velika potražnja u Evropi, može da daje čak suprotan trend kretanja cene.
Nafta im pod bojkotom, ali Rusi trljaju ruke
Iako je zapadni svet uveo neformalni bojkot ruske nafte, Moskva ne može da bude nezadovoljna svojim ovogodišnjim prihodima od nje. Američka agencija "Blumberg" predviđa da će Rusija ove godine od izvoza energenata zaraditi više od 320 milijardi dolara, čak za trećinu više nego lani, uprkos zapadnim sankcijama.
Prema prognozi Vašingtonskog instituta za međunarodne finansije, Rusija bi u ovoj godini mogla očekivati rekordan suficit tekućeg računa, koji bi mogao da dostigne čak 240 milijardi dolara.
Drugi razlog je lokalni. Samom uredbom je ne samo ograničena cena, već se njome država odrekla 20 odsto iznosa akcize koja se naplaćuje na gorivo, kao i carine na uvoz derivata. Taj prihod je popriličan i država ga se neće odreći na duži rok, pa ako cena nafte padne, akciza će verovatno biti vraćena.
To bi moglo da znači da će i pri jeftinijoj nafti cena goriva u Srbiji biti ista. Samo što će u tom slučaju da bude realnija, odnosno bliža onoj redovnoj, tržišnoj.
Šta je donela uredba
Uredba o ograničenju cene goriva očuvala je u Srbiji ne samo džepove vozača već i potrošača bilo koje druge robe, jer ako ništa drugo, sva roba se transportuje do kupca.
Kakva je razlika između tržišne i kontrolisane cene, najbolje se vidi iz poređenja cene u Srbiji, gde postoji određen maksimum, i BiH, gde je cena slobodna.
U Srbiji je u martu prosečna cena benzina bila 174,85 dinara (1,49 evra), a u februaru 172,45 dinara (1,47 evra). To je rast od 1,4 odsto. Kod benzina se cena sa prosečnih februarskih 184,2 dinara (1,57 evra) popela na 187,91 (1,6 evra), ili dva odsto.
U isto vreme u BiH, gde je gorivo „tradicionalno“ jeftinije nego u Srbiji, cena dizela u martu je iznosila 2,98 KM po litru (1,52 evra). To je bilo za 18,25 odsto više nego što je bila u februaru, a čak za 44,66 odsto u odnosu na mart prethodne godine, saopšteno je iz federalnog Ministarstva trgovine.
Ovoga marta prosečna maloprodajna cena premijum bezolovnog benzina (BMB 95) iznosila je 2,78 KM po litru (1,42 evra). To je mesečno poskupljenje od 10,76 odsto, a godišnje od 33,65 odsto.
Kakve će posledice biti dalje, teško je proceniti. Takovg su mišljenja i u Savetzu stranih investitora (FIC) u Srbiji.
- U ovom trenutku, veoma je teško precizno sagledati ukupne posledice promene cena nafte na svetskom tržištu na poslovanje kompanija u Srbiji. Za očekivati je da dosadašnje promene imaju negativne efekte na cene finalnih proizvoda i usluga, a posledično i na stopu inflacije. Ostaje da se vidi kakve će mere Vlada Republike Srbije preduzeti po ovom pitanju što će imati važnu ulogu u oceni konačnih efekata - rečeno nam je u FIC-u.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari