Bauk većeg minimalca: Brisel uplašio poslodavce širom EU

Evropska komisija predlaže EU da poveća sigurnost svojih radnika sa najnižim platama, što je odmah naišlo na otpor poslodavaca iskazan preko krovne ogranizacije Biznis Jurop (Business Europe).

Evropski poslodavci su reagovali „na prvu loptu“, kako bi se to sportski rekolo, iako predlog direktive čak ni ne propisuje nivoe minimalne plate, već samo predlaže političke pakete koji bi vodili dizanju tih plata.

Minimalci se ne mogu ni propisati jer neke članice zakonski propisuju minimalac, kao što je to slučaj i sa Srbijom, a neke to određuju isključivo kolektivnim ugovorima (Danska, Italija, Austrija, Švedska…).

Brundanje i u Hrvatskoj

Nedavna odluka hrvatske Vlade o povećanju minimalne bruto plate (sa 538 evra na 562 evra) dočekana je s kritikama u hrvatskom Udruženju poslodavaca. Ovoga puta poslodavci su se pozvali na „aktuelnu situaciju“ a u stilu „ne sada, ne u vreme pandemije“.

Na zgražavanje poslodavaca iz Komisije njena šefica Ursula von der Lejen odgovara da se “dostojanstvo rada ne može dovoditi u pitanje ni u kriznim vremenima”. Korona kriza posebno je teško pala sektorima u kojima je veći broj radnika sa niskim platama, kao što su trgovina i turizam.

Komisija to i dokumentuje i iz prikazanih brojki se vidi da u većini članica minimalne plate nisu dovoljne za pristojan život i čak pravo na njih ne ostvaruju svi radnici.

Od 21 zemlje EU koja zakonski određuje minimalac, lani je samo Portugal osigurao da taj iznos ne bude ni ispod 60 posto medijalne plate ni ispod 50 posto prosečne plaće, što se smatra “minimum minimuma”.

U Srbiji doguralo do 273 evra

Srbija nema tih „proceduralnih muka“ sa izglasavanjem minimalca, jer teorijski on se dogovara u Socijalno-ekonomskom savetu između poslodavca i reprezentativnih sindikata. Tu ne bi trebalo da bude nekog spora jer „formula“ rasta se zna, ali se ne poštuje jer je „preskupa“. U praksi se to svodi na to da se poslodavci i sindikati ne dogovore, pa presudi treći član SES – Vlada.

Tako je bilo i poslednji put, kada je Vlada odlučila da će minimalac od 1. januara 2021. godine biti veći za 2.000 dinara, odnosno, isnosiće 32.126 dinara (oko 273 evra).

„Bezobrazan“ minimalac

Oko 500.000 birača Kantona Ženeva u septembru je odobrilo minimalnu zaradu od 4.086 švajcarskih franaka (3.813 evra). Usvajanje najvišeg minimalca inicirali su sindikati i levičarske stranke a usvojili poslovično konzervativni građani, nakon što su sčličnu inicijativu dva puta odbacivali 2011. i 2014. godine. Minimalna isplata po radnom satu je 23 švajcarska franka (21,5 evra), dvostruko više nego u susednoj Francuskoj, sa zagarantovanom minimalnom mesečnom zaradom od 4.086 švajcarskih franaka na osnovu radne nedelje od 41 sata, ili 49.000 švajcarskih franaka godišnje u jednom od najskupljih gradova na svetu za život.

Od 2010. godine država je povećavala minimalac osam puta. Na zahteve sindikata za povećanje najniže zagarantovane zarade u zemlji nije pristajala 2014. i 2016. Minimalac je od 1. januara ove godine povećan za 11,1 odsto (sa 27.000 na 30.000 dinara), dok je u 2019. povećan za 10 odsto.

A kako je to u srpskom Eldoradu – Nemačkoj? Pa, Nemci su uprkos pandemiji kovid-19, i krizi koju je ona izazvala u privredi odlučili da “minimalna plata ne sme da zaostaje”, kako je izjavljeno iz Vlade Nemačke.

Povećanje minimalca će biti sprovedeno u nekoliko faza, pri čemu će prvi skok biti početkom sledeće godine, na 9,50€ po satu, zatim sredinom godine na 9,60€, nakon čega će uslediti porast početkom 2022. godine na 9,82 evra i konačno na 10,45 evra sredinom te godine. To je skok sa minimalca od 1.748 evra na 1.923 evra mesečno u samo dve godine.

Nemačka je uvela formalni minimalnu platu tek početkom 2015. godine, i tada je iznosila 8,50€ po satu. I tada je taj potez pratila katastrofična prognoza, čak i pojedinih ekonomskih stručnjaka, da će to dovesti do ogromnog gubitka radnih mesta. A desilo se da je zaposlenost iz godine u godinu samo rasla i da je, pre korona krize, spal na nivo stastitičke greške i da zemlja zarpavo maora da uvozi radnu snagu (to mi na Balkanu naljbolje znamo).

Na minimalcu negde pet odsto, negde 20

Deo radnika koji primaju minimalnu platu u EU jako varira po zemljama. Manje od pet odsto od ukupnog broja zaposlenih minimalac primaju u Belgiji i na Malti, a oko 20 posto u Portugalu i Rumuniji. U Hrvatskoj je taj udeo gotovo 15 posto.

Pročitajte još:

Kod njih je srpsko pivo jednako nemačkom: Kraft pivari se ne daju koroni

Odobrena dodatna sredstva za ublažavanje posledica pandemije i kapitalne projekte: Vlada usvojila izmene budžeta

U Srbiji je broj ljudi na minimalcu 350.000 kod privatnika i još 20.000 u državnom sektoru, procenjuju sindikati. To je nešto manje od 17 odsto ukupnog broja zaposlenih.

Dizanje minimalaca, smatraju u Komisiji, ima mnogo benefita za celu ekonomiju i društvo. Smanjuje se nejednakost plata, održava domaća potražnja, te jača podsticaj za traženje posla.

A pritom, navodi se u jednoj studiji na koju se EK poziva, tri četvrtine ekonomskog troška većih minimalaca “iznesu” potrošači, a samo četvrtinu kompanije.

U Srbiji i Hrvatskoj minimalna plata je u kontinuiranom porastu poslednjih godina, ali je i dalje ispod 50 posto medijalne plate. Takav slučaj je i u EU, i to ne samo u siroamašnim zemljama kao što su Malta, Irska ili Grčka i Estoniji, već i dobrostojećim Češkoj i Letoniji, kao i bogatoj Nemačkoj ili Holandiji. U sedam zemalja je minimalac čak ispod 40 odsto prosečne plate.

O evropskoj direktivi još će biti reči, i po svemu sudeći žustre borbe, jer ona za razliku od „direktiva“ vlada u Srbiji i Hrvatskoj, mora u Evropski parlament i Veće EU na izglasavanje.

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi