Crnogorske gazde ne bi da pristojnije plate radnike

Unija poslodavaca Crne Gore (UPCG) traži povlačenje Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o radu kojim se predviđa povećanje minimalne zarade sa 222 na 250 evra.

UPCG zahteva vraćanje zakona u okvir Socijalnog saveta i proceduru propisanu domaćom i međunarodnom regulativom. U Uniji kažu da izmene i dopune nisu dogovorene sa poslodavcima i sindikalnim organizacijama i da se njima ugrožava poslovanje privrede dodatno pogođene pandemijom korona virusa.

Siromašan jug i bogati sever

Posle Bugarske najaniže minimalce beleže Mađarska (442), Rumunija (458), Letonija (500), Hrvatska (563), Češka (579), Estonija (584), Poljska (614), Slovačka (623) i Litvanija (642).

U pet zemalja, koje se nalaze većinom na siromašnijem jugu EU, minimalne zarade su se kretale od 700 do 1.100 evra, počev od Grčke (758), Portugala (776), Malte (785), Slovenije (1.024) do Španije (1.108).

Najveći minimalac u EU imaju građani zemalja na zapadu i severu Unije: Francuska (1.555 evra), Nemačka (1.614), Belgija (1.626), Holandija (1.685), Irska (1.724) i Luksemburg (2.202).

Sindikalne organizacije se još nisu oglasile, ali svakako imaju šta da kažu jer minimalna potrošačka korpa je u Crnoj Gori u decembru prošle godine bila 642 evra, od čega je samo na prehranjivanje četvoročlane porodice odlazilo više do 270 evra, podaci su Monstata.

Da inicijativa crnogorskog zakonodavca nije ni sumanuta niti je predložena cifra prevelika pokazuju i ovih dana objavljeni podaci Eurostata o minaimalnim platama u EU.

Minimalna mesečna zarada u zemljama Evropske unije kreće se od 332 evra u Bugarskoj do 2.202 evra u Luksemburgu. Prema ovome i sa povećanim minimalcem radnik u Crnoj Gori bi bio za trećinu manje plaćen nego u Bugarskoj.

Poslodavci i u EU smatraju izgleda da je i to previše, jer na inicijativu Evropske komisije iz novembra prošle godine da se poveća minimalac širom EU, odmah se žeestoko usprotivila evropsko udruženje poslodavaca “Biznis Jurop”.

Na zgražavanje poslodavaca zbog takvog predloga iz Komisije je njena šefica Ursula von der Lejen odgovarila da se “dostojanstvo rada ne može dovoditi u pitanje ni u kriznim vremenima”. Komisija to i dokumentuje i iz prikazanih brojki se vidi da u većini članica EU minimalne plate nisu dovoljne za pristojan život i čak pravo na njih ne ostvaruju svi radnici.

Preventivna akcija

Kao i u EU i u Crnoj Gori su poslodavci preventivno reagovali. U UPCG kažu da nastoje da pravovremeno reaguju na najave objavljene u medijima po kojima se na vanrednom zasedanju Skupštine Crne Gore, zakazanom za 18. februar, pripremaju izmene Zakona o radu kojima će se, nakon njihovog usvajanja, od 1. jula minimalna zarada povećati na 250 evra, prenosi portal CdM.me.

Srbija dogurala do 273 evra

U Srbiji je od 1. januara ove godine minimalac povećan za 2.000 dinara, na 32.126 dinara (oko 273 evra). Iako postoji formula za povećanje, slična čuvenoj “švajcarskoj” za penzije, obično povećanje “izglasa” Vlada jer se u Socijalno-ekonomskom savetu ne dogovore poslodavci i reprezentativni sindikati.

– Cenimo da su direktnim podnošenjem predloga za izmenu ZOR-a, kojim se vrši povećanje minimalne zarade, poslanici postupili suprotno od uspostavljenih i propisanih procedura za utvrđivanje minimalne zarade i zanemarili ulogu Socijalnog saveta koja je definisana Ustavom, kao i Zakonom o radu i Zakonom o socijalnom savetu – smatraju u UPCG.

U dopisu, koji su uputili predsedniku skupštine Aleksi Bečiću, navodi se da je obaveza države da povećanje minimalne zarade uređuje kroz pregovore i postizanje kompromisa vlade sa socijalnim partnerima.

– U uslovima ozbiljne ugroženosti privrednih subjekata usled posledica epidemije kovid-19, i često nepromišljenih mera Nacionalnog koordinacionog tela, te zabrane rada na početku epidemije i trenutnog stanja nelikvidnosti najvećeg broja preduzetnika i mikro i malih preduzeća, još uvek se ne može ozbiljno govoriti o potrebnom nivou produktivnosti kao uslovu za povećanje minimalne zarade – smatraju u Uniji.

Pročitajte još:

Berza i “besplatan“ ručak: Šta smo naučili od “Robinhuda”?

Da li kartice mogu potpuno da zamene čekove?

To što Socijalni savet nije utvrdio predlog za povećanje minimalne zarade, kako se navodi u dopisu, niti je prethodno upoznat sa sličnom inicijativom, može se percipirati kao grubo urušavanje socijalnog dijaloga i uloge Socijalnog saveta, ocenjuju u UPCG.

Oni smatraju i da se tako važnom pitanju pristupa ishitreno, bez urađene ozbiljne analize uticaja predloženog povećanja minimalne zarade na privredu, ali i na troškove javnog sektora.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi