Okupljaju se pčelari Balkana: Neka se Evropa zapita šta stvarno jede

Ovog meseca u Vranju se organizuje najveći sajam pčelara na jugoistočnom Balkanu, koji su sada prinuđeni da se zajedno bore za opstanak poštenog pčelarstva. Odluka EU da ukine carine na ukrajinski med je zloupotrebljena zbog popuštanja kontrole u uvozu, pa je evropsko i svetsko tržište preplavljeno lažnim medom, „koji nije ni video Ukrajinu“, piše magazin "Biznis i finansije".

Pošto se ne preduzimaju odgovarajuće mere za sprečavanje neregularnosti na tržištu, pčelari su se sami organizovali i osnovali Evropski pčelarski savez, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Krajem ovog meseca pčelari će se okupiti sedmi put na Sajmu jugoistočnog Balkana „Otvoreni Balkan“ u Vranju, koji organizuje Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) u saradnji sa pčelarskim udruženjima Severne Makedonije, Republike Srpske, Grčke i Albanije, a očekuju se i gosti iz Bugarske, Turske, Crne Gore, Slovenije, kao i predstavnici Evropskog pčelarskog saveza (EBA), i odatle će uputiti poruku Evropi da vidi kakav to zaista med jede.

Med koji „nije ni video“ Ukrajinu, a možda ni pčele

Sada je najvažniji zadatak evropskih udruženja pčelara, ističe predsednik SPOS-a, borba protiv falsifikovanog meda. Zbog toga su u februaru ove godine u Beogradu, pčelari iz Evrope osnovali Evropski pčelarski savez (EBA).

Živadinović objašnjava da je po zakonu med samo ono što je proizvod pčele, dok je veštački koji se prodaje pod tim imenom zapravo lažna materija sa dodatkom šećera, a deklariše se kao med.

- Tačno je da je med mešavina različitih vrsta šećera, ali u sebi ima biološki aktivne materije koje ugrađuje pčela i koje značajno doprinose zdravlju ljudi – navodi Živadinović.

Glavni razlog za drastičan pad cena pčelinjeg meda i haos na ovom tržišta u celom svetu je prema Živadinovićevim rečima to što je popustila kontrola pri uvozu. Evropska komisija je ustanovila da skoro 50% uvezenog meda u Evropu – nije med. Cene tog proizvoda su se prepolovile kada je počeo rat u Ukrajini i kada je EU ukinula carine od 17% na uvozne kvote za med iz te zemlje, „pa je u EU ulazio med koji ’nije ni video’ Ukrajinu i dobrim delom je sumnjivog kvaliteta“, objašnjava sagovornik B&F-a.

Dodaje da isti problem ima i Rusija, lažni med čini od 50% do 80% tržišta, zavisno od regiona.
Prošle godine je, kaže Živadinović, Pokret potrošača iz Pančeva organizovao da se najnovijom metodom ispita med na tržištu, jer klasičnom ne može, pošto su falsifikatori unapredili proizvodnju te robe. Utvrđeno je da 88% „meda“ iz sedam najvećih srpskih trgovina ima dodatak šećera i ne bi smeo da se deklariše kao med.

– Dosadašnje organizacije pčelara na evropskom nivou nisu učinile ništa da spreče neregularnosti na tržištu i mi smo se organizovali i osnovali Evropski pčelarski savez. Predsednik je iz Slovenije, Boštjan Noč, koji je odgovoran i nema problema koji nije rešio, a rukovodstvo je iz Nemačke, Malte, Srbije i Ukrajine. Mi smo pravi pčelari koji žele da Evropa konačno stavi prst na čelo, postane odgovorna i objasni potrošačima šta jedu – ističe Živadinović.

Brisel poremetio tržište

Srpski pčelari kažu da kada EU ima dobre propise nemaju teškoća, mogu da prodamo med na tom tržištu, ali…

– Problem je što je od izbijanja ukrajinskog rata tržište preplavljeno falsifikovanim medom, pa je ugrožena proizvodnja poštenih pčelara – ističe za B&F Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a.

Pčelar Miloš Bogdanović iz okoline Svrljiga potvrđuje za B&F da SPOS pruža važnu podršku proizvođačima meda, bilo da ga prodaju na domaćem tržištu ili izvoze.

– Ozbiljno pčelarstvo ne može da se zamisli bez udruživanja, od lokalnih jer rešavamo različite probleme, do krovnog, SPOS-a, koji se izborio za subvencije i poveo borbu protiv proizvoda koji nisu med, a prodaju se pod tim nazivom. Individualno ne bi mogli ni da pokrenemo rešavanje tog problema – uveren je Bogdanović.

Pixabay

 

Dodaje da svoj med prodaje isključivo na domaćem tržištu, ima stalne kupce već 30 godina, a pčelarstvo mu omogućuje prosečnu mesečnu zaradu od oko 90.000 dinara.

Evropska pčelarska udruženja ne mogu da pruže direktnu podršku srpskim pčelarima u izvozu, pošto je svima u interesu da prodaju svoj med. Ali pravi pčelari ne strahuju od uvoza kvalitetnog meda, jer za razliku od onog lažnog, to nije nelojalna konkurencija, podvlači Živadinović.

Sagovornik B&F navodi da sajmovi, koje organizuju udruženja, pčelarima omogućuju prodaju pčelarskih proizvoda ne samo tokom njihovih trajanja, već se često ostvaruju kontakti i nalaze i kupci koji će biti redovni.

– Ako taj kupac svakog meseca kupuje i po 50 kilograma meda, pčelar će biti zadovoljan, ali ipak najbolji kupci se nalaze na sajmovima hrane – zaključuje Živadinović.

Organski med najviše pogođen „lažnjacima“

Pčelar Srđan Stanojević iz Žitkovca kod Aleksinca, koji proizvodi organski med, kaže za B&F da je organska proizvodnja najugroženija zbog nelojalne konkurencije falsifikovanim proizvodima.

– Zapad je odustao od skupljih proizvoda, među kojima je i organski med i mi imamo najveću štetu. Ranije sam celokupnu proizvodnju izvozio u EU, a sada mi na zalihama stoji sedam tona meda jer su cene pale i izvoz je zaustavljen – žali se Stanojević.

Pčelari tvrde da trgovci na lažnom medu ostvaruju ogromnu zaradu, iako ga prodaju po nešto nižim cenama, jer je potrošačima i u EU pao standard, pa biraju jeftiniji proizvod.

Savez je, kaže Živadinović, razgovarao sa bivšim komesarom EU za poljoprivredu koji je pčelarima pružio podršku, a sada se čeka izbor novog da bi se krenulo sa borbom. Pre nekoliko nedelja je formiran i Naučni odbor iz svih zemalja Evrope, koji bi trebalo da napravi predlog za uvođenje referentne metode za analizu meda, pre nego što uđe na evropsko tržište.

Ako se ne reši problem lažnog meda opadaće proizvodnja i uništavaće se pčele, bez čijeg oprašivanja će se smanjiti prinosi u poljoprivredi i proizvodnja hrane, upozorava predsednik SPOS-a.

Kazne za prekršaj, zbog ponude neispravnog meda, prema njegovom mišljenju, nisu primerene jer u Srbiji firme mogu više puta da prekrše zakon, plate kaznu i nastave da posluju.

Od evropskih zemalja jedino je Holandija predvidela da, ako posle prvog prekršaja i plaćene kazne firma ponovi prekršaj, odlazi u crvenu zonu i trgovci je ne prihvataju kao dobavljača.  

Cene padaju i najskupljem medu sa Novog Zelanda a u Srbiji...

Cena meda u izvozu je, na početku pandemije išla i do 7,1 evro po kilogramu, a najviše se izvozio bagremov med. Sada u Srbiji pakeri na veliko nude od 3,6 do četiri evra za kilogram i to za manje količine, a uveli su i drugu klasu.

– Naš pogon za pakovanje u Rači prestao je da otkupljuje med jer ne može da ponudi veću cenu od 3,2 do 3,3 evra po kilogramu, a da može da ga proda na evropskom tržištu u značajnijim količinama – kaže Živadinović.

Kod pčelara u Srbiji med u proseku košta oko 10 evra i ta cena je izjednačena sa zemljama EU. Nemački pčelari svoj med prodaju po ceni od 20 evra, a u trgovinama je 25 do 30 evra. Pčelari kažu da su različite trgovačke prakse jer Švajcarska svoj med otkupljuje i po 19 evra, a kada uveze bagremov, u trgovini je cena samo 10 evra. Živadinović napominje da je Grčka bila veliki izvoznik, ali „odjednom se sve srušilo“ i cene njihovog meda na malo sada su od šest do 10 evra.

Najskuplji med, čija je cena desetak puta viša od cene klasičnog meda, a proizvode ga pčele od biljke manuka na Novom Zelandu, ima visok procenat lekovite materije metilglioksal, koju sadrže svi medovi samo u manjim količinama.

Živadinović ukazuje da se taj med najlakše falsifikuje mešavinom sa medom od biljke kanuka. Cene, prema njegovim rečima, padaju i na Novom Zelandu, čak i medu od manuke, a i klasičan je takođe pojeftinio i košta oko dva evra po kilogramu.

Cena organskog meda, prema rečima pčelara Stanojevića, trebalo bi da je veća za 30% do 50% od klasičnog meda, ali u praksi nije. Na kućnom pragu košta 15% do 20% više, ali u trgovinama može da bude i do 80% viša.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi