Ministarstvo objašnjava zašto je uvezen zabranjeni pesticid
Ministarstvo poljoprivrede dozvolilo je „vanredni“ uvoz u EU i u Srbiji zabranjenog pesticida „na zahtev proizvođača repe“ i uz „konsultacije sa stručnom javnošću“
Ministarstvo poljoprivrede je nakon konsultacija sa stručnom javnošću donelo odluku o davanju dozvole za ograničenu i kontrolisanu primenu sredstava za zaštitu bilja na bazi hlorpirifosa isključivo za tretiranje šećerne repe, saopštilo je Ministarstvo kao objašnjenje kako je moguće dase u Srbiji zabranjeni sastojak preparata nađe u upotrebi.
Upotreba preparata otkrivena je „slučajno“, prilikom izvoza breskvi u Rumuniju i Sloveniji prošle godine i sada u Hrvatsku, a u međuvremenu i u kornišonima i jagodama. Ovo je deseti put da se srpska roba od početka godine vraća sa granice zbog fitosanitarne neispravnosti a takvih slučajeva je u 2022. bilo 11.
Ukoliko rezultati analiza potvrde prisustvo sredstava za zaštitu bilja na bazi hlorpirifosa u spornoj pošiljci breskvi koje su bile namenjene izvozu u Hrvatsku, pošiljka će biti uništena, a protiv odgovornih lica biće preduzete sve mere predviđene zakonom, saopštilo je Ministarstvo.
Iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da je svako neovlašćeno korišćenje sredstava za zaštitu bilja na bazi hlorpirifosa za druge kulture zabranjeno zakonom i strogo kažnjivo.
Pročitajte još:
Ovaj insekticid, inače je zabranjen za upotrebu u Srbiji 2019. godine, rekao je danas direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević.
- Pre petnaestak godina uvedeni su vrlo strogi propisi i izbačeni mnogi pesticidi, a uvedena je nova generacija manje štetnih pesticida i insekticida. Insekticid koji se našao u breskvama je zabranjen jer EU tvrdi da je genotoksičan. On je i kod nas zabranjen, u bilo kojoj koncentraciji, pre tri godine. I sumnjamo da je neko imao zalihe i da ih je sada iskoristiti - objasnio je Blagojević.
"Isto kao u EU"
Na osnovu Zakona o sredstvima za zaštitu bilja kojim je propisano da se u slučaju nepredvidivih opasnosti koje mogu prouzrokovati štetni organizmi, a koje nije moguće suzbiti ili ograničiti na odgovarajući način primenom registrovanih sredstava za zaštitu bilja i drugim merama ili usled nestašice registrovanih sredstava za zaštitu bilja na tržištu, rešenjem se može odobriti ograničena i kontrolisana primena navedenih sredstava za zaštitu bilja na period od 120 dana, kaže Ministarstvo.
Takve mere su takođe u skladu sa zakonodavnim odredbama EU sa kojima se naše zakonodavstvo usklađuje.
Promet i primena ukinutih sredstava za zaštitu bilja na bazi hlorpirifosa, dozvoljena je samo za korisnike u šećernoj repi, zbog čega su podnosioci zahteva dostavili spisak pravnih i fizičkih lica koja će koristiti ova sredstva.
Kontrolu nad izvršenjem ovog rešenja sprovodi fitosanitarna inspekcija. Sve neutrošene količine se lageruju kod proizvođača do konačnog uništenja na bezbedan način.
On ističe da ne veruje da je u breskve u promet stavio neki veliki proizvođač niti da je kontaminirana velika količina voća, jer veliki proizvođači ne žele da svoje ime povezuju sa korišćenjem nedozvoljenih pesticida ili insekticida s obzirom da se u današnje vreme informacije brzo šire, pa bi na taj način ugrozili svoje poslovanje.
„Samo za šećernu repu“
Kako se navodi u saopštenju, suočeni sa ozbiljnim problemom opstanka proizvodnje šećerne repe, kao strateške biljne kulture za našu zemlju, Ministarstvo je razmatralo podnete zahteve proizvođača šećerne repe i donelo takvu odluku uzimajući u obzir preporuke Stručnog saveta za sredstva za zaštitu bilja, kao i praksu koje u ovakvim situacijama koriste i zemlje članice EU.
Sagledane su sve relevantne činjenice i trenutna situacija u vezi sa proizvodnjom šećerne repe, kao i značaj proizvodnje ove kulture za našu zemlju, a imajući u vidu da su površine pod šećernom repom značajne, kao i da se radi o strateškom proizvodnu, neophodno je da se poljoprivrednim proizvođačima omogući sigurna proizvodnja i prinos.
Zbog ukidanja sredstava za zaštitu bilja na bazi aktivne supstance hlorpirifosa, dovedeno je u pitanje suzbijanje repine pipe koja predstavlja značajni ekonomski štetni organizam u šećernoj repi.
Za proizvođače šećerne repe kritička tačka za proizvodnju je od njenog nicanja pa do formiranja prvih listova, kada se pojavljuje repina pipa koja desetkuje usev i za čije suzbijanje u tom momentu ne postoji prihvatljiva, dovoljno efikasna zamena za sredstva na bazi hlorpirifosa.
- Ponavljamo da korišćenje ovih sredstava za zaštitu bilja u drugim kulturama nije dozvoljeno i u suprotnosti je sa odredbama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja - ističe Ministarstvo.
Za one koji sada nisu više sigurni „šta jedu“, odnosno koliko je voće i povrće u Srbiji bezbedno za ishranu, Stevan Blagojević iz Instituta savetuje da pre upotrebe voće i povrće ostave da malo odstoji u običnoj vodi
- Upotreba deterdženata nema nikakvog efekta pošto skida samo masnoću, dok korišćenje sode bikarbone menja ph vrednost (kiselost) voća – kaže Blagojević.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari