Štede od 200€ dnevno pa do nekoliko hiljada: Bez mašina srpski seljak osuđen na propast (FOTO/VIDEO)

Budućnost svake poljoprivrede, pa i one ovdašnje, možda nisu u potpunosti mašine i roboti ali određeni (i to ne mali) stepen automatizacije je neizostavan uslov da proizvodnja uopšte opstane a srpski seljak da može da se nosi sa konkurencijom iz sveta. A mašine nas štede od 200 evra dnevno do nekoliko hiljada evra godišnje već mogu se naći kod nas, kaže za 24sedam Mile Radisavljević, vlasnik i direktor beogradske firme „ATP Irrigation“.

- Na Zapadu je taj trend izražen već neko vreme, prvenstveno zbog nedostatka radne snage a onda i njene cene koja je tamo mnogo veća nego ovde. To čeka i nas ovde, bez toga nema konkurentnosti svetu sa cenom svog proizvoda – ističe Radisavljević, koda smo sreli na nedavno održanom regionalnom sajmu poljoprivrede „AgroBelgrade 2023“.

Radisavljevićeva firma pokriva široku lepezu potreba poljoprivrednika, od sistema za navodnjavanje sa kojima su počeli pre dvadeset godina, preko protivgradnih mreža, do podizanja kompletnih zasada borovnice, kupine i maline. Međutim, na sajmu su nam bili zanimljivi zbog mašina od koji se neke praktično ne viđaju na srpskim oranicama, u voćnjacima ili plastenicima.

Najjednostavnija mašina, ali o ona koja najbrže sama sebe isplaćuje je mašina za berbu voća. Tu kaže nema glavobolja ni kod gazda, da nađu radnu snagu a i novac da je plate, ni kod „radnika“.

24sedam/Nenad Vujanović

 

- Sa dve baterije i jednim dobrim radnikom za desetak sati možete da skupite 400 do 1.000 kilograma plodova, zavisi da li gajite lešnik ili jabuku. Njome lako možete da zamenite najmanje pet radnika i uštedite 200 evra dnevno. Naša računica kaže da je isplatite sa sedamdeset dnevnica koje niste morali da platite. Ako biste trebali da imate osam radnika, isplatila vam se za deset dana – objašnjava naš sagovornik.

Isplativo za zadruge, ali i pojedince sa velikim posedom

Kod većih mašina, kakva je spaljivač korova koji na primer Italijane koriste već dve decenije a u Srbiji ga još nema, matematika je malo drugačija ali se u tu vidi isplativost. Tom mašinom se pored korova, ubijaju i sve spore gljivica, larve insekata i druge štetočine na zemlji a pritom ne mora da se „spali“ i budžet seoskog domaćinstva.

Ratarima sa velikim površinama isplati s i da sami kupe mašinu, jer imaju ogromne troškove za herbicide, i ona bi mogla da se isplati za par godina. Onima malima, i voćarima, isplate se kada je kupe udruženi u zadruge, udruženja, na teritoriji sela…

Slično je i sa mašinom kojom se vrši dezinfekcija tla, što je jedan od velikih problema povrtarske proizvodnje u plastenicima ali i na živinarskim farmama.

- Znamo da u plastenicima ne možete da držite plodored, zbog čega se javljaju ozbiljni problemi sa bolestima zemljišta. Ovako ste mirni dve godine, ili nakon svakog turnusa ako se primenjuje u živinarstvu. Za veliki plastenik ste mašinu isplatili već nakon prve sezone, zbog ogromnih troškova dezinfekcije – napominje Radisavljević.

24sedam/Nenad Vujanović

 

A nije sve ni u direktnom dobitku zbog manjeg troška proizvodnje usled manje upotrebe hemikalija, već i zbog zdravije hrane koju proizvodite.

- Možete na taj način da stvorite sve preduslove za organsku proizvodnju, da date jedan dodatni benefit vašem proizvodu, recimo jabuci, koja više neće biti jabuka koja je 20 i više puta prskana, nego bez prskanja ili tek sa nekoliko – zaključuje Mile Radisavljević za 24sedam.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi