Mermer iz Arizone, „šljiva“ iz Užica: Radomir je američki biznismen, ali u srcu srpski domaćin (FOTO/VIDEO)

I američki biznismen i srpski voćar i proizvođač rakije, rešenje je izazova pred kojim se našao Radomir Bosiljčić, rodom iz sela Gorjani kod Užica. Ovaj poslovni čovek iz Feniksa u Arizoni, vlasnik više rudnika po SAD, nije zaboravio rodni kraj i rešio je da sa jednim njegovim proizvodom izađe u svet, kaže reportaža "AgroTV".

Već dvadesetak godina, otkako češće dolazi u užički kraj, Bosiljčić podiže zasade šljive a odnedavno i pravi rakiju s kojom se probija na izbirljivom svetskom tržištu.

- Odrastajući na ovom imanju mojih roditelja, a Bosiljčići su se naselili ovde pre 200 godina, slušao sam o otme kako smo pravili rakiju i izvozili je u tadašnju Austrougarsku. Posle mojih roditelja morao sam da smislim kako da održim imanje, i ne prepustim ga zarastanju kao neki drugi, i najbolja ideja je da to bude rakija kao recept za samoodrživo imanje – objasnio je Radomir.

Njemu zbog te tradicije i šljive požegače koja je tu od 800-tih godina prošlog veka nije teško da četiri ili pet puta godišnje putuje i po 20 sati avionom kako bi se u Srbiji bavio poljoprivredno-prehrambenom proizvodnjom.

A nije bilo lako, pogotovo spočetka, i zbog daljine i zbog nekih uvreženih navika roditelja i sredine koja je teško prihvatala inovacije.

- Nisu svi odmah shvatili šta ja želim da uradim sa imanjem. Bila je borba i sa roditeljima za svaku parcelu, da mi dozvole da posadim šljive. To je generalno loše u Srbiji, ljudi ne vide veliku sliku, svetska tržišta, već samo lokalne prilike. Ali i to je razumljivo, malo se kreću van svojeg svakodnevnog okruženja – napominje Bosiljčić.

Napraviti najveći šljivik u zapadnoj Srbiji

Američki biznismen i srpski plantažer drži se jedne stare kineske poslovice koja kaže da da bi se odgojilo dete da bude dobar čovek, nisu dovoljni samo dobri roditelji, potrebno je celo selo.

- Kada on postane dobar čovek, on onda i duguje toj sredini koja ga je odgajila na selu ili u gradu, da joj vrati nešto bilo svojim kapitalom, bilo idejama i iskustvima – smatra Radomir.
Zbog toga Radomir Bosiljčić ne radi samo na podizanju svog imanja, nego insistira na udruživanju i saradnji što više ljudi iz okoline.

Ideja je da se sva ta imanja pretvore u nešto profitabilno, vredno, da može da se živi od toga i posle prvobitnih teškoća Radomir je uspeo da probije led. Odabrane su perspektivne sorte, prošireni su zasadi i kooperacija se širi.

- Samo moje imanje sada, nakon vraćanja dela ranije oduzete zemlje i onoga što sam morao da otkupim, imam 10 hektara sa 5.500 stabala šljive stenlejke, požegače i čačanske rodne za kvalitetnu kupažu rakije – ističe Bosiljčić.

Na tome se neće stati, jer priprema se još pet hektara zemlje i naručeno je 2.500 sadnica.

Radomirova želja je da ukupno bude bar 10.000 stabala kod njega a 30.000 do 40.000 u selu i zbog toga nudi komšijama besplatno sadnice i pomoć u pravljenju zasada, kako bi zajednički napravili najveći voćnjak šljive u zapadnoj Srbiji.

Tada bi se i proširila savremena destilerija Bosiljčića, trenutnog kapaciteta 300 tona voća. U naredne dve do tri godine tu bi mogla da bude, i pored visokog stepena automatizacije procesa, stalno zaposleno i petnaest ljudi umesto današnjih pet. To za jedno selo, koje kao i mnoga druga po Srbiji zamire, nije mala stvar.

Ne žuriti na tržište

A u toj destileriji šljiva je odavno počela da se pretače u kvalitetnu rakiju za šta je, takođe, potrebno vreme. Posebno ako se teži kvalitetu, za koji je Radomirova rakija već dobija zvanična priznanja, između ostalog ima i dve medalje sa Novosadskog poljoprivrednog sajma.

- Možda naši ljudi koji proizvode rakiju žure previše na tržište. Mnogi ne mogu da iz finansijskih razloga čekaju da nešto odleži u buradima 10 ili 15 godina. Ja nisam imao taj problem i čekali smo 15 godina za prvu rakiju za prodaju a od pre nekoliko meseci imamo u ponudi i one stare 10 i pet godina, i tržište već prepoznaje taj kvalitet – kaže Bosiljčić.

Bosiljčić kaže da se za tržište ne brine, ono je ogromno. Zbog toga planira da bude prisutan na sajmovima zemalja koje znaju šta je dobra rakija, u Češkoj i Nemačkoj, ali i na novim tržištima kao što je Kina i sajam u Šangaju. Na tim tržištima cena od 140 do 190 evra (premijum pakovanje) po boci nije neverovatna.

- Meni tržište nije problem, više mi je da se pokrenu ovde ljudi koji bi mogli da proizvode. Da shvate da je ovo lepa šansa i meni i njima, jer meni je ovo samo zanimljivo a njima će biti i mnogo korisno – zaključuje Radomir Bosiljčić.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi