Da smo se oslonili samo na Ruse, danas bismo krčili jabuke kao Francuzi (VIDEO)
Raširenost tržišta i „start na vreme“ spasili su srpsku proizvodnju svežeg voća za izvoz, čime se ni Evropa ne može pohvaliti
Klimatske promene, pandemija kovida, rat u Ukrajini, energetska kriza… sve to pojedinačno, a pogotovo nanizano jedno na drugo, moglo je da dovede do debakla srpskog izvoza svežeg voća i povrća.
Zemlje EU koji su veliki proizvođači voća, nisu pred debaklom ali su u sada u veoma teškoj poziciji kakvu je Srbija izbegla, istakao je danas na panelu „4. Beogradskog sajma poljoprivrede AgroBelgrade2023“, Đorđo Mancino iz „Fruitnet media internacional“, vodećeg svetskog izdavača i organizatora manifestacija u vezi sa svežim voćem i povrćem.
- Srbija je uradila odličan posao sa diversifikacijom izvoza. Krenula je na vreme i nije je mnogo pogodio ni embargo Rusiji ni ova kriza. Evropa ne samo što nije uspela da izveze 100 miliona tona jabuka u Rusiju, nego nije dobro prošla na tržištima Dalekog Istoka, gde je vladao kovid. Sve to, uz sušu, energetsku krizu i hroničan nedostatak radne snage kod proizvođača, doveli su i do bankrota nekih distributera. Valjda smo sada naučili lekciju iz 2022. i da ćemo krenuti put Srbije – istakao je Mancini.
Za to što je „Srbija krenula na vreme“, zaslužna je pre svega i organizacija „SerbiaDoesApples“.
Pročitajte još:
- Pre svega imamo sreću da je ukupan naš rod jabuka a i borovnica, te veličine da je pre pet godina bilo prvo vreme da prestanemo da se oslanjamo 92 odsto na jedno jedino tržište, a to je Rusija, nego da se krene u osvajanje novih tržišta. Danas ih je nekoliko desetina puta više – kaže za 24sedam Julka Toskić, menadžerka asocijacije „SerbiaDoesApples“ i „SerbiaDoesFruits“.
Zahvaljujući okupljanju proizvođača i uz pomoć USAID, radilo se dosta na promociji i učestvovanju na mnogo inostranih sajmova i naši proizvođači su uspeli da se kvalitetom pozicioniraju u svetu.
„Akcijska“ cena je najgore što se može desiti srpskoj jabuci
Julka Toskić kaže da potrošnju jabuke, borovnice i drugih vrsta domaćeg svežeg voća treba raditi i u Srbiji, kod ovdašnjeg kupca. Ali ne na način na koji se to obično radi, ili misli da se radi.- Spuštati cenu voću na „akcijama“ u supermarketima je najgori moguće što se može desiti srpskoj jabuci. Treba raditi na populariziciji zdravlja i korišćenja voća a cena mora da bude takva ne samo da proizvođač pokrije trošak nego i da zaradi kako bi investirao u širenje proizvodnje – izričita je sagovornica 24sedam.
Jedno od tržišta koje je do sada broj četiri po našem izvozu je Velika Britanija. Uspeh na tom veoma zahtevnom tržištu bio je uspešan zbog pravovremenosti, jer posle Brexita, Britanci su tražili nove dobavljače umesto starih „evropskih“.
- Da smo sada krenuli, prednost bi sigurno imala Ukrajina ali mi smo za četiri, pet sezona etablirali i izvoz iz godine u godinu samo raste – objašnjava Toskić.
Pokazalo se tako, da ono narodno da se „ne drže sva jaja u jednoj korpi“ važi i za jabuke. Srbija je tek „izlaskom“ sa ruskog tržišta, odnosno smanjenim prisustvom, počela da razvija svoj pravi potencijal, i sa količinama i sa sortama.
- Rusija je od 2014. godine (sankcije EU zbog pripajanja Krima) počela da diže svoje zasade, daje značajne subvencije svojim proizvođačima, i to je značajno smanjilo ukupan uvoz jabuka. Vrlo brzo su Ruse sa mesta najvećeg uvoznika jabuka u Evropi zamenili Nemci. A Ruse su u EU, između ostalih, zamenili Iranci, koji proizvedu preko dva miliona tona jabuka godišnje. Mi pravimo pola miliona.
Screenshot:Vebinar Razvojne agencije Srbije
Ali to nije jedini front na kome bitku vode domaći proizvođači jabuka. Prodrlo se i na tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije.
- To su i dalje tržišta koja jako brzo rastu, uvećava im se broj stanovnika a kupovna moć im je izuzetno visoka. Zbog toga su tržišta Br.2 i Br.3 za nas – kaže Toskić.
Međutim, tu ima i problema zbog kojih Srbija ne koristi svoj potencijal i šansu koju ima otvaranjem tog tržišta. Ali za to je kriv neko drugi, a ne proizvođači ili izvoznici iz Srbije.
- Naravno, ukoliko bi se regulisao kargo-prevoz i učinio pomak da bi naši proizvođači mogli da sveže upakovane borovnice u robu brzo transportuju avionima. One brodom ne mogu da putuju mesec dana, a ovako bi već sutradan nakon pakovanja bile kod kupaca – ističe naša sagovornica.
I srpskim borovnicama prija britanska "klima“
Pored jabuka, srpskim voćarima u segmentu svežeg voća odlično ide i sa borovnicama. Tu smo dosta prisutni u celoj Evropi, kao i Rusiji gde je i dalje velika tražnja za tim voćem. Tržište Nemačke je značajno za nas, kao i Holandije, koja je veliki reeksporter.
- Proizvodnja i plasman nam rastu, samo treba nastaviti sa tom zajedničkom promocijom da bismo se utvrdili na tim tržištima ali i onom Velike Britanije, koja je mnogo veći potrošač po stanovniku nego zemlje EU i to će i dalje rasti – napominje Toskić.
Trenutno srpsku jabuku kušaju na više od 40 različitih tržišta u svetu, i tih naših pola miliona tona nalazi se u konkurenciji 12 miliona tona jabuka koja traži kupca u inostranstvu. Konkurencija je toliko oštra da odustaju i oni veliki, poput Francuza, kojima je jabukovača (kalvados) nacionalno piće.
U toj zemlji, gde godišnje proizvedu 1,7 miliona tona jabuke, svake godine iskrče 1,29 hektara voćnjaka. To nikako ne bismo voleli da vidimo u Srbiji.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari