A jel‘ u restoranu naručite „strani viski“: Proizvođači upozoravaju na ilegalnu rakiju rizičnu po zdravlje

U Srbiji se godišnje potroši 60 do 80 miliona litara rakije a bar polovina toga je u crnoj ili sivoj zoni i to ima ozbiljne finansijske posledice a i predstavlja zdravstveni rizik, upozoravaju legalni proizvođači rakije.

Iz Nacionalne asocijacije proizvođača rakije "Spska rakija" kažu da ako na tržište dođe 35 miliona litara iz neregistrovane proizvodnje, da zanemarimo drugi veliki problem rakije koja je lažno deklarisana, a neka svaka košta 1.200 dinara, to znači da država gubi 71,6 miliona evra poreza i 59,7 miliona evra akcize a legalni proizvođači 358 miliona evra prihoda.

- To je šteta za državni budžet, za proizvođače ali i za sve građane jer toliko novca je manje na raspolaganju za njihove potrebe a i pitanje je koliko je zdravstveno bezbedna ta rakija koja bez kontrole dolazi do njih – objašnjava za 24sedam Vukosav Tomašević, predsednik udruženja proizvođača rakije.

Tomašević, inače vlasnik prijepoljskog preduzeća "Braća Tomašević", proizvođača čuvene šljivovice „ognjena“, povodom saopštenja za javnost kojim je krajem nedelje na ozbiljnost situacije upozorena javnost, kaže da je problem u tome što se ne sprovodi u suštini dobar zakon o proizvodnji i prometu žestokih alkoholnih pića.

- Kada je taj zakon pre pet, šest godina donet on je i u Briselu od strane eksperata Evropske komisije ocenjen kao jedan od najboljih zakona koji regulišu tu materiju u Evropi. Znači, nije problem u zakonu nego u sprovođenju – ističe naš sagovornik.

Sajmovi, festivali, degustacije...

Nažalost i pored dobrog zakona rakija se u Srbiji prodaje nelegalno na svakom koraku, od pijaca preko restorana do manifestacija koje čak sponzorišu lokalne samouprave.

Pixabay

- Loptica odgovornosti se prebacuje sa jednog ministarstva na drugo, pa na sastancima sa nadležnim a na sastancima Radne grupe za strategiju razvoja rakije prisustvujemo svađama predstavnika raznih inspekcija, agencija i uprava, ko bi trebalo da stvari istera na čistac. A s druge strane imate direktno učešće državnih institucija kao sponzora ili logistike u organizaciji raznoraznih sajmova, festivala i takmičenja gde se ne proverava da li su učesnici neregistrovani proizvođači. Važno je da se uzmu pare za kotizaciju – kaže Tomašević.

Problem je, dodaju iz Udruženja proizvođača, i generalno (ne)shvatanje rakije kao nacionalnog pića.
- Naš narod misli „rakija je rakija“ i da je sve to isto. Tako se onda ponašaju i vlasnici restorana i kafanama, pa u karti pića stoji u ponudi „domaća rakija“. A kod viskija ipak ne stoji „strani viski“. već „džoni voker“ „čivas“ i eventualno koje koliko su godina stari. Tako bi moralo da bude i kod rakije, da se zna koja je i čija je – naglašava Tomašević.

Da bi to tako i bilo potrebno je izmeniti neke pravilnike, na čemu proizvođači rakije insistiraju godinama, i da u svakom restoranu gost može da vidi šta pije i plaća, za rakiju kao i za druga pića.

Iz Udruženja proizvođača rakije ističu da nemaju niti su imali išta protiv toga da ljudi na svojim imanjima i poljoprivrednim gazdinstvima prave rakiju za sebe. Ali, takav proizvod ne može na tržište.
- Sa registrovanog poljoprivrednog gazdinstva može samo kao poluproizvod, meka rakija ili jači destilat da se proda destileriji, legalno i sa plaćanjem preko računa, pa da ona posle odgovara za kvalitet i zdravstvenu bezbednost. A ne da stotine hiljada ljudi u Srbiji prodaju rakiju na crno. Dok se to ne reši nećemo moći ni da unapređujemo srpsku rakiju, niti da ulažemo u marketing na stranim tržštima, niti da zapošljavamo više ljudi u destilerijama – zaključuje Vukosav Tomašević.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi