Viski vs rakija: Skoč našoj šljivovici nije ni do kolena, ali onda je i cena malo drugačija

03.01.2022

21:00

0

Dejan Rančić, vlasnik firme "Rakija Rančić“ iz Rušnja kod Beograda, za 24sedam priča o tome kako se pravi dobra rakija

Viski vs rakija: Skoč našoj šljivovici nije ni do kolena, ali onda je i cena malo drugačija
24sedam/Danilo Krša

"Koliko para, toliko muzike“ važi za mnoge stvari u životu, a posebno za one u kojima uživamo. A to se često zaboravlja kod onih stvari koje u Srbiji čine sastavni deo života i tradicije kao što je – šljivova rakija.

Koliko je para potrebno za kvalitetnu muziku, odnosno rakiju, i da li je "šljiva“ bolja od viskija, za 24sedam otkriva Dejan Rančić, vlasnik firme "Rakije Rančić“ koja rakiju "arhiva“ pravi u Rušnju, nadomak Beograda.

- Oglasi su puni rakije koja se prodaje po ceni od 300 dinara za litar, ali svako bi trebalo da zna da ta rakija "nije ni prošla pored voća". Sa cenom šljive od 50 dinara za kilogram, proizvodnjom, ambalažom i nekom zaradom, cena mora biti najmanje četiri ili pet puta viša. One kvalitetne rakije, koje stoje na policama prodavnica pored viskija i drugih stranih pića, ne mogu da koštaju ispod 2.000 ili 2.500 dinara – objašnjava Rančić.

Viski ili rakija - za poznavaoce nema dileme

Tolikoj ceni i samom poređenju srpske rakije i famoznog viskija i dalje se čude mnogi u Srbiji, ali Rančić, kao i drugi poznavaoci, o tome nema nikakve dileme.

- Dobra rakija od voća je mnogo kvalitetnije piće od viskija, pogotovo onih koje možemo naći u našim prodavnicama. Sa vrhunskom šljivovicom mogu se porediti samo najbolji singl-malt viskiji, a njih ovde u širokoj prodaji i nema. Tu je kod nas veći problem svest koja potiče iz vremena kada je domaća rakija loše pravljena i važila je samo za neko piće za opijanje, a ne za uživanje – naglašava Rančić.

Ta vremena su, srećom, na izmaku. U poslednjih desetak godina menjaju se svest i kultura pića i u Srbiji.

- Danas je normalno da naši ljudi u restoranu naruče rakiju umesto viskija ili konjaka, a stranci svakako radije piju nešto lokalno a kvalitetno. Tome je doprineo i sve veći broj kvalitetnih proizvođača, ali i napori države da se promoviše ono najbolje što možemo svetu da pružimo – kaže Rančić.

Kad te hobi prevari

Kao i mnoge druge pre njega, i Dejana Rančića je strast prema nečemu što je doživljavao kao hobi "prevarila“ i odvela u biznis. U njegovom slučaju, radi se o strasti koju s ponosom upražnjavaju mnogi domaćini u Srbiji – pravljenju šljivovice.

Porodična tradicija tako je prerasla u pravi posao, jer kada neko u "šljivu“ uloži više od 20.000 evra, to se svakako više ne može smatrati hobijem. Proizvodnja šljivovice "arhiva“ je u "Rakiji Rančić“ počela 2017. godine, a ideja o preduzetništvu i ozbiljnijem bavljenju rakijom je kod Dejana tinjala dugo.

- I ja sam to spočetka doživljavao kao hobi, ali posle neke tri četiri godine to je preraslo u nešto više i shvatio sam da to ne može da ostane na nivou hobija. Sada više nije hobi nego neka srednja proizvodnja. Videćemo dokle će to stići - ističe Rančić.

Samo ove godine uloženo je u nabavku nove destilacione mašine i prateću opremu više od 20.000 evra.

- Kada to preraste hobi imate stalna ulaganja, u mašine, destilacione sudove, burad, pumpe, pomoćne objekte… Stići ćemo i do degustacione sale – navodi svoje planove Rančić.

Ono najvažnije, šljivu, nabavlja iz okoline Valjeva, iz sela Babina Luka, gde za prijatelja ima sigurnog dobavljača, što je, ističe, veoma bitno. U rakiju pretače čačansku lepoticu i čačansku rodnu, uz dodatak stenleja.

- Ako se nađe i neka autohtona sorta tipa"požegače, tim bolje. Zasebno se pravi svaka sorta, pa se posle uz pomoć tehnologa prave kupaže, odnosno mešaju se u određenom odnosu dok se ne dobije konačni izgled rakije. Za to je zadužen tehnolog – objašnjava Rančić.

Za "arhivu“ kao tehnolog zadužen je profesor Predrag Vukosavljević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, tako da uloženog znanja i nauke ovoj rakiji ne manjka.

Zbog sveg tog ulaganja u kvalitet, Rančić, kao i drugi predani proizvođači rakije, ali i vina u Srbiji, traži da se "izleči" rak-rana domaćeg tržišta – velika siva zona, i ne sumnja da država tu može da odigra svoju ulogu.

Kad rakija poteče, ne može se stati

I uz nemale investicije, Dejan Rančić ne misli da stane na svom rakijskom putu. Uz subvencije države planira da proširi proizvodnju i količinski i u asortimanu, kao i da unapredi ponudu svog "podruma“ u turističkom smislu.

Uz "šljivu", koja je "savladana“, Rančić planira i da pravi rakiju od dunje. Uz veći asortiman, "u nacrtima“ je i sala za degustaciju, a onda, pokazuju to primeri mnogih drugih uspešnih rakijskih i vinskih priča, otvara se čitava paleta potencijalne lokalne turističke ponude.

- Ali sve to mora da se bazira na dobroj rakiji kao temelju svega. Ne zaboravljamo 3K - kvalitet, kvantitet i kontinuitet, i zbog toga i ne žurimo ni sa prodajom, ni sa planovima. Ne možete nekome ponuditi rakiju koja se njemu i njegovim mušterijama svidi, a onda dođete u situaciju da kažete: "Izvinite, nemam više“ – zaključuje Rančić.

BONUS VIDEO:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi