Legenda karatea Vladimir Jorga: Meni je Beograd početak i kraj, sve

Ovde sam prvi put shvatio da čovek mora da se bori u životu, kao student sam svakog leta raznosio mleko i radio kojekakve poslove. Meni je Beograd početak i kraj, sve.

Ovo u razgovoru za 24sedam poručuje Vladimir Jorga, svetski proslavljeni karatista, doktor sportske medicine, univerzitetski profesor. Začetnik karatea na našim prostorima, za kojeg je taj sport način života, bio je petostruki šampion Jugoslavije, osvajač bronzane medalje na Evropskom prvenstvu u Parizu 1968. i jedan je od retkih karatista u svetu koji su nosioci crnog pojasa 10. dan tradicionalnog karatea.

Osnivač je Karate saveza Jugoslavije i Jugoslovenskog tradicionalnog karatea. Na čelu je Saveza za tradicionalni karate Srbije, potpredsednik je Svetske federacije tradicionalnog karatea i predsednik Evropske federacije. Njegova životna priča izgleda ovako:

Rođen je 10. jula 1939. godine u Beogradu. Do svoje pete godine živeo je u Zemunu, a posle Drugog svetskog rata seli se u Rijeku, gde je završio osnovnu školu, a nakon toga upisuje gimnaziju u Vršcu.

Prvi susret sa karateom, tada nepoznatim sportom u Jugoslaviji, kako kaže za 24sedam, imao je 1957. godine u Dubrovniku, gde je otišao na letovanje kod svoje bake.

– Tog leta moj stric, koji je studirao u Parizu, došao je u Dubrovnik sa svojim prijateljem Francuzem, koji je trenirao karate. Odmah sam se zarazio ovim sportom. Gledao sam crteže iz priručnika koji mi je dao i pokušavao da to imitiram. Sve sam učio sam, a uspeo sam i da brata Iliju i neke drugove ubedim da počnu da vežbaju sa mnom – objašnjava Jorga.

Naš sagovornik se nakon završene vršačke gimnazije u rodni Beograd vraća na studije medicine i 1963. godine, sa svojim kolegama, u prestonici osniva prvi Univerzitetski karate klub u Jugoslaviji – “Student”. Iste godine Vladimir je prvi put postao univerzitetski šampion.

– Godinu dana kasnije, u Petrovcu na moru, održan je prvi karate seminar u našoj zemlji. Tada sam upoznao prvog majstora karatea iz Japana Tetsuji Murakamija, koji je bio moj prvi učitelj. Tako sam postao prvi pravi karatista u državi – navodi Jorga.

Samouk, nabavljao je literaturu, usavršavao se, uspostavljao kontakte i animirao prijatelje i poznanike. Trenirao je u našem glavnom gradu i napredovao sve više. Naš sagovornik ističe da Beograd za njega znači mnogo, i da je ovo grad koji mu je otvorio oči i put u svet.

– U ovom gradu sam stekao veliki broj svojih divnih prijatelja, od koleginica i kolega pa do mojih sportista, čitavu jednu generaciju meni dragih ljudi. Beograd je za mene, nekako, srce svih mojih drugovanja, stvaranja i napredovanja, i zato mi je bilo veoma drago kada sam dobio Nagradu grada Beograda. Meni je Beograd početak i kraj, sve, bez obzira što jako volim i Vršac i svoje drugove iz gimnazije, kao i svoje detinjstvo i Rijeci. Ali, Beograd je centar mene i centar mog sveta – rekao je Jorga.

Što se tiče karatea, kaže naš sagovornik, Beograd je puno značio, ali ponekad, u ono vreme, kao karatisti iz Jugoslavije, često su imali problem zato što su bili svrstavani u drugu kategoriju.

– Morali smo da budemo dvostruko bolji da bi pobedili, tako da nam je Beograd sa jedne strane dao neku snagu da budemo bolji, a sa druge strane nam je malo i otežavao, naročito u međunarednim aspektima razvoja karatea. Uvek sam bio jako ponosan na svoj grad, i gde god sam odlazio isticao sam odakle sam. Beograd je moj grad i on je uvek stajao iz mene – ističe on.

Kako kaže, u toku svoje karijere je dosta putovao, a u dva navrata je čak živeo i u Americi, ali se uvek rado vraćao u svoj rodni grad.

– Bilo je u par navrata situacija gde sam imao priliku da se preselim iz Beograda i da odem da živim u inostranstvu. Najteže mi je bilo 1975/76 godine, kad sam u Njujorku, na Long ajlend univerzitetu, dobio ugovor na četiri godine. Tada sam se jako dvoumio, ali ljubav prema Beogradu je bila jača. Odbio sam ugovor i vratio sam se ovde. To je bilo zlatno doba Beograda i Jugoslavije i ja sam tada video sebe samo u ovom gradu i ovoj zemlji – ističe naš sagovornik.

Pročitajte još:

MOJ BEOGRAD Vladimir Jorga: Studentske dane pamtim po “Starom difu”, mestu gde sam trenirao karate

Gotovo da nema karate kluba na teritoriji bivše Jugoslavije u kojem nije pokazivao tajne tradicionalne borilačke veštine i postavio ga na noge. Posle više od 60 godina bavljenja ovim sportom, Vladimir i dalje sa istim žarom prenosi svoje znanje mlađima.

– Karate je način života, to je put gde čovek istražuje sebe kroz pokret, katu, sparing. Čovek istražuje svoje sposobnosti, svoju kontrolu, fokus. Praktično nema ograničenja, možete celog života da istražujete i uvek nađete nešto novo. Karate je široka staza, gde svako može da nađe sebe – zaključio je doajen jugoslovenskog i srpskog karatea.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi