Zemljotres - najbolji građevinski inspektor: "Kada bi se u Beogradu kvalitetno gradilo katastrofalnih oštećenja ne bi bilo"

Podrhtavanje tla mnogi Beograđani osetili su tri dana pred doček Nove godine, 29. decembra 2020. godine, kada je zemljotres magnitude 6,4 prema Rihterevoj skali pogodio Hrvatsku, a čiji je epicentar bio kod Petrinje. Za portal 24sedam doc. dr Marko Marinković sa Građevinskog fakulteta, katedra za tehničku mehaniku i teoriju konstrukcija, pojašnjava kako bi prestonica Srbije prošla da je pogodi ovakva katastrofa, kakve bi posledice ona imala po stanovništo, kao i koji standardi prilikom zidanja zgrada i kuća moraju biti ispunjeni kako bi građani bili što bezbedniji od prirodnih nepogoda.

Doc. dr Marinković ističe da se za zemljotres kakav se dogodio u Hrvatskoj može očekivati da izazove oštećenja građevinskih objekata, kao i da ne bi trebalo da dođe do rušenja objekata koji su izrađeni prema savremenim tehničkim propisima za aseizmičko projektovanje.

Ipak, ljudske žrtve se očekuju usled rušenja objekata, a naš sagovornik napominje da se na njih pretpostavlja i u zgradama koje su pretrpele manja konstruktivna oštećenja.

Zemljotresi do magnitude šest Rihterove skale

Sagovornik 24sedam navodi da je Seizmološki Zavod Srbije zadužen za razvoj seizmičkih mapa za našu zemlju, kao i da je procena da se u Srbiji od lokalnih zemljotresa mogu očekivati magnitude do šest prema Rihterovoj skali.

– Zemljotresi većih magnituda su mogući, ali sa epicentrima na većim odstojanjima (npr. u Rumuniji), pa su efekti kod nas blaži. Generalno, kada bi se gradilo kvalitetno i prema propisma, u Beogradu ne bi trebalo da se očekuju ljudske žrtve, niti katastrofalna oštećenja – govori doc. dr Marinković.

Dodaje da smo, nažalost, svedoci brojnih primera nepoštovanja propisa nad kojima se iščuđava građevinska struka (ona školovana i etična), tako da ukoliko dođe do zemljotresa projektnog nivoa mogu se očekivati oštećenja određenog broja objekata u Beogradu.

– Tada će zemljotres biti najbolji građevinski inspektor, kako je govorio naš pokojni profesor i akademik Đorđe Lazarević – navodi on.

Cilj aseizmičkog projektovanja – sprečavanje rušenja objekata

Stupanjem na snagu Pravilnika za građevinske konstrukcije 18. decembra 2019. prestaje da važi Pravilik o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima iz 1981. godine.

– Prvi tehnički propisi za aseizmičko projektovanje objekata u SFRJ bili su objavljeni posle zemljotresa u Skoplju 1963. – pre toga dejstvo zemljotresa nije bilo uzeto u obzir pri projektovanju zgrada. Ovo ne znači da će se objekti građeni po starim propisima srušiti, ali se mogu očekivati veća oštećenja u odnosu na objekte projektovane prema novim propisima – priča doc. dr Marinković.

Naglašava da je cilj aseizmičkog projektovanja važan kako bi se sprečilo rušenje objekata usled snažnih zemljotresa.

– Ipak, oštećenja su prihvatljiva, pogotovo kada su u pitanju objekti koji prema propisima nemaju poseban značaj posle zemljotresa, kao što su stambene zgrade, dok se za objekte od značaja (bolnice, hidroelektrane, brane itd.) ne dozvoljavaju oštećenja – ističe on.

Da li je nadogradnja objekta opasna?

Za 24sedam doc. dr Marinković navodi da nadogradnja postojećih zgrada svakako može da ugrozi sigurnost tih objekata u slučaju zemljotresa.

– U slučaju značajne nadogradnje od kritičnog značaja je da se proceni seizmička sigurnost postojećeg objekta zajedno sa nadograđenim delom, i da se projektuje i izvede seizmičko ojačanje potojeće konstrukcije ukoliko je to potrebno na osnovu analize seizmičke otpornosti objekta. Osim toga, postojeće zgrade u kojima se izvode renoviranja u pojedinačnim stanovima, npr. rušenje unutrašnjih zidova, mogu da predstavljaju rizik za seizmičku sigurnost tih objekata – kaže on.

Predratne ili novije zgrade – šta je bezbednije?

Doc. dr Marinković naglašava da postoji više problema u vezi gradnje koji bi potencijalno mogli da izazovu oštećenja u toku zemljotresa, kao i da se ti problemi podjednako odnose i na postojeće i na nove objekte.

– Što se tiče novih objekata, mislim da je od kritičnog značaja da se oni projektuju i izgrade prema savremenim tehničkim propisima. Iskustvo sa zemljotresima kod nas pokazuje da su glavni problem stari zidani objekti od nearmirane zidarije (bez betonskih serklaža) sa drvenim tavanicama koji su građeni bez primene propisa. Iskustva iz prošlih zemljotresa u svetu pokazuju da neadekvatno projektovane i građene betonske konstrukcije su isto pod rizikom od oštećenja, pa čak i rušenja u slučaju zemljotresa sličnog intenziteta kao onaj koji se nedavno dogodio u Hrvatskoj – tvrdi on.

Takođe, kaže da je teško oceniti kvalitet i način gradnje u Srbiji i Beogradu u ovom trenutku, jer nisu dostupni precizni pokazatelji kvaliteta gradnje na nacionalnom nivou.

Pročitajte još

Škola u Petrinji preživela oba svetska rata, ali nije zemljotres! Trajno oštećeno pet školskih zgrada

Škola u Petrinji preživela oba svetska rata, ali nije zemljotres! Trajno oštećeno pet školskih zgrada

Posledice zemljotresa u Hrvatskoj: Oštećeno skoro 9.000 objekata, među kojima su i škole

– Treba istaći da na kvalitet gradnje utiču stručnost izvođača i radnika, kvalitet građevinskih materijala, a i stepen nadzora pri izvođenju radova. U principu, u fazi projektovanja postoje revizije, a u fazi građenja nadzor. Problem može da nastane ako otkaže bilo koja od navedenih karika – navodi sagovornik.

Ko je ugroženiji – građani u soliterima ili u kućama?

Naš sagovornik kaže da se ne može da sigurnošću reći da su stanovnici u soliterima ugroženiji od ljudi koji žive u nižim zgradama ili kućama, niti obrnuto. Kao primer izdvaja zemljotres koji se dogodio u Meksiku 1985. godine.

– Ovu zemlju je te godine pogodio zemljotres magnutide osam, čije su predominatne frekvencije odgovarale dugačkom periodu oscilovanja (2,0 do 3,0 sekunde), tako da su visoke, fleksibilne zgrade sa peridom oscilovanja u tom opsegu praktično dostigle rezonanciju. Prema meksičkim izveštajima, u ovom zemljotresu srušilo se ukupno 210 zgrada, najvećim delom spratnosti od pet do 15 nadzemnih etaža. Takođe, u Meksiku se 2017. dogodio zemljotres magnitude 7.1, koji je zbog specifičnih karakteristika najviše pogodio niske zgrade (od jednog do pet spratova) koje čine 64 odsto od ukupno 44 zgrade koje su se srušile – zaključuje doc. dr Marko Marinković.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi