Od potrebe do navike: Kako su šoping molovi postali hramovi instant današnjice

U Beogradu se svake godine gradi sve više velikih i modernih šoping molova. Sve je počelo pre 13 godina, otvaranjem „Delta sitija”, i sve do danas izgradnja ogromnih tržnih centara širom prestonice ne prestaje, a oni su, od zapadnjačke novotarije prerasli u svakodnevnu potrebu i “instant današnjicu”.

Po uzoru na velike svetske metropole, u Beogradu je za skoro deceniju i po izgrađeno desetak modernih šoping centara. Dve godine posle otvaranja „Delta sitija” izgrađen je još veći – „Ušće”. Za razliku od ranijih vremena, kada su ovakvi objekti građeni samo na Novom Beogradu, danas ih možemo videti na gotovo svakom koraku.

Najveći, najmoderniji i najposećeniji šoping molovi u prestonici su novobeogradski „Ušće” i „Delta siti”, voždovački „Stadion”, „Ada Mol”, TC „Rajićeva” u centru grada, „Big fešn” na Karaburmi, „Stop šop” u Borči, rakovički „Kapitol park” i „Zemun park”.

Sa novom modom, ubrzo su stigle i nove navike. Šoping molovi postali su izuzetno popularni, ne samo zbog kupovine, već i kao mesto gde se može provesti vreme u pauzama kupovine, gde čitave porodice mogu da ručaju ili večeraju, osveže se, pogledaju film u bioskopu, pa čak i da uživaju u nastupima popularnih glumaca, muzičkih zvezda, otvaranju izložbi… Tako se mnogima dobar deo svakodnevnog života svodi na odlazak u omiljeni tržni centar, pa makar i da samo prošetaju.

– Uzrok tolike popularnosti šoping molova u poslednjih deset i više godina jeste to što smo se mi od 2000. godine transformisali iz tradicionalnog u potrošačko društvo. Oni su osmišljeni po hedonističkom principu, kao jedna vrsta mamca, šećerleme, koja zapravo mami ljudske strasti. Šoping molovi su, možemo reći, jedna nepogrešiva šema koja je osmišljena vrlo pažljivo, tako da čovek dobije ne samo mogućnost da kupuje, već i da ostavi dete u igraonici, da pojede ili popije nešto, kao i da pogleda neki film. Oni su simbol vremena u kojem živimo. Nekada je to bio supermarket kao jedna prodajna ćelija, a sada je je to šoping mol sa 50 prodajnih ćelija, bioskopom, restoranima – rekao je za 24sedam sociolog dr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka.

Poslednji u nizu, „Beo šoping centar” na Zvezdari, otvoren je u junu ove godine. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić napomenuo je tada da od takvih i sličnih investicija zavisi visina budžeta Grada, odnosno koliko će biti novca za rešavanje drugi infrastrukturnih problema.

– Zato je naš posao da pomognemo investitorima da dobiju sve dozvole najbrže što mogu, kako bi svoj novac mogli da potroše u Beogradu i ne odu u druge evropske gradove, koji takođe vape za investicijama – istakao je Vesić.

Na jesen je najavljeno otvaranje još jednog megaobjekta, „BW galerije” koja će se nalaziti u Beograda na vodi, odnosno na potezu između Gazele i Starog savskog mosta. Radovi se privode kraju, a celokupan objekat prostiraće se na 300.000 kvadratnih metara, od čega će 93.000 kvadrata prostora biti namenjeno za izdavanje. Uz to će biti izgrađeno 3.600 parking-mesta. Kada bude završen, to će biti najveći šoping centar u prestonici, skoro dva puta veći od „Ušća”.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi