Neprospavane noći, plač i zvuci sirena: NATO zločinci pre tačno 24 godine bacili su prve bombe u srce Beograda

Neizvesnost, plač, neprospavane noći i zvuci sirena, ali i hrabrost i neustrašivost naših ljudi obeležili su proleće 1999. u Srbiji i Beogradu. Te godine, 24. marta u 19.41 čas počela je zločinačka NATO agresija na našu zemlju, a prve bombe na sam centar prestonice bačene su na današnji dan pre tačno 24 godine, u noći između 2. i 3. aprila.

Danima pre toga NATO agresori besumučno su bombardovali vojni aerodrom u Batajnici, kao i prigradska naselja, da bi 3. aprila oko jedan čas posle ponoći bombe bile bačene i u srce prestonice, gde su pogođene zgrade republičkog i saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova u Ulici kneza Miloša.

Posle snažnih udara bombi gust crni dim nadvio se nad ovim delom prestonice, a potom je izbio i požar. Ulica kneza Miloša ubrzo je bila blokirana, a na sreću, prilikom bombardovanja zgrade MUP-a niko nije poginuo. 

Printscreen/Youtube/ Dzigi Bau 4

Mnogi hrabri Beograđani su tada, iako svesni da NATO zločinci mogu svakog trenutka da bace još bombi, izašli iz skloništa da pomognu svojim sugrađanima ako zatreba. 

Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković je, između ostalog, rekao: "Aprila 1941. Hitlerovi nacisti su bombardovali Beograd. Evo, 1999. aprila takođe, Klintonovi nacisti i NATO organizacije ponovo bombarduju Beograd. Naškodili su sebi i celom civilizovanom svetu. Ovo je zlodelo monstruma i zločinaca".

Zgrada MUP-a Srbije bila je arhitektonska lepotica Beograda, a autor tog zdanja bio je akademik Ivan Antić.

Te noći, između 2. i 3. aprila, u bombardovanju užeg centra Beograda uništena je i zgrada Komesarijata za izbeglice, koja se nalazila uz zgradu MUP Srbije, a deo zaposlenih je samo dva sata pre napada bio u zgradi i zbrinjavao oko 500 raseljenih ljudi koji su tek stigli sa Kosova i Metohije.

Profimedia

78 dana besumučnog bombardovanja

NATO agresija na našu zemlju trajala je 78 dana, a prvog dana ovog zločinačkog čina, u 20.38 odigrala se serija napada na području Batajnice, gde je smešten i istoimeni vojni aerodrom. Tog dana, u Beogradu se oko 20 sati začula sirena za vazdušnu opasnost. 

Profimedia

Svi mediji momentalno su prekinuli emitovanje redovnog i prešli na vanredni program, a najznačajnije je bilo uključivanje u gradski štab Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje, odakle se građanima prvi put obratio Avram Izrael, koji će u preostalih 78 dana postati jedan od simbola grada.

Tokom 78 dana bombardovanja uništeni su i oštećeni mostovi, industrijska postrojenja, bolnice, škole, medijske kuće, spomenici kulture, privatna preduzeća, kasarne i vojni objekti.

U NATO bombardovanju poginuo je 1.031 pripadnik jugoslovenskih snaga bezbednosti (Vojske i policije), a prema podacima Ministarstva odbrane Srbije ubijeno je 2.500 civila, među kojima i 89 dece. Od posledica bombardovanja teže i lakše je povređeno oko 6.000 civila.

Prema izveštajima objavljenim u medijima, uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, 470 kilometara puteva, 595 kilometara pruga, 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok ih je 38 razoreno. Šteta je procenjena na desetine milijardi dolara.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi