Rat bez milosti! Sirene, dečji plač i razaranje: Simboli Beograda srušeni NATO bombama i danas podsećaju na zlo koje se desilo

Zvuk sirena, podrhtavanje tla i strah u kostima Beograđani su osetili 1999. godine kada je počela NATO agresije i kada su bombe padale na prestoničko tlo i razorile infrastrukturu, privredne objekte, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, domaćinstva i spomenike kulture. 

NATO agresija trajala je 78 dana, a prvog dana ovog zločinačkog čina, u 20.38 odigrala se serija napada na području Batajnice, gde je smešten i istoimeni vojni aerodrom. Tog dana, u Beogradu se oko 20 sati začula sirena za vazdušnu opasnost. 

Svi mediji momentalno su prekinuli emitovanje redovnog i prešli na vanredni program, a najznačajnije je bilo uključivanje u gradski štab Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje, odakle se građanima prvi put obratio Avram Izrael, koji će u preostalih 78 dana postati jedan od simbola grada.

Gađani su svi objekti vojne infrastrukture, uključujući pogone namenske industrije, Komandu Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane u Glavnoj ulici u Zemunu, kasarnu "Aleksa Dundić" (nekadašnju Konjičku školu), antenske sisteme na Ugrinovačkom putu, kasarnu "Radovan Medić" i 224. centar za elektronska dejstva.

U više navrata grafitnim bombama onesposobljena je lokalna elektroenergetska infrastruktura u Zemun Polju, a usled oštećenja velikih snabdevača čitavi delovi Beograda bili su bez struje.

U tom periodu bombardovan je i predajnik za emitovanje prvog, drugog i trećeg kanala Radio-televizije Srbije, a zatim i kanala Radio Beograda 1, 2, 101 i 202 na Velikom Jastrepcu.

Tu su pale dve bombe - jedna je pogodila zgradu u kojoj su se nalazili razni uređaji i osoblje za održavanje veza prema Jastrepcu, dok je druga pogodila predajnik visok 128 metara koji se prelomio na nekoliko delova i pao preko zgrade. Zapaljen je i mali deo antene koja je prenosila signal za Mobtel mrežu.

Prve večeri bombardovane su i radarske stanice kod Ralje i u Rakovici, kao i brdo Straževica, koje je do kraja rata bilo svakodnevno na meti, jer su se ispod njega, navodno, nalazili savremeni vojni centar i sedište Generalštaba.

U Rakovici su oštećene i tri školske zgrade i spoljni zid istoimenog manastira, a tri jake detonacije čule su se i oko Avale.

Zločinački udari na RTS i Generalštab 

24sedam/Goran Sivački

Beogradski simboli bombardovani u NATO agresiji, koja se odigrala pre tačno 23 godine, bile su zgrade Radio-televizije Srbije i Generalštaba Vojske Srbije, koje do danas nisu rekonstruisane. 

Zgrada Generalštaba bombardovana je čak tri puta, u dva navrata u noći između 29. i 30. aprila, u razmaku od samo 15 minuta, a treći put između 7. i 8. maja.

Impozantne zgrade ovog vojnog objekta, građene po ideji arhitekte Nikole Dobrovića od 1954. do 1963, proglašene su 2005. godine za spomenike kulture.

U noći između 22. i 23. aprila bombe su pale i na zgradu Radio-televizije u Aberdarevoj ulici, kada je stradalo 16 radnika.

AP/Darko Vojinović

Za pogibiju radnika RTS-a do sada je odgovarao Dragoljub Milanović, koji je 2002. osuđen na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje Savezne vlade, po kojem je zaposlene i tehniku trebalo da izmesti iz zgrade u Aberdarevoj ulici.

Poginuli su Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stojmenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar mastera, Dragorad Dragojević (27), obezbeđenje, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar u razmeni, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar u razmeni, Dejan Marković (39), obezbeđenje, Milan Joksimović (47), obezbeđenje, Branislav Jovanović (50), tehničar mastera, Slobodan Jontić (54), monter, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa.

U znak sećanja na žrtve napada podignut je spomenik “Zašto?".

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi