Dom srpskih umetnika: Paviljon "Cvijeta Zuzorić" otvoren je na Kalemegdanu pre 92 godine

Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić” na Malom Kalemegdanu, koji je izgrađen prema projektu arhitekte Branislava Kojića, svečano je otvoren na današnji dan, 1928. godine.

Udruženje prijatelja umetnosti “Cvijeta Zuzorić”, čije je ime slavilo dubrovačku ljubiteljku umetnosti iz 16. veka, 1923. je došlo na ideju da u Beogradu podigne paviljon u kojem bi se isključivo izlagala umetnička dela. Budući da do tog vremena u Beogradu nije postojao za to namenski građen prostor, izložbe su uglavnom organizovane po gimnazijskim salama i u svečanoj sali Kapetan Mišinog zdanja.

U februaru 1923. je u beogradskom hotelu “Kasina” Branislav Nušić, tada načelnik Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, organizovao dobrotvorni bal pod nazivom “Hiljadu i druga noć”, kako bi se sakupili prilozi za gradnju.

Bogati pojedinci, poput Đorđa Vajferta, Luke Ćelovića, Mihaila Pupina i kralja Aleksandra Karađorđevića, dali su svoj prilog, kao i Narodna banka, Jadransko-podunavska banka i banka “Viner Bankferajn”.

Dve godine kasnije, Umetničko odeljenje ministarstva prosvete raspisalo je konkurs za projekat umetničkog paviljona, koji je trebalo da se nalazi u blizini konaka kneginje Ljubice. Nakon konkursa, beogradska opština odlučuje da plac za gradnju dodeli besplatno društvu, ali ne na mestu pored konaka, već na Malom Kalemegdanu.

Drugi izmenjeni projekat nastao je 1927. godine, a već naredne godine gradnja paviljona na Malom Kalemegdanu bila je završena. Ovom izgradnjom rešen je dotadašnji problem nedostatka koncertne dvorane i izložbenog prostora u gradu.

#NaDanasnjiDan 23. дeцeмбар 1928. – Свeчано отворeн Умeтнички павиљон „Цвијeта Зузорић.

На сл: Програм свечаног отварања Павиљона Цвијета Зузорић, Историјски архив Београда pic.twitter.com/RDSyDa9DxH

— Istorijski arhiv Beograda (@IA_Beograda) December 23, 2020

Pročitajte još:

Završena rekonstrukcija Sahat i Barokne kapije, a uskoro i otvaranje “Vizitorskog centra” na Beogradskoj tvrđavi

Među krošnjama, rasute po parku: Da li znate koji sve velikani imaju spomen-biste na Kalemegdanu?

Za uređenje enterijera objekta pobrinula se supruga Kojića, arhitekta Danica Kojić. Plafon ukrašava freska Živorada Nastasijevića, s alegorijskim kompozicijama raznih grana umetnosti, dok je vitraž glavnog ulaza oslikao Vasa Pomorišac, na kome je prikazao “Umetnost”.

Paviljon je svečano otvoren 23. decembra 1928. u prisustvu kneza Pavla i kneginje Olge, patrijarha Dimitrija i predstavnika Akademije, Vlade, beogradske opštine, univerziteta i dr. Prva jesenja izložba beogradskih slikara i vajara održana je odmah po završetku izgradnje.

Ovaj objekat je imao poseban značaj od osnivanja do Drugog svetskog rata, kada je bio prvi namenski izložbeni prostor u Beogradu. Godinama unazad ovde se održavaju likovne izložbe, koncerti i druge kulturne manifestacije.

Najznačajnija izložba je “Oktobarski salon” koja se održava svake godine počev od 1960, a koja od 2004. ima i međunarodni karakter.

Ko je bila Cvijeta Zuzorić ?

Cvijeta Zuzorić rođena je 1552. godine u Dubrovniku u bogatoj građanskoj porodici. Bila je plemkinja, poeta i pesnikinja, a važila je za jednu od najlepših žena svog vremena.

Svojom pojavom oduševljavala je mnoge  umetničke duše i postajala im je inspiracija. Bila je muza najvećih umetnika toga doba i smatra se da nije postojao dubrovački pesnik koji je mogao da joj odoli.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi