Beogradske sakadžije bile su najvažnije kada vodovoda nije bilo! Dolazili su u prestonicu sa juga, a evo šta su morali da rade za groš
Zaplovite sa 24sedam u vremeplov i saznajte kakave se to preokret dogodio u prestonici 29. juna 1892. godine
Za stanovnike prestonice, 29. jun 1892. godine bio je posebno važan dan i značio je svojevrsnu prekretnicu u životu žitelja Beograda.
Tada je prvi put sa radom otpočela zvanično najstarija komunalna institucija "Beogradski vodovod", čime je rešen komunalni viševekovni problem snabdevanja vodom, kada su se slavine uselile i dom Beograđana. Međutim, nije uvek bilo tako.
Naime, pre toga su sugrađani "muku mučili" sa vodom. Tako, dok oni sa Terazija, Savamale, Palilule i Vračara, što su bila ondašnja predgrađa, nisu toliko osećali ovaj nedostatak, jer su vodu uzimali sa bunara iz svojih dvorišta, a oni u samom centru nisu imali taj "luksuz". Oni su vodu morali da donose sa obližnjih gradskih česmi.
U to vreme je široki šanac razdvajao grad od predgrađa, koji se prostirao od današnje Prve gimnazije u Dušanovoj do pozorišta na Trgu Republike, zatim preko Obilićevog venca do Karađorđeve, a čuvali su ga stražari i topovi.
Pročitajte još:
Iz bunara se voda teglila sa česmi raštrkanih po gradu, pa se narod svakodnevno okupljao kod Terazijske, Delijske, Toskine, Čukur ili Saka-česme, a gde je narod, tu su redovi, a gde su redovi, tu su svađe i tuče.
Sve se to dešavalo usled toga što se do samih slavina silazilo i po nekoliko stepenika, jer su česme bile ukopane u zemlju, a i zbog oskudnog mlaza, jer je trebalo vremena da se napuni kofa ili flaša, u zavisnosti ko bi šta poneo.
I tako je nastala potreba za mladićima koji bi donosili vodu iz buradi, a njih su angažovali pretežno trgovci i zanatlije, dok su siromašniji narod snabdevali vodom iz Save i Dunava.
"Trbuhom za kruhom"
Momke vodonoše nazvane su sakadžijama, po arapskoj reči "saka", odnosno bure ili kola sa buretom, mešina ili konj sa mešinom u kojima se voda nosi, a takođe i po Saka-česmi, koja je u to vreme stajala na uglu Gospodar Jovanove i Ulice kralja Petra.
Za svaku donetu saku dobijali bi po groš, a mladići su uglavnom dolazili sa juga, u to vreme vođeni "trbuhom za kruhom".
Wikipedia
Voda koju su dovlačili mahom se upotrebljavala za piće i pranje, te su sakadžije imale važnu ulogu u snabdevanju grada vodom, što je bio glavni način "dostave" do puštanja u rad "Beogradskog vodovoda".
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari