Beograd se užurbano čisti od divljih deponija: Za godinu dana odneto 7.500 kubika otpada, ali čišćenje se nastavlja

U Beogradu se u poslednjih nekoliko godina sve više gradi, doseljava se sve veći broj stanovnika, što je doprinelo tome da u prestonici nastaju i divlje deponije.

Neke od tih deponija pojavile su se kod potoka Paripovac u Žarkovu, kao i na Bežanijskoj kosi, ali ih je nedavno očistio Grad Beograd, odnosno JKP "Gradska čistoća".

Gde obično nastaju divlje deponije?

Od 2014. do 2021. izdvojeno je više od 128 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija na teritoriji grada Beograda, a u prethodnoj godini odneto  je oko 7.500 kubika otpada.

- U 2021. je iz budžeta Grada izdvojeno 10 miliona dinara, dok će Grad za 2022. izdvojiti 21 milion za uklanjanje divljih deponija - kažu iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine za 24sedam.

Iz sekretarijata su objasnili da divlje deponije uglavnom nastaju na lokacijama na kojima su, neadekvatno i suprotno zakonu, ljudi počeli da istovaruju šut, građevinski otpad i zemlju iz iskopa.

- Pored navedenog otpada, na divljim deponijama uglavnom se nalazi i pomešan komunalni i kabasti otpad koji su ostavili nesavesni i neodgovorni građani i pravna lica - kažu u Sekretarijatu.

24sedam/Goran Sivački

Oni navode da je prva aktivnost prilikom uklanjanja divljih deponija razvrstavanje otpada na toj lokaciji. Potom, selektovan otpad se zbrinjava u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima u toj oblasti.

- U slučaju da se ne može izvršiti selekcija i razvrstavanje otpada, onda se prvo obavljaju analiza i karakterizacija takvog otpada kako bi se utvrdilo da li je po karakteru opasan ili neopasan. Neopasan otpad sa divljih deponija se sakuplja i transportuje do sanitarne deponije "Vinča", gde se konačno zbrinjava, a opasan otpad se zbrinjava u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom - objasnili su za 24sedam iz Sekretarijata.

Kako rešiti problem divlje deponije? 

Prema rečima nadležnih, postoje dva načina da se reši problem sa nastajanjem divljih deponija u Beogradu.

- Prvi način sprečavanja nastanka divljih deponija je učestalija i efikasnija kontrola zabrane istovara i ostavljanja komunalnog otpada, šuta, zemlje i drugog otpada na nepropisnim mestima. Prema važećim propisima, kazna za one koji otpad izbacuju na mestima koja nisu za to predviđena je 10.000 dinara. Imajući u vidu da su novčane kazne niske, neophodne su izmene i dopune odluke u delu koji se odnosi na visinu novčanih kazni za učinjeni prekršaj - navode za 24sedam u Sekretarijatu.

Oni ističu da su već preporučili potrebne aktivnosti za izmene Zakona o prekršajima kojim se utvrđuje visina novčane kazne.

- Drugi način sprečavanja nestanka divljih deponija je izmena zakonskih i podzakonskih akata vezanih za ovu problematiku. U tom pogledu, Sekreterijat za zaštitu životne sredine uputio je inicijativu Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu da svojim zakonskim i podzakonskim aktima reguliše upravljanje otpadom koji nastaje na gradilištu u toku izgradnje objekata, odnosno regulisanje upravljanja građevinskim otpadom i adekvatnom kontrolom kretanja tog otpada, jer je primećeno da na divljim deponijama ima najviše šuta i građevinskog otpada - objašnjavaju iz Sekretarijata.

Dodaju da se izmene pre svega odnose na nemogućnost davanja upotrebne dozvole objekta bez dokaza da je u toku izvođenje građevinskih radova postupljeno sa otpadom od građenja i rušenja u skladu sa propisima koji regulišu oblasti upravljanja otpadom.

- Druga promena se odnosi na to da izvođač radova mora prilikom prijave temelja podneti nadležnom organu izjavu o odlaganju zemlje koja je nastala iskopom na gradilištu, a nije iskorišćena u svom prirodnom obliku na tom gradilištu - ističu u Sekretarijatu.

Kako kažu, u narednom periodu planirano je da se nakon uklanjanja divljih deponija na bilo kojoj lokaciji u Beogradu postave betonske barijere, ograde, stubovi i kamere kako bi se sprečilo ponovno stvaranje deponija na tim mestima.

Beograd ima oko 30.000 kontejnera 

RINA

Direktor JKP "Gradska čistoća" Marko Popadić nedavno je rekao da je veoma važno da se deponije koje su jednom sanirane ne formiraju iznova i apelovao na sugrađane da otpad odlažu na mesta koja su za to predviđena, ali i da nadležnima prijave nesavesne pojedince koji to ne čine.

Popadić je naveo da u Beogradu ima oko 30.000 kontejnera i oko 90.000 kanti namenjenih individualnim domaćinstvima za odlaganje otpada, kao i da postoji usluga odnošenja građevinskog i kabastog otpada.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi