Gradnja javnih objekata cveta, raste potražnja za stanovima i građevinskim zemljištem

U prvoj polovini 2020. godine je, u odnosu na isti period prošle godine, za 3,5 odsto opao broj zahteva za građevinske dozvole upućenih APR-u, ali je ostao isti ukupan broj zahteva za građevinske i druge radove u građevinarstvu. Stručnjaci iz agencija za promet nekretnina objašnjavaju za 24sedam da su investitori u manjoj meri podnosili zahteve za izgradnju objekata, ali da je građevina zadržala isti nivo aktivnosti i rada kao i u godini “pre korone”.

S druge strane, zanimljivo je da, kako kažu, u ovom trenutku postoji ogromna potražnja za stanovima, ali da trenutna ponuda to ne može da isprati.

– Građevina je zadržala isti nivo aktivnosti i rada kao i u godini “pre korone”, samo su se u većoj meri izvodili drugi građevinski radovi, a manje su se gradile stambene jedinice – kaže za 24sedam Jasmina Gavrilov Dražić iz 4zida.rs.

To je dobar znak i svakako pokazuje i dalje pozitivno stanje građevinske industrije i u ovoj godini krize, kaže za 24sedam Igor Manjenčić iz Mojanekretnina.rs.

– Međutim, radi se o podacima koji dolaze sa određenim zakašnjenjem. Ono što može dati bolju sliku jesu meseci koji slede. U ovom trenutku prema podacima za juli mesec izdato je 26 odsto manje dozvola nego istog meseca prošle godine. Takav trend će se sigurno nastaviti i u drugom delu godine – objašnjava Manjenčić.

Ranije pripremljene dozvole

Treba se podsetiti i kako je ova „korona godina“ izgledala do sada. U prva tri meseca je izdato više dozvola za gradnju stanova nego u istom periodu prošle godine, a onda dolazi april, gde je zbog smanjene radne aktivnosti usled „zatvaranja“ zbog korona virusa broj izdatih dozvola znatno smanjen.

Beograd zasićen novogradnjom

Ono što je još interesantno jeste da je u julu mesecu izdato samo 18,2 odsto na teritoriji Beograda dok je recimo u istom mesecu prošle godine udeo Beograda u ukupnim građevinskim aktivnostima iznosio 33,3 odsto.

– To govori o zasićenosti Beograda novogradnjom – zaključuje Igor Manjenčić.

Nakon toga je u maju izdato duplo više dozvola nego istog meseca prošle godine, što je rezultat ponovnog “otvaranja”. Na kraju ovog problematičnog perioda dolazi jun, u kojem je izdato nešto više dozvola nego prošle godine.

– To su sve dozvole koje su pripremljene pre krize i ne mogu se gledati kao reakcija građevinske industrije na krizu – objašnjava Manjenčić.

Potražnja za građevinskim zemljištem

Zanimljivo je napomenuti i da je, nakon vanrednog stanja, porastao procenat prodaje građevinskog zemljišta.

– U period od 1. januara do 7. maja udeo prodaje građevinskih zemljišta u tržištu nepokretnosti iznosio je 14 odsto, da bi u periodu od 7. maja do 30. juna porastao na 20 odsto. Na osnovu ovoga možemo reći da investitori nisu stali sa svojim planovima – smatra Gavrilov Dražić.

U Centralnoj evidenciji objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih i drugih dozvola u građevinarstvu, koju vodi Agencija za privredne registre, za osam meseci ove godine primljeno je ukupno 73.073 zahteva. Od toga, 18.741 zahtev se odnosi na izdavanje građevinske dozvole, a do danas je rešeno 18.473 zahteva.

U prvoj polovini godine, za šest meseci, podneto je 45.524 zahteva, što je na nivou broja primljenih zaheva u istom periodu prošle godine, kada je primljeno 45.413 zahteva. Od toga, 12.798 zahteva odnosi se na izdavanje građevinskih dozvola, što je za 3,5 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Novogradnja povećava ponudu

U ovom trenutku postoji ogromna potražnja za stanovima i trenutna ponuda to ne može da isprati. Usled toga se nastavlja rast cena nekretnina i taj trend će se sigurno nastaviti još nekoliko meseci.

– Videćemo do kada će taj trend trajati. Novogradnja povećava ponudu, ali sa znatnim zakašnjenjem jer sama realizacija može trajati i do dve godine – kaže Manjenčić.

Vanredno stanje uticalo je na broj prodatih nekretnina u starogradnji i novogradnji, pri čemu je novogradnja bolje prošla. Tako je u prvoj polovini 2020. godine prodaja stanova u starogradnji opala za 22 odsto, a u novogradnji za 12 odsto. Ipak, opšti utisak svih učesnika na tržištu jeste da su se ove brojke već nakon juna vratile na period pre vanrednog stanja, kažu iz 4zida. Prosečna cena novogradnje posmatrano na teritoriji cele Srbije je u prvoj polovini 2020. godine iznosila 1.337 evra za kvadrat, a u prvoj polovini 2019. godine 1.320 evra po kvadratu, pa vidimo da je zabeležen čak i mali rast u ceni kvadrata novogradnje u ovoj godini.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi