Istražujemo: Kakva je stvarna pozadina sukoba između Francuske i Turske, a šta je Erdoganov adut u rukama

Kada je šef Jelisejske palate Emanuel Makron posle svirepog ubistva nastavnika u predgrađu Pariza najavio odlučne mere protiv islamskih ekstremista, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan napao je Francusku zbog islamofobije. Analitičari tvrde da se tako nešto moglo i očekivati, s obzirom na to da on u poslednje vreme želi da se nametne kao predvodnik svih muslimana širom sveta.

Erdogan Turcima: Ne kupujte francusku robu

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pozvao je danas Turke da nikada ne kupuju francusku robu, dok je ponovo kritikovao francuskog predsednika Emanuela Makrona zbog njegovog stava prema muslimanima.

Erdogan nije birao reči o predsedniku Francuske, te mu je poručio da mu je “potrebno lečenje u mentalnom pogledu”.

– Šta drugo možemo reći o šefu države koji ne razume verske slobode i koji se tako ponaša prema muslimanima i ljudima različitih religija u svojoj zemlji – poručio je turski predsednik.

Erdogan se na tome nije zaustavio pa je optužio Francusku za sadašnje lomove u Nagorno-Karabahu.

– Vi (Francuska) ste u grupi iz Minska koja je trebalo da reši taj problem. Dosad ništa niste uradili, jedino što Jermenima šaljete oružje – izjavio je on i dodao da je Ankara spremna da pomogne Bakuu “i za pregovaračkim stolom i na frontu”.

Da predsednici Turske i Francuske ne mogu da nađu zajednički jezik govore i pitanja o kojima se stalno sukobe: intervencije u Siriji i Libiji, kriza u istočnom Mediteranu, priznanju genocida nad Jermenima.

Nakon što je Erdogan “ponizio” Makrona Jelisejska palata je povukla konsultracije svog ambasadora iz Ankare.

– Ne prihvatamo uvrede, ali ne ulazimo u polemiku. Tražimo da Erdogan promeni politički smet jer je njegova politika opasna – saopšteno je u Parizu.

Pozadina sukoba

Da bismo razumeli sukob ovih država moramo da se vratimo stotinak godina unazad i period oko Prvog svetskog rata. Naime, Galipoljska operacija, iz 1915. godine, jedna je od stvari koja je usmerila tok ovih odnosa, kada su snage Antante pokušale da ovladaju Galipoljskim poluostrvom i Dardanelima da bi sebi omogućile pristup Carigradu sa krajnjim ciljem njegovog zauzimanja čime je planirano da se iz daljeg toka rata izbaci Osmansko carstvo.

Iako su snage Antante mahom sačinjavale trupe Ujedinjenog Kraljevstva van Engleske (Irska, Australija i Novi Zeland) koje su činili dobrovoljci i neredovna vojska, jedan deo tih snaga upravo je dolazio iz Francuske. Nedugo posle ove bitke, u kojoj je Osmansko carstvo odnelo pobedu, desio se i turski rat za nezavisnost, u kojem se ova zemlja opet sukobila sa Francuskom od 1920. do 1921. godine, zbog svoje južne granice.

Međutim, sadašnji odnosi Turske i Francuske, najviše su posledica odluke Francuske, prve velike sile koja je zvanično, 2001. godine, istorijski i politički ocenila turski masakr nad Jermenima 1915. godine kao genocid. Od tada njihovo međusobno prepucavanje ne prestaje, a ulje na vatru dodale su i buduće odluke francuskih vlasti. Prva, kada je francuski Senat izglasao zakon kojim se definiše kao krivično delo negiranje genocida nad Jermenima, a potom i odluka da u Francuskoj 24. april bude dan sećanja na te zločine.

Turska – prva država optužena za genocid

Genocid nad Jermenima, predstavlja sistematsko etničko čiščenje u kojem je veliki broj ljudi proterivan. Izvršena su masovna ubistva nad ovim narodom na području Osmanskog carstva tokom Prvog svetskog rada, a po nalogu tadašnjih osmanskih vlasti. Dana 24. maja 1915. Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Rusija usvojile su tekst zajedničke deklaracije kojim su po prvi put u pravnoj praksi direktno optužili jednu državu za zločin protiv čovečnosti počinjen prema pripadnicima jermenske zajednice u tadašnjoj Turskoj.

Turska prihvata da su mnogi Jermeni u Otomanskom carstvu ubijeni u sukobima tokom Prvog svetskog rata, ali osporava broj žrtava i negira da su ubistva sistematski orkestrirana i da je izvršen genocid.

Erdoganov adut u rukama

Milan Mišić, spoljno-politički komentator kaže za 24sedam da je upravo istorijska pozadina jedan od razloga za ovako loše odnose te dve države.

– Ima nekoliko elemenata, a jedan od tih jeste što Zapadne zemlje, od kojih je “najglasnija” Francuska, žele da prinude Tursku da prizna genocid. Drugi povod je svakako želja turskog predsednika da tu državu pretvori u nešto što je regionalna sila – objašnjava Mišić.

On navodi i da je aktuelni rat u Nagorno-Karabahu još jedan pokazatelj da su Turska i Francuska na suprotnim stranama i da Erdogan ima adut koji mu daje više moći nego što je stvarno ima.

– Umešanost Turske u rat u Nagorno-Karabahu je želja da se suoči sa svojim protivnicima. Ali, ne smemo zanemariti jednu stvar zbog koje je situacija veoma delikatna. Turska je u poziciji da ucenjuje Evropu, pre svega Francusku i Nemačku, zbog izbeglica. To je prva tranzitna zemlja, a baš to je Erdoganov adut u rukama, koji mu daje više moći nego što je inače ima – zaključuje naš sagovornik.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi