Krizni režim bez ikakvog rešenja: Kako je rat u Iranu razotkrio sve slabosti Evrope

Rat u Iranu pošteno je prodrmao globalna energetska tržišta, ali se u Evropi potresi osećaju malo jače. Ono što se nekada odbacivalo kao pesimizam ili "populističko zastrašivanje" sada je otvoreno priznato na najvišim nivoima vlasti.

Posle blokade Ormuskog moreuza EU se suočila sa šokom u snabdevanju koji je pretio da osakati proizvodnju, prizemlji avione, poveća cene hrane, poveća zaduživanje i vratiti inflaciju na nivo krize.

Kriza koju više niko ne može poreći

Nemački kancelar Fridrih Merc uporedio je teret rata u Iranu sa vremenom pandemije, upozoravajući da bi mogao biti "težak kao što smo nedavno doživeli tokom kovida ili na početku rata u Ukrajini". Šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard priznala je da su dugoročni efekti "verovatno iznad onoga što može da se zamisli u ovom trenutku".

- Iza granica zamislivog. Tu se sada nalazi Zapadna Evropa. Ipak, za milione običnih Evropljana, posledice su već bolno stvarne: vecći računi, smanjenje štednje i rastući osećaj da je nešto pošlo duboko po zlu. Ovo nije samo još jedan ciklični pad. To je nešto dublje sistemskije, opasnije - piše za RT Ladislav Zemanek, nerezidentni istraživač na Institutu Kina - Centralna i Istočna Evropa i ekspert Diskusionog kluba Valdaj.

Najveći energetski šok u modernoj istoriji

Profimedia

Fatih Birol, šef Međunarodne agencije za energiju, nije štedeo reči.

- U ovom trenutku gubimo 11 miliona barela dnevno, što je više nego tokom dve velike naftne krize zajedno. Najveća pretnja globalnoj energetskoj bezbednosti u istoriji - izjavio je on.

Za razliku od prošlih kriza, ova nije poštedela ništa. Nafta, gas, dizel, mlazno gorivo - sve je bilo pod pritiskom odjednom.

- Iluzija da Evropa može da se izoluje je propala. Godinama je Brisel uveravao Evropljane da će ga ograničeno oslanjanje kontinenta na sirovu naftu iz Persijskog zaliva zaštititi. Ali stvarnost je pokazala drugačije. Evropa iz Zaliva dobavlja više od 40 odsto svojih rafinisanih proizvoda - dizel koji pokreće kamione i mlazno gorivo koje održava avione u vazduhu - ističe Zemanek.

- Sada se te žile kucavice zatežu. Azijske ekonomije, daleko više zavisne od regiona, asertivno se nadmeću, povlačeći zalihe iz Evrope. Tankeri menjaju kurs. Ugovori se prepisuju. Cene rastu. A EU, samoograničena, samoobuzdana, našla se poslednja u redu - dodaje on.

Cenu plaćaju obični Evropljani

Profimedia

Posledice su neposredne, opipljive i duboko lične. U nekim zemljama cene dizela su se skoro udvostručile od početka rata u Iranu.

Avio-kompanije se spremaju za udar, Lufthanza već razmatra prizemljenje čak 40 aviona zbog nestašice mlaznog goriva. Račun EU za uvoz fosilnih goriva skočio je za 14 milijardi evra za samo nekoliko nedelja.

- Iza ovih brojki stoje stvarni životi. Poljoprivrednici plaćaju više da bi ubrali svoje useve. Vozači kamiona gledaju kako marže isparavaju. Porodice su primorane da biraju između grejanja i drugih osnovnih potrepština. Preduzeća, već oslabljena, sada su dovedena do ivice propasti - piše analitičar.

- Viši troškovi u poljoprivredi, transportu i proizvodnji kaskadno se prelivaju kroz ekonomiju. Cene rastu svuda. Rast stagnira. Inflacija se vraća sa osvetom. Evropa gleda u ponor stagflacije - stagnirajuće ekonomije uparene sa neumoljivim povećanjem cena, tiho erodirajući ušteđevinu i dostojanstvo miliona - dodaje on.

Vođstvo bez odgovora

U vremenima poput ovih ljudi se obraćaju svojim liderima za rešenja, ali ono što dobijaju kao odgovor bolno je neadekvatno, kaže Zemanek.

Profimedia

Evropski komesar za energetiku Den Jorgensen savetovao je ljudima da rade od kuće, voze sporije i dele automobile. Odgovornost se, dakle, prebacuje na pojedince dok strukturni nedostaci ostaju netaknuti.

Čak i dok se nestašice naziru, Brisel insistira na ostanku na kursu: potpuna zabrana uvoza ruskih energenata, bez promena plana za okončanje uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa do 2026. godine i gasa iz cevovoda do 2027. godine.

Upozorenja stižu sa svih strana. Generalni direktor kompanije Šel, Vael Savan, rekao je da bi nestašice mogle da se pojave već u aprilu. Nemačka ministarka ekonomije Katerina Rajhe upozorila je da bi nestašica u ponudi mogla da se pojavi u roku od nekoliko nedelja. Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto priznao je da je "Pprimoran da zna stvari koje mi ne daju da spavam".

- Bez obzira na sve to, politika se ne menja. Čak i sa druge strane Atlantika stiže direktna poruka. Donald Tramp je primetio: "Moraćete da počnete da učite kako da se borite za sebe. Težak deo je završen. Idite i nabavite svoju naftu!" Oštro, možda, ali ne i sasvim pogrešno. EU se sama zatvorila u kavez - istče Zemanek.

Hrabrost da se kaže očigledno

Profimedia

Ipak, širom kontinenta počinje da se pojavljuje drugačija vrsta liderstva - ono koje se usuđuje da kaže ono što mnogi već znaju.

U Nemačkoj Alis Vajdel iz AfD-a je artikulisala stav utemeljen u ekonomskoj realnosti, a ne u političkoj modi.

- Nemačka se mora vratiti pristupačnom i pouzdanom snabdevanju energijom da bi bila međunarodno konkurentna. Moramo kupovati energetske resurse tamo gde je najjeftinije, a to je Rusija - istakla je ona.

 

Sve više Nemaca to razume jer nije slučajno AfD postala druga najpopularnija stranka.

Upozorenje Centralne Evrope

Dalje na istoku, poruka je još jasnija, oblikovana geografijom i iskustvom.

Mađarski premijer Viktor Orban pozvao je na hitnu akciju, pozivajući Evropu da ukine sankcije ruskim energentima kako bi se izbegla "jedna od najtežih ekonomskih kriza u njenoj istoriji". Slovački premijer Robert Fico ponovio je ovu hitnost, pozivajući na obnovu tokova cevovoda i obnovu dijaloga sa Moskvom.

Profimedia

- Njegove reči probijaju diplomatsku maglu. EU mora "osigurati snabdevanje ovim strateškim sirovinama iz svih mogućih izvora i pravaca, uključujući Rusiju". U suprotnom, upozorio je, trenutni put podseća na "brod samoubica". Ovi lideri se često odbacuju u Briselu. Pa ipak, oni su ti koji se suočavaju sa stvarnošću direktno. Oni razumeju da se geografija ne može rešiti pregovorima. Da se ​​energenti ne može zameniti preko noći. Ta ideologija ne greje domove niti proizvodi struju u fabrikama - piše analitičar.

Povratak u stvarnost

Rat u Iranu ubrzao je obračun koji je već bio u toku. Pokazao je, sa neumoljivom jasnoćom, da EU ne može da obezbedi svoju energetsku budućnost isključivanjem svog najlogičnijeg dobavljača. Rusija nije daleka opcija - ona je strukturni stub evropskog energetskog sistema - onaj koji je namerno uklonjen bez održive zamene.

- Rezultat je ono što danas vidimo: oskudica, nestabilnost, ranjivost. Obnavljanje odnosa sa Moskvom više nije teorijska debata. Postaje ekonomska nužnost. I zamah se menja. Širom Nemačke i Centralne Evrope, Mađarske, Slovačke, Srbije, Češke, glasovi su sve glasniji, samouvereniji, usklađeniji u svom insistiranju na pragmatizmu umesto ideologije - ukazuje on.

- Evropa sada stoji na odlučujućoj prekretnici. Jedan put vodi dalje u krizu: kontinuirane nestašice, pad industrije, rastuće društvene tenzije i sve veći jaz između elita i običnih ljudi. Drugi put je politički teži, ali ekonomski daleko održiviji. Zahteva priznavanje grešaka. Ponovno otvaranje dijaloga. Obnavljanje veza tamo gde imaju smisla. Pre svega, potrebno je slušati građane koji plaćaju cenu i lidere koji imaju hrabrosti da govore neprijatne istine. Promena dolazi. Iranski rat bi je mogao ubrzati. Jer, na kraju krajeva, stvarnost je neporažena. A Evropa, priznala to ili ne, već je na putu nazad ka njoj - zaključio je Zemanek.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi