Primirje ništa ne znači? Zašto se napadi na Pojas Gaze, Liban i Iran nastavljaju bez obzira na dogovoreni prekid vatre

U sredu su Izrael i Liban objavili da na snagu stupa još jedno primirje posle onog koje je počelo 16. aprila. Iran i Sjedinjene Američke Države formalno su zaključili primirje 8. aprila, a Izrael i Hamas, palestinska grupa, dogovorili su se da ono počne 10. oktobra 2025. godine.

Ipak, izraelski napadi na Liban nastavljaju se nekontrolisano, pa su tako u petak prijavljeni udari u okruzima Nakura i Nabatija na jugu Libana, što je rezultiralo najmanje jednom smrću.

Sa druge strane, Iran i SAD su nastavili da razmenjuju periodične napade koji su se pojačali poslednjih dana. Iranska vojska je takođe ispaljivala rakete i dronove na zemlje Persijkog zaliva kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Bahrein, koje optužuje da su omogućile američke napade na Iran tokom primirja.

Za to vreme Izrael nastavlja bombardovanja Gaze, uključujući i jedno u kojem je ove nedelje ubijeno devet ljudi u stambenoj zgradi, uprkos navodnom primirju čiji je cilj okončanje rata na palestinskoj teritoriji.

Šta onda znače reči da je primirje na snazi ako se borbe nastavljaju i zašto njegovo kršenje nema posledice?

Šta je obuhvata prekid vatre?

Jednostavno rečeno, to je pauza u borbama osmišljena da stvori prostor za pregovore, objasnio je Mark Kersten, vanredni profesor krivičnog pravosuđa i kriminologije na Univerzitetu Doline Frejzer.

Profimedia

- Prekid vatre je u suštini prekid neprijateljstava, ali se obično ne shvata kao trajan - rekao je on za Al Džaziru.

To je takođe često u osnovi politički sporazum, a ne snažno primenljiv pravni instrument, napomenuo je Majkl Link, profesor emeritus na Zapadnom univerzitetu u Kanadi.

Za razliku od mirovnih sporazuma, koji često imaju garante odgovorne za nadzor i sprovođenje, prekidi vatre mogu se prekršiti sa malo neposrednih pravnih posledica, istakao je on.

Ovo je posebno tačno u Gazi i Libanu, gde su Sjedinjene Američke Države delovale kao glavni posrednik i nadzornik. Dok su neke zemlje kritikovale izraelske napade u Libanu, Link kaže da je bilo malo pritiska na Vašington da dozvoli ponovljena kršenja.

- Više zemalja Globalnog Severa kritikovalo je kontinuirane izraelske napade na Liban uprkos primirju, ali nisu prozvale SAD što dozvoljava Izraelu da više puta krši primirja u Gazi i Libanu - primećuje Link.

Da li su primirja pravno obavezujuća?

Tobi Kadman, britanski advokat za međunarodna ljudska prava i suosnivač "Gernika 37 Čembers", tvrdi da jesu.

Profimedia

Ali, kao i Kersten i Link, Kadman je rekao da su primirja, koja je opisao kao "privremenu, vojnu i diplomatsku obustavu vojnih operacija", po svojoj prirodi krhka. Za razliku od mirovnih sporazuma, primirja ne rešavaju osnovni sukob niti okončavaju pravno ratno stanje.

- Ono obustavlja borbe, ne okončava stanje oružanog sukoba - napomnje on.

Tamo gde postoji širi mirovni sporazum, kao što je u Gazi, i primirje stoji, bar u teoriji, na jačoj osnovi, rekao je Link. Mirovni plan za Gazu koji je pratio primirje podržao je Savet bezbednosti UN kroz Rezoluciju 2803, koja poziva na sprovođenje sporazuma "u celosti, u dobroj veri i bez odlaganja".

U teoriji, države bi mogle da zatraže od Saveta bezbednosti da sankcioniše strane koje krše sporazum o Gazi. U praksi, kako objašnjava Link, američki veto u tom telu znači da ni Izrael ni same SAD ne mogu biti kažnjeni.

- Zato su primirja i mirovni sporazumi u krajnjoj liniji politički dokumenti jer je potrebna politička volja da se sprovedu - rekao je Link.

Tanjug/AP Photo/AP Photo/Mohammed Zaatari

Ko odlučuje kada je primirje prekršeno?

Palestinci su više puta ukazivali na izraelsko kršenje primirja u Gazi, SAD i Iran rutinski optužuju jedni druge za kršenje primirja, a Izrael i Liban čine isto kada je u pitanju njihovo primirje.

Međutim, sudije nema. Odgovor, prema Kadmanu, jeste da "ne postoji neutralni arbitar ovlašćen da utvrdi, sa obavezujućim dejstvom, ko je prekršio sporazum".

Mehanizmi za praćenje postoje, ali su to uglavnom politička tela koja nadgledaju iste države koje su posredovale i garantovale sporazume. U slučaju Gaze i Libana, to su Sjedinjene Američke Države. Ali Vašington zauzima neuobičajenu poziciju posrednika, garanta i najbližeg vojnog i diplomatskog saveznika Izraela.

To znači da se navodi o kršenjima često filtriraju kroz političke proračune, a ne procenjuje ih nezavisni pravni autoritet, kažu stručnjaci.

Šta je sa međunarodnim pravom?

Tanjug/AP Photo/Mohammed Zaatari)

Za Kerstena, Gaza i Liban otkrivaju fundamentalnu kontradikciju unutar međunarodnog pravnog sistema. Na papiru, međunarodno pravo uspelo je da uspostavi široki konsenzus o legalnosti onoga što se dešava.

- Velika većina sveta priznaje da ono što se dešava u oba konteksta nije samo pogrešno, već i nezakonito - zahvaljujući međunarodnom pravu - kaže on, napominjući da se ipak "malo čini da se spasu životi i zaustavi pokolj".

Rezultat je sve veći jaz između pravnih nalaza i političkih akcija. Sudovi mogu da istražuju, prikupljaju dokaze i donose presude kao što su Međunarodni krivični sud i Međunarodni sud pravde učinili protiv Izraela, ali to ne sprečava bombe niti garantuje poštovanje presuda na terenu.

Za Kerstena i Linka problem nije nedostatak pravnih standarda - to je stalni neuspeh država da ih sprovedu, posebno kada su u to uključeni moćni akteri.

- Nedostatak efikasne odgovornosti rupa je u srcu međunarodnog prava i našeg modernog međunarodnog političkog sistema - rekao je Link.

Printscreen X

Ali Kersten ističe da je jasno da međunarodno humanitarno pravo, ljudska prava i međunarodno krivično pravo ostaju u potpunosti primenljivi tokom primirja.

- Primirje ne pruža pravno pokriće za počinjenje zločina nad civilima - izjavio je on.

To znači da se navodi o ratnim zločinima i dalje mogu istražiti i procesuirati čak i dok je primirje na snazi.

Da li je "samoodbrana" opravdanje za napade tokom primirja?

Kadman ističe pravni argument koji se najčešće koristi za opravdanje kontinuiranih napada Izraela na Gazu i Liban, i SAD na Iran: samoodbrana.

Ovi argumenti zasnivaju se na članu 51 Povelje UN, koji daje pravo državama da pokrenu jednostrane vojne akcije protiv drugih nacija ako deluju u samoodbrani.

Tanjug/AP Photo/Vahid Salemi

Međutim, Kadman podvlači da je tumačenje te klauzule veoma sporno.

- Član 51 odnosi se na oružani napad koji se dogodio ili je zaista neizbežan - to nije stalna dozvola za preventivne udare - kaže on.

Zašto zemlje smatraju da mogu da se izvuku sa napadima tokom primirja?

Na pitanje novinara u sredu kako je definisao primirje, s obzirom na kontinuirane, mada sporadične, napade koje su SAD i Iran razmenili poslednjih nedelja, američki predsednik Donald Tramp je rekao: "To je drugačiji deo sveta, znate. Rekao bih da je u tom delu primirja kada pucate na umereniji način."

Trampovi komentari podvlače ono što pravni stručnjaci kažu da je u srži stalnog nasilja u Gazi, Libanu i Zalivu - nedostatak bilo kakvog smislenog mehanizma za sprovođenje.

Savet bezbednosti je ograničen pravom veta. Međunarodni sud pravde može izdavati obavezujuće naloge, ali ih ne može sprovoditi. Međunarodni krivični sud može izdavati naloge za hapšenje, ali od država zavisi da li će ih sprovesti.

Kadman je na kraju zaključio da problem nije u tome što međunarodnom pravu nedostaju pravila, nego što se ta pravila često primenjuju selektivno.

- Zakon formalno nije drugačiji za Izrael ili SAD - njegova primena je selektivna - kratko je završio.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi