Od Deklaracije iz Rabata do borbe za goli život: Na današnji dan postavljen je temelj za stvaranje palestinske države

Na današnji dan, 28. oktobra 1974. godine, u Rabatu, šefovi arapskih država, među kojima je bio i jordanski kralj Husein, usvojili su deklaraciju kojom su zvanično zatražili formiranje nezavisne palestinske države. 

Ovaj dokument predstavljao je ključan korak u priznavanju Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) kao legitimnog predstavnika palestinskog naroda. Deklaracija je od tada postala temelj dugotrajne borbe za stvaranje suverene palestinske države, što i danas ostaje jedno od najosetljivijih pitanja na Bliskom istoku.

Istorijski trenutak u Rabatu

Samit Arapske lige 1974. godine došao je u jeku rastućih tenzija između Palestinaca i Izraela, ali i arapskih zemalja oko načina na koji treba pristupiti palestinskom pitanju.

Pre ove deklaracije Jordan je formalno predstavljao interese Palestinaca, ali je kralj Husein ovom deklaracijom predao tu ulogu PLO-u, prepoznajući političku snagu koju je organizacija predvođena Jaserom Arafatom stekla u tom periodu.

Deklaracija je donela jasnu poruku - arapski svet stao je iza prava Palestinaca na samoopredeljenje i formiranje sopstvene države.

Profimedia

Međutim, uprkos podršci arapskih lidera, prepreke su ostale velike. Značajan otpor dolazio je kako od Izraela, tako i od međunarodne zajednice koja je imala podeljene stavove o rešenju sukoba.

Pet decenija borbe – šta se promenilo?

Od usvajanja Deklaracije iz Rabata proteklo je tačno 50 godina, ali rešenje palestinskog pitanja ostaje neostvareno.

Iako je 1974. označila formalizovanje zahteva za nezavisnu palestinsku državu, sukobi i napetosti između Izraela i Palestinaca eskalirali su u poslednjim decenijama, bez rešenja na vidiku. 

Sukob je poprimio nove dimenzije nakon oktobra 2023. godine, kada je Hamas izveo najmasovniji napad na Izrael u istoriji zemlje, izazvavši najrazorniju vojnu kampanju protiv Pojasa Gaze.

Katastrofalni bilans bombardovanja i sukoba

Profimedia

Izraelska kampanja bombardovanja koja je usledila nakon napada Hamasa donela je nezapamćeno razaranje. Prema podacima palestinskog ministarstva zdravlja u Gazi, više od 42.000 ljudi izgubilo je život u vazdušnim i kopnenim napadima, od čega su mnogi bili civili, uključujući veliki broj dece. Gotovo polovina od dva miliona stanovnika Gaze su deca, što čini civilne žrtve naročito teškim za palestinsko društvo.

Ujedinjene nacije procenjuju da je 10.000 ljudi ostalo zarobljeno ispod ruševina uništenih stambenih zgrada.

Pored toga, na okupiranoj Zapadnoj obali ubijeno je više od 700 Palestinaca, uključujući više od 150 dece.

Izraelske snage suočile su se sa optužbama za nezakonitu upotrebu smrtonosne sile i ciljane napade na civile koji nisu predstavljali direktnu pretnju.

Više od 95.000 Palestinaca je ranjeno, a četvrtina povreda zahteva dugotrajnu rehabilitaciju ili amputacije, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO). Izrael je, prema procenama UN, uništio više od polovine objekata u Pojasu Gaze, uključujući 53 škole i 360.000 stambenih jedinica.

Profimedia

Human Rights Watch optužio je izraelske snage za korišćenje gladi kao oružja, što predstavlja ratni zločin.

Takođe, sukob u Gazi postao je najpogubniji za medijske radnike u savremenoj istoriji, sa najmanje 116 ubijenih novinara, od kojih su neki, prema podacima Komiteta za zaštitu novinara, bili direktno na meti izraelskih snaga. Više od 250 humanitarnih radnika izgubilo je život tokom operacija na terenu, pokušavajući da pruži pomoć ugroženom stanovništvu.

Oteti i poginuli u sukobu

Tokom napada 7. oktobra 2023. godine, Hamas je zarobio 251 izraelskog državljanina, uzevši ih za taoce, od kojih je gotovo polovina oslobođena ili spasena, dok se za oko 100 i dalje veruje da su u Gazi.

Neki su, prema tvrdnjama, stradali tokom izraelskih napada. Izrael je u svojim akcijama izgubio 1.485 ljudi, uključujući vojnike i civile, dok je Hamas tvrdio da je ubijeno oko 17.000 njegovih boraca.

Profimedia

Raseljeni i bez nade za povratak

Do kraja 2023. godine, gotovo 85 odsto stanovnika Gaze bilo je interno raseljeno unutar same enklave.

Sa ekstremnim nedostatkom hrane i oskudnim humanitarnim zalihama, život u Gazi postao je nepodnošljiv. UN navode da se skoro cela populacija suočava s glađu, dok su mnogi ostali bez osnovnih uslova za život.

Sukob koji traje pet decenija sada je ušao u novu, intenzivniju fazu, ostavljajući duboke ožiljke na civilnom stanovništvu i dodatno umanjujući nade za mirno rešenje. Uprkos brojnim međunarodnim naporima i diplomatskim inicijativama, kraj sukoba ostaje neizvestan, a patnje palestinskog naroda i dalje se nastavljaju.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi