Trampu su vezane ruke? Da li je Predstavnički dom zaustavio rat u Iranu

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država glasao je za zaustavljanje rata predsednika Donalda Trampa protiv Irana, koji je ušao u četvrti mesec, dok strane ne mogu da nađu zajedničko rešenje na mirovnim pregovorima.

Glasanje održano u sredu prvi je uspešan pokušaj zakonodavaca da primoraju SAD da okončaju sukob koji je imao sve katastrofalnije posledice, od hiljada smrtnih slučajeva civila do poremećaja u globalnoj trgovini.

Takođe je održano u trenutku kada je protivljenje sukobu značajno poraslo unutar tabora Trampove Republikanske stranke zbog posledica po same Amerikance i Trampovog neuspeha da brzo obezbedi konkretan, trajan sporazum sa Iranom.

Međutim, za sada će glasanje ostati uglavnom simbolično zbog Trampovog sopstvenog predsedničkog prava veta na zakonodavstvo i zbog republikanske dominacije u Predstavničkom domu i Senatu, iako simbolički predstavlja značajnu opomenu zakonodavaca.

Šta se dogodilo?

U sredu su poslanici u Predstavničkom domu, predvođeni demokratama, glasali za pokretanje Zakona o ratnim ovlašćenjima, koji omogućava Kongresu da obustavi neprijateljstva ako predsednik ne dobije njegovo odobrenje nakon ulaska u oružani sukob.

 

 

Od početka rata demokrate su tvrdile da Kongres, a ne predsednik, ima pravo da objavi rat. Više puta su pokušavali da prisilno obustave američko-izraelski rat protiv Irana na osnovu tog argumenta.

Međutim, Trampova administracija je uzvratila da vojne operacije u Iranu ne zahtevaju odobrenje Kongresa.

Zakon o ratnim ovlašćenjima, koji je na snazi od 1973. godine, zahteva od predsednika da zatraži odobrenje kongresmena pre ulaska u oružani sukob.

Samo neposredni napadi na SAD dozvoljavaju predsedniku da bez traženja dozvole rasporedi trupe. U takvom slučaju predsednik mora da obavestiti Kongres u roku od 48 sati.

Ako Kongres ne objavi rat nakon toga, predsednik mora povući trupe u roku od 60 dana od ulaska u rat.

U slučaju rata protiv Irana, kritičari kažu da SAD nisu bile pod neposrednom pretnjom: SAD i Izrael su prvi napali.

Profimedia

Tramp takođe nije uspeo da povuče hiljade američkih vojnika raspoređenih na Bliskom istoku nakon 60 dana od početka sukoba: oko 29. aprila.

Demokrate u Predstavničkom domu, koje imaju manjinu mesta u Predstavničkom domu, pokušale su da pokrenu taj zakon tri puta otkako su SAD i Izrael započeli rat 28. februara. Međutim, svi prethodni pokušaji su propali.

Kako je glasao Predstavnički dom?

U sredu je 215 poslanika bilo za rezoluciju o obuzdavanju Trampa, naspram 208 protiv.

Demokrate su uspele u nameri nakon što su četiri republikanca promenila stranu.

Dok su republikanci čvrsto podržavali rat u javnosti na njegovom početku, raspoloženje se primetno promenilo kako su američka ekonomija i globalna trgovina teško pogođene. Trampov rejting takođe je drastično oslabljen.

 

 

Republikanski poslanici Tom Baret iz Mičigena, Voren Dejvidson iz Ohaja i Tomas Masi iz Kentakija prekršili su stranačke linije pre dve nedelje kada je održano prethodno glasanje. U sredu im se pridružio Brajan Ficpatrik iz Pensilvanije.

Da li glasanje u Predstavničkom domu ograničava Trampa?

Ne nužno. U ovom trenutku, glas "za" je uglavnom simboličan. Senat takođe treba da usvoji rezoluciju, ali republikanci i u gornjem domu Kongresa imaju tanku većinu.

Dok su demokrate u Senatu forsirale glasanje kako bi pokrenule proces koji bi primorao SAD da obustave rat, republikanci u Senatu su do sada prikupili dovoljno glasova da odbace pokušaje.

Poslednje glasanje održano je pre dve nedelje sa rezultatom 50-47 u Senatu od 100 članova. Četiri republikanca pridružila su se demokratama u glasanju za, dok je senator Džon Feterman iz Pensilvanije bio jedini demokrata koji je glasao protiv mere.

Profimedia

Iako rezultati odražavaju rastuće neodobravanje republikanskih senatora, prebrojavanje glasova nije bilo dovoljno.

Čak i ako Senat bude sledio Predstavnički dom u pozivanju na ograničenja Trampovog rata protiv Irana, Tramp bi mogao da stavi veto na rezoluciju.

U tom slučaju, Kongres bi morao da usvoji meru dvotrećinskom većinom kako bi poništio predsednikov veto. To nije nemoguće, ali bi moglo da bude nerealno u trenutnoj klimi - neki republikanci su nezadovoljni, ali većina i dalje javno podržava Trampa.

Da li su SAD i dalje u ratu?

Zatim se postavlja pitanje da li su SAD uopšte u ratu u ovom trenutku i da li se rezolucija uopšte primenjuje.

Primirje između SAD i Irana na snazi je od 8. aprila, čak i ako je krhko. Trampova administracija tvrdi da to znači da SAD tehnički nisu u ratu u ovom trenutku.

Tanjug/AP Photo/Jacquelyn Martin

Prvog maja Tramp je proglasio da primirje znači "prekid neprijateljstava", iako su SAD nastavile blokadu iranskih luka i napadale iranske brodove. Teheran je takođe nastavio da blokira Ormuski moreuz.

Američki državni sekretar Marko Rubio koristio je to kao argument kada se suočio sa zakonodavcima prilikom saslušanja u utorak i sredu u vezi sa ratom. Zakonodavci su ga pozvali da dostavi više informacija o planovima SAD za izlazak iz sukoba sa Iranom, kao i da detaljno objasni planove za Venecuelu, iz koje su SAD otele predsednika Nikolasa Madura u januaru.

U oštroj razmeni mišljenja sa senatorom Korijem Bukerom, demokratom, Rubio je izjavio da je "rat završen".

Međutim, senatorka Džin Šahin, demokratkinja u Odboru za spoljne odnose Senata, optužila je Rubija za nedostatak odgovornosti i nedostatak informacija za Kongres.

- Poslali ste Kongresu obaveštenje o ratnim ovlašćenjima, rekavši da nismo u aktivnim neprijateljstvima sa Iranom dok su SAD sprovodile napade na Iran, a Iran bombardovao američke ambasade i baze širom Bliskog istoka - rekla je ona.

Profimedia

- To nisu bile konsultacije, to je bio pokušaj da se izbegne davanje odgovora ovom Odboru i ovom Kongresu o ovom ratu - dodala je.

Da li SAD mogu ponovo da pokrenu rat protiv Irana?

Neki zvaničnici u Trampovom kabinetu veruju da mogu.

Ministar odbrane Pit Hegset je 12. maja tvrdio da 60-dnevni dozvoljeni rok dat predsedniku za raspoređivanje trupa prema Zakonu o ratnim ovlašćenjima znači da administracija može ponovo da počne da napada Iran bez odobrenja zakonodavaca.

Hegset je, svedočeći pred Odborom za aproprijacije Senata, u suštini tvrdio da je primirje od 8. aprila resetovalo prvobitne vremenske rokove.

- Ukoliko predsednik donese odluku da ponovo započne rat protiv Irana, imaćemo sva potrebna ovlašćenja za to - rekao je Trampov ministar rata.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi