Ko su Huti i zašto napadaju brodove u Crvenom moru? Ni Amerikanci ih nisu zaplašili

Jemenski pobunjenici Huti pojačavaju svoje napade na brodove u Crvenom moru, za koje kažu da su osveta Izraelu za njegovu vojnu kampanju u Gazi.

Napadi su primorali neke od najvećih svetskih brodarskih i naftnih kompanija da obustave tranzit kroz jednu od najvažnijih svetskih pomorskih trgovačkih ruta, što bi potencijalno moglo da izazove šok za globalnu ekonomiju.

Veruje se da Huti naoružava i obučava Iran, a postoji bojazan da bi njihovi napadi mogli da pretvore izraelski rat protiv Palestinaca u širi regionalni sukob.

Ko su Huti?

Pokret Huti, takođe poznat kao Ansar Allah (Pristalice Boga), jedna je strana uključenih u jemenski građanski rata koji besni skoro deceniju. Pojavio se 1990-ih, kada je njegov vođa, Husein Al Huti, pokrenuo „Verujuću omladinu“, pokret za religiozni preporod vekovima stare podsekte šiitskog islama zvane zejdizam.

Zejditi su vladali Jemenom vekovima, ali su bili marginalizovani pod sunitskim režimom koji je došao na vlast posle građanskog rata 1962. godine.

Profimedia

Al Hutijev pokret je osnovan da predstavlja Zejdite i da se odupre radikalnom sunizmu, posebno vehabijskim idejama iz Saudijske Arabije. Njegovi najbliži sledbenici postali su poznati kao Huti.

Kako su stekli vlast?

Ali Abdulah Saleh, prvi predsednik Jemena nakon ujedinjenja Severnog i Južnog Jemena 1990. godine, u početku je podržavao Verujuću omladinu. Ali kako je popularnost pokreta rasla i antivladina retorika se zaoštravala, postao je pretnja Salehu. Stvari su došle eskalirale 2003. godine, kada je Saleh podržao invaziju Sjedinjenih Američkih Država na Irak, čemu su se protivili mnogi Jemenci.

Za Al Hutija to je bila prilika. Iskoristivši gnev javnosti, organizovao je masovne demonstracije. Posle meseci nereda Saleh je izdao nalog za njegovo hapšenje.

Al Hutija su u septembru 2004. ubile jemenske snage, ali je njegov pokret zaživeo. Vojno krilo Huta je raslo jer se sve više boraca pridružilo akciji. Ohrabreni ranim protestima Arapskog proleća 2011. godine, preuzeli su kontrolu nad severnom provincijom Sadom i pozvali na kraj Salehovog režima.

Kontrolišu li Huti Jemen?

Profimedia

Saleh je 2011. pristao da preda vlast svom potpredsedniku Abd-Rabu Mansuru Hadiju, ali ova vlada nije bila popularnija. Huti su ponovo napali 2014. godine, preuzimajući kontrolu nad delovima Sane, glavnog grada Jemena, pre nego što su na kraju upali u predsedničku palatu početkom sledeće godine.

Hadi je pobegao u Saudijsku Arabiju, koja je pokrenula rat protiv Huta na njegov zahtev u martu 2015. Očekivalo da će to biti brza kampanja, ali je trajala godinama: prekid vatre je konačno potpisan 2022. Istekao je posle šest meseci, ali zaraćene strane nisu se vratile sukobu punih razmera.

Ujedinjene nacije su saopštile da se rat u Jemenu pretvorio u najgoru humanitarnu krizu na svetu. Skoro četvrt miliona ljudi je ubijeno tokom sukoba, prema statistikama UN.

Od prekida vatre Huti su konsolidovali svoju kontrolu nad većim delom severa Jemena. Oni su takođe tražili dogovor sa Saudijcima koji bi doveo rat do trajnog kraja i učvrstio njihovu ulogu kao vladara zemlje.

Ko su njihovi saveznici?

Hute podržava Iran, koji je počeo da povećava svoju pomoć grupi 2014. kako je građanski rat eskalirao i kako se njegovo rivalstvo sa Saudijskom Arabijom intenziviralo. Iran je toj grupi obezbedio oružje i tehnologiju za, između ostalog, morske mine, balističke i krstareće rakete i bespilotne letelice, navodi se u izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije iz 2021.

Profimedia

Huti čine deo iranske takozvane „Osovine otpora“ - antiizraelskog i antizapadnog saveza regionalnih milicija koje podržava Islamska Republika. Uz Hamas u Gazi i Hezbolah u Libanu, Huti su jedna od tri istaknute milicije koje podržava Iran i koje su pokrenule napade na Izrael poslednjih nedelja.

Koliko su Huti moćni?

Posmatrači su primetili poboljšanja u dometu, tačnosti i ubojitosti projektila Huta domaće proizvodnje. U početku je njihovo oružje bilo uglavnom sastavljeno od iranskih komponenti prokrijumčarenih u Jemen u komadima, rekao je ranije za CNN zvaničnik upoznat sa američkim obaveštajnim službama.

Kasnije su napravili progresivne modifikacije koje su doprinele velikim ukupnim poboljšanjima, rekao je zvaničnik. Huti su poslednjih nedelja koristili balističke rakete srednjeg dometa protiv Izraela, ispalivši salvu projektila na izraelski južni region Eilat početkom decembra, koje Izrael tvrdi da je presreo.

Youtube/Houthi Military Media

Iako Huti možda nisu ozbiljna pretnja Izraelu, njihova tehnologija može da izazove pustoš u Crvenom moru. Koristili su bespilotne letelice i protivbrodske rakete za gađanje komercijalnih brodova, od kojih se za neke ne veruje da su povezani sa Izraelom, zbog čega je USS Carney, ratni brod u Crvenom moru, odgovorio na pozive u pomoć.

Zašto Huti napadaju brodove u Crvenom moru?

Hutima možda nedostaju sposobnosti Hamasa i Hezbolaha, ali njihovi udari na komercijalne brodove u Crvenom moru mogu naneti drugačiju vrstu štete Izraelu i njegovim saveznicima.

Globalnoj ekonomiji serviran je niz bolnih podsetnika na važnost ovog uskog dela mora, koji se proteže od moreuza Bab el Mandeb kod obale Jemena do Sueckog kanala na severu Egipta i kroz koji prolazi 12 odsto globalnih trgovinskih tokova, uključujući 30 procenata globalnog kontejnerskog saobraćaja.

Brod pod nazivom Ever Given nasukao se u Sueckom kanalu 2021. godine, blokirajući važnu trgovačku arteriju skoro nedelju dana i zadržavajući čak 10 milijardi dolara tereta svakog dana, kao i uzrokujući poremećaje u globalnim lancima snabdevanja koji su trajali mnogo duže.

Strahuje se da bi napadi Huta dronovima i projektilima na komercijalne brodove, koji se dešavaju skoro svakodnevno od 9. decembra, mogli izazvati još veći šok za svetsku ekonomiju.

Profimedia

Četiri od pet najvećih svetskih brodarskih kompanija, Maersk, Hapag-Lloyd, CMA CGM Group i Evergreen, zajedno sa naftnim gigantima kao što je BP, pauzirali su transport kroz Crveno more zbog straha od napada Huta, što je izazvalo porast cena nafte i gasa.

Napadi bi mogli da nateraju brodove da krenu daleko dužom rutom oko Afrike i da izazovu porast troškova osiguranja. Kompanije bi mogle da prebace povećane troškove selidbe svoje robe na potrošače, ponovo podižući cene u vreme kada se vlade širom sveta bore da ukrote inflaciju nakon pandemije.

Udari Huta mogli bi da imaju za cilj nanošenje ekonomskog bola izraelskim saveznicima u nadi da će izvršiti pritisak na njih, što će dovesti do prestanka bombardovanja izolovane enklave.

Kako je svet reagovao?

SAD i druge nacije imaju veliki broj brodova u Crvenom moru u okviru operacije Prosperity Guardian (Čuvar prosperiteta), novog multinacionalnog pokušaja koji se sastoji od više od 20 zemalja koje štite brodove na jednom od najkritičnijih plovnih puteva na svetu.

Mass Communications Spc. 2nd Class Moises Sandoval/U.S. Navy via AP

Ratni brodovi američke mornarice oborili su mnoge od projektila Huta poslednjih nedelja, a Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u međuvremenu je odobrio rezoluciju kojom se jemenska pobunjenička grupa Huti poziva da „prestane sa drskim” napadima u Crvenom moru, pošto su Sjedinjene Američke Države i Britanija nagovestile vojne udare.

U Savetu bezbednosti UN 11 zemalja glasalo je za, 0 je bilo protiv, dok su četiri bile uzdržane, uključujući Rusiju i Kinu.

Mohamed Al Bukaiti, portparol Huta, rekao je za Al Džaziru prošlog meseca da će se grupa suprotstaviti bilo kojoj koaliciji koju predvode SAD u Crvenom moru, a ovonedeljni napadi signaliziraju da će se sukobi na plovnom putu nastaviti tokom cele godine.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi