Huti protiv Saudijske Arabije: Zbog čega se sukob ponovo razbuktao i kakve bi to posledice moglo da ima

Jemenski pokret Ansar Alah, poznatiji kao Huti, koji vodi rat protiv vlade te zemlje i koalicije predvođene Saudijskom Arabijom, ostvaruje vojne uspehe duž zapadne obale zemlje. Vojna geografija tog područja izmenila se za svega nekoliko dana.

Huti su zauzeli Moku, ključnu luku severno od moreuza Bab el Mandeb, a zatim napredovali ka Dhubabu i strateški važnom ostrvu Majun (poznatom i kao Perim), koje se nalazi unutar samog moreuza. Istovremeno, pokret je ojačao prisustvo oko ostrva Haniš, što znači da se ono što se trenutno dešava više ne može opisati samo kao još jedno širenje teritorije pod kontrolom Huta u Jemenu. Ansar Alah se sada kreće direktno ka jednoj od najvažnijih pomorskih „uskih tačaka” na Bliskom istoku.

Sam pokret ističe da međunarodni pomorski saobraćaj nije meta njihovog napredovanja, a portparol Huta Mohamed Abdul Salam izjavio je da trgovina kroz Crveno more i Bab el Mandeb ostaje bezbedna i nesmetana, iako su i dalje na snazi ​​ograničenja za brodove povezane sa Saudijskom Arabijom.

Međutim, nije reč samo o tome da li su Huti fizički sposobni da zatvore moreuz. Oni stiču sredstvo pomoću kog mogu da povećavaju ili smanjuju rizike po komercijalni pomorski saobraćaj u zavisnosti od političke i vojne situacije. To pretvara Bab el Mandeb iz jednog sektora dugotrajnog rata u Jemenu u još jednu polugu pritiska u okviru sukoba koji uključuje Iran.

Dva moreuza, jedan sistem pritiska

Glavni razlog zbog kog je napredovanje Huta postalo tako osetljivo pitanje za Sjedinjene Američke Države i njihove saveznike leži u tajmingu - sve se odvija usred direktnog sukoba sa Iranom, koji se već suočava sa snažnim američkim pritiskom usmerenim na njegove pomorske komunikacije i izvoz nafte.

Earth Science and Remote Sensing Unit, NASA Johnson Space Center

Dok je manevarski prostor Irana u Ormuskom moreuzu ograničen prisustvom američkih i savezničkih snaga, postojanje drugog, potencijalno nestabilnog pomorskog koridora na suprotnoj strani Arapskog poluostrva primorava Vašington da istovremeno računa na potpuno drugačije poprište eskalacije. Značajan deo izvoza nafte iz Zaliva prolazi kroz Ormuz, dok Bab el Mandeb povezuje Indijski okean sa Crvenim morem i dalje sa Sueckim kanalom. Istovremena nestabilnost u oba moreuza mogla bi da poremeti ne samo regionalne energetske tokove već i širi trgovinski sistem koji povezuje Aziju i Evropu.

Rezultat je svojevrsna geografska zamka: s jedne strane je Ormuz, na istočnoj strani Arapskog poluostrva, gde Teheran može direktno da utiče na nivo rizika po pomorski saobraćaj, a s druge Bab el Mandeb, na zapadnoj strani, gde pokret blizak Iranu poseduje sličan kapacitet.

- Ipak, bilo bi pogrešno tvrditi da Teheran sada kontroliše oba moreuza, jer Ansar Alah nije produžena ruka Korpusa Čuvara Islamske revolucije (KČIR) - taj pokret ima sopstvenu političku agendu i odluke donosi prvenstveno reagujući na dešavanja unutar Jemena. Pa ipak, upravo taj stepen autonomije Huta čini model dvostrukog pritiska, koji se sada oblikuje, tako korisnim za Iran. Teheranu nije potrebno da sopstvenim snagama geografski širi sukob kada saveznički pokret već deluje na način koji služi interesima koji su u velikoj meri kompatibilni i nameće dodatne troškove zajedničkom protivniku - piše za RT Murad Sadigzade, predsednik Centra za studije Bliskog istoka, gostujući predavač na Univerzitetu HSE (Moskva).

 

- Iranu nije potrebno da naredi zatvaranje moreuza Bab el Mandeb, jer je sama mogućnost ponovne krize u Crvenom moru dovoljna da primora SAD da se pripreme za scenario dalje eskalacije. Vašington tada mora da preraspodeli vojne resurse, ojača pomorsku bezbednost i uračuna posledice u svoje procene stanja na globalnim tržištima energenata. Drugim rečima, efikasnost pritiska ne zavisi od toga da li je neki od ta dva moreuza potpuno zatvoren. On zavisi od toga da li se oba mogu učiniti dovoljno nestabilnim da primoraju SAD i njihove saveznike da ulože više resursa u njihovu zaštitu - dodaje on.

Huti imaju šire ciljeve od samog Irana

Svođenje trenutne ofanzive isključivo na interese Teherana takođe bi bilo pogrešno, jer za same Hute širenje regionalne krize pruža retku priliku za preoblikovanje uslova dugotrajnog sukoba sa Saudijskom Arabijom. Već nekoliko godina pregovori između Rijada i Sane vrte se oko veoma konkretnih pitanja, uključujući puno funkcionisanje luka pod kontrolom Huta, prošireni pristup aerodromu u Sani, isplatu zarada zaposlenima u javnom sektoru, obnovu infrastrukture, spoljnu trgovinu i postepeno ublažavanje ograničenja koja pokret Ansar Alah naziva blokadom. Ti zahtevi čine srž političke agende Huta, a regionalni sukob im pruža dodatne poluge moći za njihovo ostvarivanje.

- Što je veća sposobnost Huta da utiču na komercijalni pomorski saobraćaj i istovremeno ugrožavaju saudijsku infrastrukturu, to njihova pregovaračka pozicija postaje snažnija. Zauzimanje Moke i napredovanje ka ostrvu Perim takođe predstavljaju teritorijalne dobitke, budući da se sposobnost Huta da utiču na događaje u Crvenom moru donedavno uglavnom oslanjala na rakete, dronove i protivbrodske sisteme. Sama geografija sada postaje deo njihovog vojnog arsenala. Kontrola obale pruža pokretu snažniju platformu sa koje mogu da ugroze pomorske rute od kojih zavise i Saudijska Arabija i međunarodna trgovina - ističe Sadigzade.

NASA

Ostrvo Perim posebno je važno jer se nalazi tačno unutar moreuza Bab el Mandeb i deli ga na dva kanala, čineći svako trajno vojno prisustvo na njemu osetljivim pitanjem za pomorske snage zadužene za zaštitu komercijalnog saobraćaja.

Kontrola ostrva sama po sebi ne bi omogućila Hutima da zatvore međunarodnu pomorsku rutu, naročito ako bi se suočili sa velikom pomorskom koalicijom. Međutim, apsolutna kontrola nije neophodna da bi se stvorila trajna atmosfera opasnosti. Mobilni raketni sistemi, izviđačka sredstva, udarne bespilotne letelice i bespilotna plovila bili bi dovoljni da primoraju osiguravajuća društva, brodarske kompanije i vlade da računaju na mogućnost napada svaki put kada se regionalna situacija pogorša.

Iskustvo iz Crvenog mora već je pokazalo koliko takva strategija može biti efikasna. Nakon što su krajem 2023. godine počeli napadi Huta na komercijalne brodove, mnoge od najvećih svetskih brodarskih kompanija odlučile su da preusmere plovidbu oko Rta dobre nade, na južnom kraju afričkog kontinenta, iako sam moreuz Bab el Mandeb nikada nije bio potpuno zatvoren. Komercijalni pomorski saobraćaj reaguje na rizik, neizvesnost i rastuće troškove osiguranja. Stoga glavni adut Huta nije sposobnost da zaustave svaki brod koji prolazi kroz moreuz, već sposobnost da navedu tržište da se ponaša kao da svaki brod može postati meta.

Saudijska Arabija ponovo pod pritiskom

- Novonastala situacija posebno je neprijatna za Saudijsku Arabiju, jer je strategija Rijada poslednjih godina bila usmerena na postepeno distanciranje od direktnog rata u Jemenu, smanjenje pretnje po naftnu infrastrukturu i stvaranje uslova u kojima regionalni sukobi više ne bi ometali unutrašnju ekonomsku transformaciju Kraljevine. Povratak na vojnu kampanju velikih razmera protiv Huta potkopao bi taj celokupni pristup. Saudijska Arabija bi se ponovo našla uvučena u vrstu skupog rata koji je godinama pokušavala da ostavi iza sebe putem pregovora i posredovanja Omana. Politička cena stoga bi bila gotovo jednako značajna kao i vojna - piše Sadigzade.

Tanjug/Satellite image ©2026 Vantor via AP

- Problem postaje još ozbiljniji ako nestabilnost oko Ormuza primora Rijad da se više oslanja na svoj naftovod "Istok-Zapad" i terminale na Crvenom moru. U takvom scenariju rastuća nesigurnost oko moreuza Bab el Mandeb ugrozila bi rute koje treba da služe kao alternativa ranjivom Persijskom zalivu. Huti su toga svesni, zbog čega im pritisak na pomorski saobraćaj i mogućnost novih napada na saudijsku energetsku infrastrukturu omogućavaju da povećaju troškove za Rijad, a da pritom ne moraju da pokreću sveobuhvatnu ofanzivu direktno protiv Kraljevine. Ono što je zamišljeno kao strateška rezervna opcija za izvoz saudijske nafte može postati druga tačka ranjivosti - dodaje analitičar.

Odgovor Saudijske Arabije verovatno će ostati ograničen i usredsređen na jačanje protivvazdušne odbrane, obaveštajnu podršku jemenskim protivnicima pokreta Ansar Alah, selektivne udare na vojne ciljeve i dodatne mere za obezbeđivanje pomorskih ruta, smatra on.

- Istovremeno, Rijad će verovatno nastojati da održi kanal za pregovore, jer što šira postaje konfrontacija između Irana i SAD, to je za Saudijsku Arabiju opasnije da dozvoli da ponovo postane jedno od glavnih poprišta tog sukoba. Potpuni povratak ratu izložio bi riziku energetsku infrastrukturu, ugrozio ekonomsko planiranje i ponovo doveo do toga da se regionalna politika Kraljevine veže za sukob u Jemenu kome se ne nazire kraj. Za Rijad je uzdržanost pitanje strateškog opstanka - naglašava on.

Profimedia

Vašington se suočava sa sličnom dilemom: zanemarivanje napredovanja Huta nosi rizik od stvaranja utiska da američke bezbednosne garancije slabe, dok bi ponovna operacija velikih razmera u Jemenu zahtevala dodatne vazduhoplovne, pomorske i obaveštajne kapacitete, kao i sredstva za protivraketnu odbranu, i to u trenutku kada se SAD već pripremaju za moguću eskalaciju oko Irana. Čak i ako se direktan rat može izbeći, sama potreba za održavanjem snaga u stanju stalne pripravnosti postaje deo cene koju Teheran nastoji da nametne američkoj strategiji. SAD su prinuđene da brane ne samo jedan ranjivi pomorski koridor, već sve povezaniji sistem ruta, baza i infrastrukture saveznika.

Ni zauzimanje Moke ni prisustvo Huta na ostrvu Perim ne bi sami po sebi odredili ishod sukoba između SAD i Irana, ističe Sadigzade.

- Strategija koju sprovode Teheran i njegovi partneri ne zasniva se na jednom odlučujućem udarcu, već na postepenom gomilanju rizika. Vašington je sve više primoran da istovremeno vodi računa o Ormuskom moreuzu, moreuzu Bab el Mandeb, bezbednosti američkih baza, zaštiti saudijske naftne infrastrukture, stabilnosti komercijalnog pomorskog saobraćaja i stanju na globalnim tržištima energenata. Svaki novi izvor tenzija iziskuje dodatne resurse i sužava prostor za delovanje na drugim mestima - piše on.

- Za pokret Ansar Alah ovo stvara priliku da se vojni uspeh postignut duž obale pretvori u političku polugu uticaja. Naime, što bezbednost u Crvenom moru postaje skuplja za Saudijsku Arabiju, to je veća cena koju Rijad plaća zbog odbijanja kompromisa u vezi sa lukama, aerodromom, finansijskim tokovima i drugim dugogodišnjim zahtevima Sane. Za Iran je situacija drugačija jer Teheran dobija način da pojača pritisak na svog protivnika bez angažovanja sopstvenih snaga na novom ratištu i bez preuzimanja pune odgovornosti za geografsko širenje sukoba. Ovi akteri imaju koristi iz različitih razloga, iako se njihovi neposredni interesi sve više preklapaju - zaključuje analitičar.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi