Izrael okleva iz više razloga: Koji su sve rizici kopnene ofanzive Pojasa Gaze?

Izraelski lideri su obećali da će Hamas biti zbrisan sa lica Zemlje i da se Gaza nikada neće opet biti ono što je bila.

- Svaki pripadnik Hamasa je mrtav čovek - rekao je premijer Benjamin Netanjahu nakon što su borci te militantne grupe ubili više od 1.400 ljudi u brutalnom napadu na Izrael. Kasnije je obećao da će Hamasova "teroristička mašina" i politička struktura biti razbijene.

Očekuje se da će Izrael pokrenuti kopnenu invaziju kako bi postigao svoje ciljeve, ali nakon toga je njegov cilj navodno da se potpuno povuče iz Gaze. Ministar odbrane Joav Galant govorio je o "novom bezbednosnom režimu" tamo, bez izraelske odgovornosti za svakodnevni život.

Cilj operacije "Gvozdeni mačevi" izgleda daleko ambiciozniji od bilo čega što je vojska planirala u Gazi ranije i do njegovog ostvarenja moglo bi da prođe nekoliko meseci. Ali da li su ovi ciljevi realni i kako ih njeni komandanti mogu ostvariti?

Ulazak u pojas Gaze uključuje gradske borbe od kuće do kuće, što je ogroman rizik za više od dva miliona civilnog stanovništva. Zvaničnici u Gazi koju vodi Hamas kažu da je više od 7.000 ljudi već ubijeno, dok su stotine hiljada napustile svoje domove.

Izraelske odbrambene snage (IDF) imaju dodatni zadatak da spasu više od 220 talaca, koji se drže na nepoznatim lokacijama širom Gaze.

- Mislim da Izrael ne može da demontira svakog člana Hamasa, jer je to ideja ekstremističkog islama. Ali može da ga oslabi tako da nema operativnih sposobnosti - kaže vojni analitičar Amir Bar Šalom. 

Profimedia

Njegovo slabljenje bi moglo biti realističniji cilj od potpunog uništenja.

Izrael je već vodio četiri rata sa Hamasom, a svaki pokušaj da se zaustave njegovi raketni napadi je propao. Portparol IDF-a je rekao da je glavni cilj da Hamas više nema vojni kapacitet da „preti ili ubija izraelske civile“.

Majkl Milštajn, šef foruma za palestinske studije Univerziteta u Tel Avivu, slaže se da bi uništavanje Hamasa bilo veoma komplikovano. On kaže da bi bilo pretenciozno verovati da možete iskoreniti ideju koja oličava Hamas - izdanak Muslimanske braće koji je uticao na islamističke pokrete širom sveta.

Osim snage Hamasovog vojnog krila od preko 25.000, on ima još 80-90.000 članova koji su deo njegove infrastrukture socijalne zaštite ili Dave, kaže on.

Na kraju, ministar odbrane je rekao da narednih 75 godina postojanja Izraela u velikoj meri zavisi od ishoda ovog rata.

Kopnena invazija prepuna rizika

Vojna operacija je zavisi od nekoliko faktora koji bi je mogli izbaciti iz koloseka.

Profimedia

Hamasovo naoružano krilo, Brigade Izedin al-Kasam pripremiće se za izraelsku ofanzivu. Eksplozivne naprave će biti postavljene, a zasede planirane. Osim toga, može da iskoristi svoju ozloglašenu i široku mrežu tunela za napad na izraelske snage.

Izraelski pešadijski bataljoni su 2014. pretrpeli velike gubitke od protivtenkovskih mina, snajpera i zaseda, dok je stotine civila poginulo u borbama u severnom delu grada Gaze.

To je jedan od razloga zašto je Izrael zahtevao evakuaciju severne polovine pojasa Gaze južno od reke Vadi Gaze.

Izraelci su upozoreni da se pripreme za dugi rat, a na dužnost se prijavilo rekordnih 360.000 rezervista.

Pitanje je koliko dugo Izrael može da nastavi svoju kampanju dok raste međunarodni pritisak za prekid vatre, sa sve većim brojem poginulih, obustavljenim snabdevanjem vodom, strujom i gorivom i upozorenjima UN o novoj katastrofi.

- Vlada i vojska osećaju da imaju podršku međunarodne zajednice - barem zapadnih lidera. Filozofija je "hajde da se mobilišemo, imamo dovoljno vremena" - kaže Josi Melman, jedan od vodećih izraelskih bezbednosnih i obaveštajnih novinara.

Profimedia

Ali on veruje da će pre ili kasnije izraelski saveznici uskočiti ako vide slike ljudi koji gladuju. Pritisak će takođe rasti kako civilne žrtve i dalje rastu.

- Veoma je komplikovano jer je za to potrebno vreme, a američka administracija vam neće dozvoliti da ostanete u Gazi godinu ili dve - kaže Milštajn.

Spasavanje talaca

Mnogi od talaca su Izraelci, ali među njima je i veliki broj stranih državljana i dvojnih državljana, što znači da nekoliko drugih vlada, uključujući Srbiju, SAD, Francusku i Veliku Britaniju, ima udela u ovoj operaciji i njihovom bezbednom oslobađanju.

Francuski specijalista za strategiju pukovnik Mišel Goja rekao je da su IDF imale direktan izbor, ili da poštede živote talaca ili da "nanesu Hamasu što je više moguće zla".

Srceparajući apeli porodica onih koji su u zarobljeništvu Hamasa takođe pojačavaju pritisak na izraelske lidere.

Izrael je 2011. razmenio više od 1.000 zatvorenika za oslobađanje vojnika Gilada Šalita, kojeg je Hamas držao pet godina.

Profimedia

Ali Izrael će dvaput razmisliti pre još jednog velikog oslobađanja zatvorenika, jer je jedan od ljudi koji su oslobođeni u toj razmeni bio Jahja Sinvar, koji je od tada postao Hamasov politički lider u Gazi.

Susedi budno posmatraju

Ono što bi takođe moglo da utiče na trajanje i ishod kopnene ofanzive jeste reakcija izraelskih suseda.

Egipatski granični prelaz Rafa sa Gazom postao je humanitarno žarište, sa samo ograničenim količinama pomoći koje su stigle u Gazu. Strani državljani i Palestinci sa stranim pasošima čekali su sa druge strane da odu iz Pojasa Gaze.

- Što više stradaju stanovnici Gaze nakon izraelske vojne kampanje, to će se Egipat suočiti sa većim pritiskom da ne bi izgledalo kao da je okrenuo leđa Palestincima - kaže Ofir Vinter sa izraelskog Instituta za nacionalne bezbednosne studije.

Predsednik Abdul Fatah al-Sisi upozorio je da bi svaki pokušaj da se stanovnici Gaze presele na Sinajsko poluostrvo naveo Egipćane da „izađu i protestuju“.

AP Photo/Mohammed Dahman

Jordanski kralj Abdulah takođe je govorio o „crvenoj liniji“ za svaki mogući pokušaj potiskivanja palestinskih izbeglica iz Gaze.

- Bez izbeglica u Jordanu, bez izbeglica u Egiptu - upozorio je on.

Pod lupom je i severna granica Izraela sa Libanom.

Već je zabeleženo nekoliko smrtonosnih prekograničnih napada u koje je uključena islamistička militantna grupa Hezbolah, ali iako su građani sa obe strane evakuisani, za sada nasilje ne predstavlja novi front protiv Izraela.

Sa druge strane, Iran, glavni sponzor Hezbolaha, već preti da će pokrenuti „nove frontove“ protiv Izraela. Oni su bili u fokusu upozorenja američkog predsednika Džoa Bajdena kada je rekao "Svakoj zemlji, bilo kojoj organizaciji, svakome ko razmišlja da iskoristi ovu situaciju, imam da kažem jednu reč: nemojte!"

Dva američka nosača aviona, USS Džerald Ford i USS Ajzenhauer, poslata su u istočni Mediteran kako bi naglasili tu poruku, a 2.000 američkih vojnika stavljeno je u pripravnost kako bi bilo spremno da reaguje.

Kada će Izraelu biti dosta ubijanja?

Ako bi Hamas bio značajno oslabljen, pitanje je šta bi došlo na njegovo mesto.

AP Photo/Evan Vucci

Izrael je povukao svoju vojsku i hiljade doseljenika iz Pojasa Gaze 2005. godine i nije imao nameru da se vrati kao okupaciona sila. Američki predsednik Džo Bajden kaže da bi to bila velika greška.

Vakuum snage takođe bi stvorio veoma ozbiljne rizike i Milštejn upozorava da je rizik rešavanja jednog problema u kreiranju 10 novih.

Ofir Vinter veruje da bi promena vlasti potencijalno mogla da otvori put za postepeni povratak Palestinske vlasti (PA), koju je Hamas izbacio iz Gaze 2007. godine.

PA trenutno kontroliše delove Zapadne obale, ali je tamo slaba i ubeđivanje da se vrati u Gazu bilo bi veoma komplikovano.

Međunarodna zajednica bi mogla da pruži prelazno rešenje, ali UN imaju veliko nepoverenje u Izrael.

Druga opcija bi mogla biti stvaranje administracije koju bi vodili gradonačelnici Gaze, plemena, klanovi i nevladine organizacije, uz učešće Egipta i SAD, PA i drugih arapskih država, kaže Milštejn.

AP Photo/Ariel Schalit

Egipatski predsednik i sam nije pokazao interesovanje za kontrolu Gaze, ali je istakao da da je "demilitarizovana palestinska država stvorena davno u pregovorima, sada ne bi bilo rata".

Devastirana infrastruktura Gaze moraće na kraju da se obnovi kao i posle ranijih ratova.

Izrael će želeti još stroža ograničenja za ulazak „robe dvostruke namene“ u Gazu koja bi mogla imati vojnu i civilnu svrhu. Osim toga, pozivi za proširenom tampon-zonom duž ograde sa Gazom kako bi se obezbedila veća zaštita za izraelske zajednice, mogli bi da budu uslišeni.

Kakav god bio ishod rata, Izrael će želeti da osigura da se sličan napad nikada više ne ponovi.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi