Sprema se zavera protiv Putina? Priča se da mu o glavi radi nekadašnji prijatelj, pominje se i atentat

Evropske obaveštajne službe poslednjih nedelja razmatraju informacije prema kojima bi deo ruske elite mogao da priprema poteze protiv predsednika Vladimira Putina, piše nemački "Dojče vele".

U fokusu tih spekulacija našao se bivši ministar odbrane Sergej Šojgu, čiji su nekadašnji bliski saradnici poslednjih godina masovno završavali iza rešetaka.

Istovremeno, Kremlj je značajno pooštrio bezbednosne mere oko ruskog predsednika zbog mogućnosti atentata ili pokušaja državnog udara. O tim informacijama, pozivajući se na izvore iz evropskih službi, pisali su CNN i Fajnenšel tajms.

Analitičari su podeljeni oko toga koliko su takve tvrdnje realne. Jedni smatraju da je mogućnost zavere u Rusiji uvek prisutna, imajući u vidu istoriju unutrašnjih obračuna i uspešne operacije ukrajinskih službi na ruskoj teritoriji. Drugi upozoravaju da informacije o navodnim pripremama puča lako mogu biti deo šire strategije Kremlja i povod za nove čistke među elitom.

Ipak, gotovo svi se slažu u jednom - Putin je sve zabrinutiji za sopstvenu bezbednost, dok tenzije unutar vrha vlasti rastu zbog ekonomskih problema i sukoba među različitim centrima moći.

Šojgu pod pritiskom i sukobi unutar elite

Profimedia

U obaveštajnim procenama kao mogući destabilizujući faktor posebno se pominje Sergej Šojgu, nekadašnji ministar za vanredne situacije i odbranu, a danas sekretar Saveta bezbednosti Rusije.

Ruski istraživački novinar Roman Anin ocenjuje da Šojguov uticaj slabi, ali da i dalje predstavlja potencijalni rizik za sistem vlasti.

- Godinama je Šojgu bio vođa izuzetno moćnog klana. Kao ministar obrane i čelnik Ministarstva za vanredna stanja uspeo je da okupi veliki broj ljudi pod svojim zapovedništvom i uključi ih u mrežu korupcije - rekao je Anin za "Dojče vele".

Šojgu i Putin godinama su važili za bliske prijatelje, često su zajedno provodili odmore, a ruski predsednik ga je prvo postavio na čelo Ministarstva za vanredne situacije, a potom i za ministra odbrane, uprkos tome što nije imao vojnu karijeru.

Međutim, tokom rata u Ukrajini njegov položaj počeo je da slabi. Putin ga je 2024. smenio i na njegovo mesto doveo Andreja Belousova. U međuvremenu su brojni Šojguovi saradnici optuženi za korupciju i pronevere. Neki su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne, dok se protiv drugih i dalje vode istrage.

Profimedia

Anin tvrdi da se u ruskom sistemu sve više vide "sukobi klanova", dok Putinova sposobnost da balansira između različitih grupa više nije kao ranije.

Strah od atentata

Prema navodima pojedinih ruskih izvora, Kremlj posebno strahuje od mogućih napada dronovima, čak i iz same Moskve. Zbog toga su mere bezbednosti u glavnom gradu dodatno pojačane - ometaju se komunikacije, raspoređeni su mobilni sistemi za elektronsko ratovanje, a kontrola unutar Kremlja postala je još rigoroznija.

Posebnu zabrinutost izazvala je i vojna parada povodom Dana pobede na Crvenom trgu. Navodno su bezbednosne službe savetovale da se događaj otkaže, a Putin je, prema pojedinim informacijama, bio sklon toj opciji. Na kraju je odlučeno da parada ipak bude održana, ali u znatno manjem obimu.

Politikološkinja Jekaterina Šulman ocenila je da smanjeni broj javnih pojavljivanja ruskog predsednika pokazuje koliko je bezbednost postala prioritet.

Profimedia

- Ako je bezbenost apsolutni prioritet, najsigurnije je uopšte se nigde ne pojavljivati - navela je.

Politikolog Abas Galjamov smatra da je niz uspešnih atentata na ruske generale, koji se pripisuju Ukrajini, dodatno povećao nervozu u Kremlju.

- Za Putina je bezbednost zato važnija od imidža - rekao je Galjamov.

Da li je priča o zaveri stvarna?

Dok jedni upozoravaju na moguće unutrašnje sukobe, drugi smatraju da se radi o namerno plasiranoj dezinformaciji. Britanski stručnjak za Rusiju Mark Galeoti ocenjuje da informacije o navodnoj zaveri više liče na psihološku operaciju nego na stvarnu pretnju.

Govoreći za "Spektejtor", Galeoti je naveo da se radi o "iznenadnom talasu informacija" koji "sumnjivo liči na psihološku operaciju".

- Cilj im je da podstaknu paranoju unutar ruske elite - smatra on, dodajući da Šojgu nema dovoljno podrške ni autoriteta za organizovanje državnog udara.

Sličan stav ima i bivša službenica ruske centralne banke Aleksandra Prokopenko, koja tvrdi da ruske elite nisu jedinstven blok, već mreža različitih grupa okupljenih oko pristupa novcu, resursima i političkom uticaju.

Prema njenim rečima, sistem funkcioniše dok svi ključni akteri imaju koristi od Putinove vlasti.

Ona upozorava da bi ozbiljniji problemi mogli nastati ukoliko rat i sankcije dodatno smanje resurse kojima Kremlj raspolaže. Kako kaže, novca je sve manje, a prioritet u raspodeli imaju vojska i industrije povezane sa ratom, što pojačava rivalstvo među moćnim grupama.

Prokopenko smatra da Putinu upravo odgovara takva neizvesnost jer drži elite međusobno podeljenim i primorava ih da stalno dokazuju lojalnost Kremlju.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi