Klimatske promene uzimaju maha: Zastrašujuće pojave u četiri zemlje Evrope jasan su pokazatelj ne tako lepe budućnosti

Jezero Monbel prostire se na površini od pet i po kvadratnih kilometara na jugozapadu Francuske, u podnožju Pirineja. Ono je raj za divlje životinje, važan izvor navodnjavanja za farmere i vode za lokalne reke, ali i turistički raj. Međutim, posle najsuvlje zime u više od šest decenija, ono je senka onoga što je bilo u prošlosti.

Smanjeni nivoi vode, prizemljeni čamci, bove na napukloj zemlji korita jezera - trenutni izgled jezera Monbel više podseća na onaj koji se može očekivati na kraju užarenog leta, a ne na kraju zime.

Trenutno na oko 28 odsto svog kapaciteta, vodostaji su više nego upola manji u odnosu na one koji su uobičajeni za ovo doba godine.

- U istoriji jezera, stvorenog ranih osamdesetih, ovo je prvi put da je situacija toliko ozbiljna - rekao je Boris Ruke, farmer i vodeća osoba u Nacionalnoj federaciji poljoprivrednika u Ariježu, regionu u kom se nalazi jezero Monbel.

Cela Evropa u problemu

Priče o ovakvim ekstremima danas se mogu čuti širom Evrope.

Profimedia

Dok su u Sjedinjenim Američkim Državama sneg i kiša koji su pogodili Kaliforniju pomogli da se popune rezervoari i olakšaju nemilosrdne suše, zima je daleko manje darežljiva prema mnogim delovima Evrope.

I dalje se oporavljajući od prošlogodišnjeg burnog leta i najgore suše u poslednjih 500 godina, delovi kontinenta su iskusili tako niske nivoe snega i kiše da raste strah od toga šta bi moglo da se sprema kako se leto približava.

Kako se klimatske promene intenziviraju, naučnici kažu da možemo očekivati da će suše i toplotni talasi postajati sve češći i ozbiljniji, što će stvoriti ogroman pritisak na vodne resurse.

Temperature u jugozapadnoj Francuskoj porasle su na 30 stepeni celzijusa u sredu, prema Meteo-Fransu, meteorološkoj službi zemlje. Bio je to najtopliji martovski dan u zemlji od 1900. godine, navodi agencija, a topli početak godine dolazi ruku pod ruku sa izuzetno malim padavinama.

Između januara i februara Francuska je imala više od 30 uzastopnih dana bez značajnih padavina, što je najduži period od kada je 1959. to počelo da se beleži. Osim toga, snežne padavine su bile veoma male, što znači da je bilo manje snega koji bi se otopio i napunio reke u proleće.

Više kiše je palo u martu, ali ni približno dovoljno.

Profimedia

- Voda u jezeru Monbel ostaje na nenormalno niskom nivou - rekao je za Si-En-En Frank Solakrup, regionalni direktor Agencije za vodu Adur-Garon, koja pokriva područje koje uključuje jezero Monbel.

Poljoprivrednici poput Rukea, koji zavise od jezera, moraju da donose teške odluke o tome šta da uzgajaju. Neki su prestali da sade određene useve, dok su drugi posejali više žitarica u nadi da će padati kiša. Uzgajivači stoke su zabrinuti da li će imati dovoljno hrane za svoje životinje, a neki bi čak mogli biti primorani da smanje svoja stada, rekao je Ruke.

- Ukoliko se jezero ne napuni dovoljno, farmeri neće moći da navodnjavaju, a opstanak mnogih farmi je u pitanju - rekao je on, dodajući da su mnogi njegovi sugrađani obeshrabreni.

Kako se leto približava, situacija „ne sluti na dobro", rekao je Solakrup. Prošle godine je skoro 400 opština u regionu ograničilo ili poremetilo snabdevanje pijaćom vodom.

Španija se moli za kišu

Neposredno preko granice, u Kataloniji, na severoistoku Španije, slična je situacija sa presušenim rezervoarima i nezalivenim usevama.

Prosečan nivo vode u katalonskim rezervoarima je 27 odsto i već postoje određena ograničenja za vodu.

Profimedia

Rezervoar Sau, koji se nalazi oko 100 kilometara severno od Barselone, sada je pun svega devet odsto, prema podacima Katalonske agencije za vodu. Kako je nivo vode opao, pojavili su se ostaci vekovima starog sela i njegove crkve, koji su poplavljeni kada je rezervoar napravljen šezdesetih.

Sredinom marta Katalonska agencija za vode počela je da uklanja ribu u pokušaju da spase neke od njih i zaštiti kvalitet vode u ostacima rezervoara ,od koga zavisi više od pet miliona ljudi.

- Ovo je vanredna mera i usvojena je da bi se očuvao kvalitet vode i da bi se što bolje odgovorilo na potrebe stanovništva - navodi se u saopštenju katalonske vlade.

Vode je toliko malo da su se neki farmeri u regionu okrenuli molitvi. U nedelju su stotine stanovnika planinskog sela Espunjola, 105 kilometara severno od Barselone, predvodile procesiju moleći se za kišu.

Suva Italija

Italija, koja se nalazi u „klimatskom žarištu" Mediterana, takođe je teško pogođena.

Na severu Italije, koji je prošlog leta doživeo najgoru sušu u poslednjih 70 godina, planine imaju veoma nizak nivo snega, a jezera su se smanjila, uključujući jezero Komo, koje je popunjeno manje od 18 odsto. Voda u reci Po, koja vijuga severnim poljoprivrednim središtem, blizu je rekordno niskih nivoa, a određeni delovi su „ekstremno suvi“.

AP Photo/Luca Bruno

Poljoprivrednici osećaju ove promene. Uzgajivači pirinča predviđaju da će količina koju poseju ovog proleća biti najmanja u više od dve decenije, prema istraživanju Enterisija, italijanske nacionalne institucije za pirinač.

U Italiji, uticaji klimatske krize u kombinaciji sa zastarelom vodovodnom infrastrukturom koja curi ostavlja zemlju veoma ranjivom i vodi je ka „kritičnim uslovima“, rekla je Simona Ramberti iz nacionalne statističke institucije Istat za Si-En-En.

U 2020. godini više od 42 procenta vode u sistemu nisu stigla do korisnika, prema popisu gradskih voda Istata. Ovo je ekvivalentno dnevnom gubitku od 157 litara po stanovniku – što je moglo da zadovolji potrebe 43 miliona ljudi za godinu dana.

S obzirom na prošlogodišnju sušu, u kojoj je 10 regiona proglasilo vanredno stanje zbog manjka vode, Ramberti je rekla da trenutna suša ne sluti na dobro za naredne mesece.

Deficit snega u Švajcarskoj

- Uočavamo prilično posebnu situaciju - rekla je Manuela Bruner, docent za hidrologiju na ETH u Cirihu i Institutu za istraživanje snega i lavina u Davosu u Švajcarskoj.

Gledajući kroz prozor svoje kancelarije u Davosu, na nadmorskoj visini od skoro 1.600 metara, Brunerova je rekla da može da vidi smeđu i zelenu travu, ali vrlo malo snega.

AP Photo/Matthias Schrader, File

- Ovo je najekstremnija zima u smislu niskog snežnog pokrivača. I to je veliki problem - rekla je ona.

Manje snega znači da će manje vode tokom topljenja stići do reka u proleće.

- Nedostatak snega postao je važniji pokretač letnjih suša u toku poslednjih 50 godina - rekla je Bruneroa.

Švajcarskoj su sada, kako ističe, potrebne dugotrajne kiše.

- Ali što dalje ulazimo u proleće, to je sve manje verovatno - istakla je ona.

Veliki delovi Evrope se nadaju padavinama u narednih nekoliko meseci, a „naredne nedelje su ključne“, rekao je Andrea Toreti, klimatolog u Zajedničkom istraživačkom centru Evropske komisije.

Iako je i dalje teško pripisati određene događaje klimatskoj krizi, „ono čemu svedočimo u skladu je sa onim što očekujemo od klimatskih promena“, dodao je on.

Prošlogodišnja letnja suša na severnoj hemisferi bila je 20 puta veća zbog klimatskih promena, prema „World Weather Attributionu", grupi istraživača koji nastoje da u skoro realnom vremenu utvrde koliku ulogu klimatska kriza igra u ekstremnim vremenskim uslovima.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi