Godišnjica rata u Ukrajini: Za 365 dana ruske specijalne operacije izmenio se ceo svet, a kraj borbi se još ne nazire

Iako je retko ko očekivao da bi sukob Rusije i Ukrajine mogao da potraje više meseci, u petak se navršava prva godišnjica otkad su intenzivne borbe na istoku Evrope počele.

Posle višenedeljnih zahteva za bezbednosnim garancijama koje je Moskva tražila od Zapada i NATO-a i njihovog upornog ignorisanja, došlo je do pojačanog granatiranja Donbasa. Snage kijevskog režima pojačale su raketiranje posle osam godina sporadičnih borbi tokom kojih su poginule hiljade građana Donjecke i Luganske Narodne Republike, koje su krajem februara zatražile pomoć Rusije.

Zvanična Moskva prvo je priznala nezavisnost ovih samoproglašenih republika, a onda im obećala pomoć, da bi ujutru 24. februara 2022, neposredno nakon evakuacije civila iz tih oblasti u Rusiju, pokrenula specijalnu vojnu operaciju na istoku Ukrajine sa cijem denacifikacije i demilitarizacije zemlje.

Od tada se mnogo toga promenilo, a svet strepi od intenziviranja sukoba i prerastanja u svetski konflikt sa velikim rizikom od potezanja nuklearnog oružja koje se u poslednjih godinu dana često pominjalo, sa ruske strane kao odbrambeno sredstvo, a sa zapadne kao krajnje.

Sankcije bez presedana

Sankcioni vrtlog pokrenulo je već samo priznavanje nezavisnosti DNR i LNR, a prve su nogu povukle Sjedinjene Američke Države, za kojima je slepo krenula Evropska unija, koja je u velikoj meri zavisila od Rusije, i u energetskom smislu i u smislu sirovina koje je uvozila i izvozila u trgovinskoj razmeni sa njim.

AP Photo/Susan Walsh

U roku od godinu dana EU je uvela čak DEVET serija sankcija koje se odnose na razne sektore ruske ekonomije, doks u dodatna ograničenja stupila na snagu u zemljama Grupe 7 (G7). Zamrznuta je ruska imovina u EU, Rusima je zabranjen pristup evropskim bankama, mnoge svetske kompanije povukle su se iz Rusije, na udaru sankcija našli su se ruski oligarsi i njihova deca, kao i svi ljudi bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i onima koji rukovode državom, ali i ruski pomorski, svemirski i elektronski sektor.

SAD su uvele zabranu za uvoz ruske nafte i gasa i drugih energenata u SAD još polovinom marta, a ovoj odluci pridružila se i Velika Britanija. Evropska unija, koja je znatno zavisila od ruskih energenata, odlučila je da postepeno smanjuje uvoz ruskog gasa, da bi krajem godine zajedno sa G7 i Australijom uvela ograničenje cena ruske nafte, mesecima nakon što je donela odluku da prestane da je uvozi morskim putem.

Moskva je oštro odgovorila na sankcije kontrasankcijama i proterivanjem diplomata neprijateljskih zemalja, govoreći da ceo Zapad na čelu sa SAD vodi rat protiv Rusije sa ciljem da je uništi. Putin je naložio evropskim zemljama koje su joj uvele sankcije da plaćaju ruski gas u rubljama, što su neke države prvo odbile, ali su na kraju morale da pristanu na uslove Moskve da ne bi prošle kao Poljska i Bugarska kojima je isporuka gasa obustavljena.

Ispostavilo se da su sankcije zapravo najviše naškodile zemljama EU, u kojima su naglo skočile cene energenata i osnovnih životnih namirnica i u kojima je narod počeo da se buni izlazeći na ulice i tražeći povećanje plata i niže cene proizvoda, dok je inflacija nastavljala da raste.

Dalje širenje NATO

Pixabay

Bez obzira na to što je jedan od glavnih zahteva Rusije u okviru bezbednosnih garancija, koje je tražila od decembra 2021, bio neširenje NATO-a na istok, prvenstveno neprihvatanje Ukrajine kao članice, što bi Alijansu dovelo na sam prag ove velesile, Švedska je u maju odlučila da podnese zvaničan zahtev za pristupanje NATO-u, a na taj korak se odlučila i Finska, uz opravdanje da to rade jer se plaše za svoju bezbednost posle sukoba na istoku Evrope.

Rusija je na to burno reagovala, a Putin je finskom kolegi Sauliju Ninisteu preneo da bi bila greška da Helsinki odustane od neutralnog statusa i pridruži se NATO-u, kao i da bi Rusija nedugo zatim prekinula isporuke struje Finskoj zbog neplaćanja.

Članice Alijanse većinom su podržale namere Finske i Švedske, dok je njihovo članstvo odmah odbacila Turska, koja je optužila ove države, naročito Švedsku, da podržavaju teroriste i neprijatelje Ankare, i postavila je kao uslov izručenje određenih grupacija kako bi pružila svoju podršku. Kako se Finska graniči sa Rusijom, Moskvi je posebno problematičan bio njen zahtev kojim se krši obećanje Alijanse o neširenju na istok, pa je upozorila da u toj zemlji ne sme biti NATO baza.

Ankara je do danas ostala dosledna svom stavu da neće ratifikovati članstvo Švedske, naročito posle incidenata koji su usledili u mesecima otkad je negodovala zbog želje ove zemlje da se pridruži vojnom savezu, kao što su vešanje lutke turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i paljenje Kurana. Prema Finskoj su, sa druge strane, zauzeli blaži stav, pa je saopšteno da će ona, ukoliko se situacija ne promeni, stupiti u Alijansu pre Švedske, iako je danima tvrdila da će ući u savez zajedno sa njom i nikako drugačije.

Provokacije oko nuklearne elektrane

Satellite image Maxar Technologies via AP

Granatiranje najveće nuklerane elektrane u Evropi, Zaporožja, bilo je nekoliko nedelja glavno pitanje u medijskom ratu koji je Zapad vodio protiv Rusije. Iako je Moskva držala teritoriju na kojoj je nuklearka pod svojom kontrolom, optuživana je da granatira postrojenje.

Kijev je upirao prstom u Moskvu, a Rusija u Ukrajinu, da bi se na kraju u smirivanje situacije uključila Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) kako bi se izbegla nuklearna katastrofa čije bi se negativne posledice osetile na celom kontinentu. Ukrajinci su na kraju priznali da su oni granatirali područje oko Zaporožja.

Aneksija LNR i DNR

AP photo

U Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici, kao i u Hersonskoj oblasti i delovima Zaporoške oblasti koje kontroliše Moskva, održani su krajem septembra referendumi za pripajanje Rusiji.

Posle petodnevnog glasanja velika većina građana sve četiri oblasti izjasnila se da želi da bude deo Rusije, a u čak tri oblasti više od 90 odsto glasača bilo je za ujedinjenje. Nedugo zatim Putin je potpisao sporazume o pristupanju Rusiji.

Ovo je izazvalo budu u SAD i EU, pa su Rusiji uvedene nove sankcije, dok su lideri mnogih zemalja poslali poruku Moskvi da nikada neće prihvatiti rezultate "nelegitimnih" referenduma. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski tražio je hitan prijem u NATO, ali je iz Vašingtona stigao negativan odgovor.

Sabotaža Severnog toka

Eksplozije na gasovodima "Severni tok" i "Severni tok 2", kojim je većina ruskog gasa dostavljana državama Evropske unije, jedna je od vesti koje su slutile na izbijanje trećeg svetskog rata. U blizini gasovoda "Severni tok" u Baltičkom moru detektovane su 27. septembra podvodne detonacije, zbog čega je gas iz njega počeo da curi i izbija na površinu, a Danska je odmah odbacila mogućnost slučajnosti i incident nazvala namernom akcijom.

Profimedia

Posebnu buru izazvala je objava poljskog ministra koji se zbog toga zahvalio Sjedinjenim Američkim Državama uz fotografiju gasovoda, ali je Vašington odbio da preuzme odgovornost za ovaj incident čak i kada je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova istakla je da gas curi na teritoriji koju kontrolišu SAD.

Ovim povodom oglasio se i bivši lider Amerike Donald Tramp, koji je na svojoj društvenoj mreži objavio snimak u kom Bajden govori da "Severnog toka" neće biti i izrazio strah da bi moglo da dođe do trećeg svetskog rata, dok je Putin istakao da je sabotaža gasovoda čin međunarodnog terorizma.

Na kraju je utvrđeno da su eksplozije ciljana sabotaža, snimljena je šteta koja je naneta u toku njih, a pored cevi koje su razorene pronađeni su i tragovi eksploziva. Međutim, do danas nije otkriveno ko stoji iza njih, a Rusiji nije bilo dozvoljeno da se uključi u istragu.

Priča je ponovo oživela početkom februara, kada je poznati američki novinar Simor Herš, nagrađen Pulicerovom nagradom, na svom veb-sajtu objavio članak u kom tvrdi da su SAD postavile eksploziv na gasovode, a da ih je Norveška detonirala uz nekoliko meseci odlaganja jer se Bajden plašio da pokrene operaciju. Vašington je ponovo odbacio ove optužbe, iako je on tvrdio da je citirao dobro obavšetni izvor, tvrdeći da je američki lider strahovao da će Nemačka odustati od sankcija protiv Moskve, uzimajući u obzir da su stvari zbog Ukrajine loše stajale po Zapad, zbog čega je bio prinuđen da donese odluku da se organizuje diverzija.

Krimski most

AP photo

Eksplozija na Krimskom mostu, koji spaja poluosrtvo Krim i Rusiju odjeknula je početkom oktobra 2022. Nakon toga planulo je nekoliko cisterni sa gorivom, prilikom čega su život izgubile tri osobe.

Vladimir Putin je naredio hitnu istragu, a savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak na Tviteru je napisao da je to tek početak, čime je priznao da je Ukrajina odgovorna za incident.

Iz Moskve su stigle brojne osode zbog "terorističke prirode kijevskog režima", krimske vlasti su takođe kritikovale postupak Ukrajine, a pojavili su se i snimci kontrole koju je sporni kamion prošao pre nego što je stupio na most.

Nakon toga, kao odmazdu, Rusija je pokrenula intenzivno bombardovanje energetskih objekata Ukrajine, zbog čega je zemlja danima bila u mraku.

Neuspešno prebacivanje krivice zbog rakete u Poljskoj

Twitter/Clash Report @clashreport

Polovinom novembra 2022. svet nikad nije bio bliži izbijanju trećeg svetskog rata. Lideri država članica NATO-a hitno su reagovali kada je raketa iz Ukrajine 15. novembra pala na teritoriju Poljske, koja je članica Alijanse, zbog čega je odmah počelo da se priča o pokretanju člana 4 Povelje NATO-a, kojom se napad na jednu državu članicu smatra napadom na ceo vojni savez.

Mnogi su za incident odmah počeli da krive Rusiju, koja je negirala da ima išta s tim. Kijev je otvoreno optužio Moskvu i pozvao NATO da reaguje, ali je Bajden na kraju saopštio da su raketu koja je završila u Poljskoj ispalili Ukrajinci i da je slučajno zalutala u susednu zemlju.

Pumpanje Ukrajine oružjem

Nedugo nakon što je pokrenuta specijalna vojna operacija, počela je da stiže i vojna pomoć Ukrajini sa Zapada. U količini opreme i iznosu izsvojenom za pomoć ovoj zemlji posebno su se izdvojile Sjedinjene Američke Države, koje nisu štedele sredstva u želji da Rusiji nanesu poraz.

Profimedia

Do sada je Vašington poslao Ukrajini vojnu pomoć u iznosu od 46,6 milijardi dolara, dok je Britanija, koja je zauzela drugo mesto po izdvojenoj svoti poslala 5,1 milijardu dolara u oružju i municiji. Na trećem mestu je Evropska unija sa 3,3 milijarde, na četvrtom Poljska i Nemačka sa 2,5 milijardi, a na petom Kanada sa 1,4 milijarde. Holandija, Italija, Francuska i Norveška izdvojile su manje od jedne milijarde dolara, piše Bi-Bi-Si.

Prekid veza sa Zapadom

Zbog konstantnih neprijateljskih poteza zapadnih zemalja, ruski predsednik Vladimir Putin odlučio je da prekine učešće u projektima i sporazumima koje je Rusija sklopila sa njima. Još 15. marta 2022. Rusija je istupila iz Saveta Evrope, da bi sredinom januara ove godine odlučio da raskine sve sporazume sa ovom međunarodnom organizacijom.

Profimedia

Posebno je ove sedmice odjeknula vest da je odlučeno da Moskva suspenduje učešće iz Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (Novi START) koji je imala sa Sjedinjenim Američkim Državama i koji se tiče međusobne kontrole nuklearnog arsenala ovih dveju sila. U sredu je opozvao dekret iz 2012. koji je delimično podržavao suverenitet Moldavije u rešavanju budućnosti Pridnjestrovlja, separatističkog regiona koji se graniči s Ukrajinom i u kojoj je Rusija stacionirala trupe, čime je pokazao da neće tolerisati proevropske vlade koje govore i deluju protiv njegove zemlje.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi