7 ključnih dešavanja rata u Ukrajini: Granatiranje Krimskog mosta, referendumi i planeta na ivici trećeg svetskog rata (VIDEO)

Sukob na istoku Evrope koji je počeo kada je Rusija 24. februara pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini sa ciljem demilitarizacije i denacifikacije zemlje, traje već više od 10 meseci. Poslednjeg dana 2022. ušao je u 311. dan, a od brojnih dešavanja koja su ga obeležila posebno se izdvojilo sedam.

Nakon što je nedeljama zahtevala bezbednosne garancije od zapadnih zemalja i NATO-a, Rusija je polovinom februara započela evakuaciju civila iz Donjecke i Luganske Narodne Republike, zatim je priznala nezavisnost ovih teritorija od Ukrajine, da bi ruski predsednik Vladimir Putin u nakon toga proglasio početak specijalne vojne operacije.

Ruske trupe ušle su u Ukrajinu sa ciljem da zaštite građane DNR i LNR koji su nedeljama trpeli intenzivnije napade vojnika kijevskog režima u odnosu na osam godina konstantnog sukoba i napada na građane republika koje su tražile veću autonomiju u okviru države.

Iako se od tada mnogo toga desilo, događaji navedeni u nastavku posebno su odjeknuli, što zbog toga što su mogli da dovedu do trećeg svetskog rata, što zbog onoga što je posle njih usledilo.

Sankcije

Već samo priznavanje nezavisnosti DNR i LNR postaklo je Sjedinjene Američke Države da uvedu sankcije Rusiji, a posle pokretanja vojne operacije u Ukrajini usledilo je nekoliko serija najoštrijih sankcija.

AP Photo/Kirsty Wigglesworth

I Evropska unija uvela je devet paketa sankcija koje se odnose na razne sektore ruske ekonomije. Zamrznuta je ruska imovina u EU, Rusima je zabranjen pristup evropskim bankama, uvedene su brojne ekonomske sankcije, mnoge svetske kompanije povukle su se iz Rusije, na udaru sankcija našli su se ruski oligarsi i njihova deca, kao i svi ljudi bliski Putinu i onima koji rukovode državom, ali i ruski pomorski, svemirski i elektronski sektor.

SAD su uvele zabranu za uvoz ruske nafte i gasa i drugih energenata u SAD još polovinom marta, a ovoj odluci pridružila se i Velika Britanija. Evropska unija, koja je znatno zavisila od ruskih energenata, odlučila da postepeno smanjuje uvoz ruskog gasa, da bi krajem godine zajedno sa G7 i Australijom uvela ograničenje cene ruske nafte, mesecima nakon što je donela odluku da prestane da je uvozi morskim putem.

Moskva je oštro odgovorila na sankcije kontrasankcijama i proterivanjem diplomata neprijateljskih zemalja, govoreći da ceo Zapad na čelu sa SAD vodi rat protiv Rusije sa ciljem da je uništi. Putin je naložio evropskim zemljama koje su joj uvele sankcije da plaća ruski gas u rubljama, što su neke države prvo odbile, ali su na kraju morale da pristanu na uslove Moskve da ne bi prošle kao Poljska i Bugarska kojima je isporuka gasa obustavljena.

Profimedia/Pixabay

Ispostavilo se da su sankcije zapravo najviše naškodile zemljama EU, u kojima su naglo skočile cene energenata i osnovnih životnih namirnica i u kojima je narod počeo da se buni izlazeći na ulice i tražeći povećanje plata i niže cene proizvoda.

Dalje širenje NATO

Švedska je u maju odlučila da podnese zvaničan zahtev za pristupanje NATO-u, a na taj korak se odlučila i Finska, uz opravdanje da to rade jer se plaše za svoju bezbednost posle napada Rusije na Ukrajinu. Rusija je na to burno reagovala, a Putin je finskom kolegi Sauliju Ninisteu preneo da bi bila greška da Helsinki odustane od neutralnog statusa i pridruži se NATO-u, da bi Rusija nedugo zatim prekinula isporuke struje Finskoj zbog neplaćanja.

AP Photo/Olivier Matthys

Mnoge države podržale su namere Finske i Švedske, dok je njihovo članstvo odmah odbacila Turska, koja je optužila ove zemlje da podržavaju teroriste i neprijatelje Ankare, i postavila je kao uslov izručenje određenih grupacija kako bi pružila svoju podršku. Kako se Finska graniči sa Rusijom, Moskvi je posebno problematičan bio njen zahtev kojim se krši obećanje Alijanse o neširenju na istok, pa je upozorila da u toj zemlji ne sme biti NATO baza.

Granatiranje Zaporožja

Printscreen/Youtube/Al Jazeera English

Granatiranje najveće nuklerane elektrane u Evropi, Zaporožja, bilo je nekoliko nedelja glavno pitanje u medijskom ratu koji je Zapad vodio protiv Rusije. Iako je Moskva držala teritoriju na kojoj je nuklearka pod svojom kontrolom, optuživana je da granatira postrojenje.

Kijev je optuživao Moskvu, a Rusija Ukrajinu, da bi se na kraju u smirivanje situacije uključila Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) kako bi se izbegla nuklearna katastrofa čije bi se negativne posledice osetile na celom kontinentu. Ukrajinci su na kraju priznali da su oni granatirali područje oko Zaporožja.

Referendumi

U Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici, kao i u Hersonskoj oblasti i delovima Zaporoške oblasti koje kontroliše Moskva, održani su krajem septembra referendumi za pripajanje Rusiji.

AP photo

Posle petodnevnog glasanja velika većina građana sve četiri oblasti izjasnila se da želi da bude deo Rusije, a u čak tri oblasti više od 90 odsto glasača bilo je za ujedinjenje. Nedugo zatim Putin je potpisao sporazume o pristupanju Rusiji.

Ovo je izazvalo budu u SAD i EU, pa su Rusiji uvedene nove sankcije, dok su lideri mnogih zemalja poslali poruku Moskvi da nikada neće prihvatiti rezultate "nelegitimnih" referenduma. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski tražio je hitan prijam u NATO, ali je iz Vašingtona stigao negativan odgovor.

Eksplozije na "Severnom toku"

Sabotaža gasovoda "Severni tok" i "Severni tok 2", kojim je većina ruskog gasa dostavljana državama Evropske unije, jedna je od najbombastičnijih vesti 2022. godine. U blizini gasovoda "Severni tok" u Baltičkom moru detektovane su 27. septembra podvodne eksplozije, zbog čega je gas iz njega počeo da curi i izbija na površinu, a Danska je odmah odbacila mogućnost slučajnosti i incident nazvala namernom akcijom.

Swedish Coast Guard via AP

Poljski ministar se zahvalio Sjedinjenim Američkim Državama uz fotografiju gasovoda, ali je Amerika odbila da preuzme odgovornost za ovaj incident čak i kada je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova istakla je da gas curi na teritoriji koju kontroliše Amerika.

Ovim povodom oglasio se i bivši predsednik SAD Donald Tramp, koji je na svojoj društvenoj mreži objavio snimak u kom Bajden govori da "Severnog toka" neće biti i izrazio strah da bi moglo da dođe do trećeg svetskog rata, dok je Putin istakao da je sabotaža gasovoda čin međunarodnog terorizma.

Na kraju je utvrđeno da su eksplozije ciljana sabotaža, snimljena je šteta koja je naneta u toku njih, a pored cevi koje su razorene pronađeni su i tragovi eksploziva. Međutim, do danas nije otkriveno ko stoji iza njih, a Rusiji nije bilo dozvoljeno da se uključi u istragu.

Eksplozija na Krimskom mostu

Profimedia

Eksplozija na Krimskom mostu, koji spaja poluosrtvo Krim i Rusiju odjeknula je početkom oktobra. Nakon eksplozije planulo je nekoliko cisterni sa gorivom, prilikom čega su život izgubile tri osobe.

Ruski predsednik je naredio hitnu istragu, a savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak na Tviteru je napisao da je to tek početak, čime je priznao da je Ukrajina odgovorna za incident.

Iz Moskve su stigle brojne osode zbog "terorističke prirode kijevskog režima", krimske vlasti su takođe kritikovale postupak Ukrajine, a pojavili su se i snimci kontrole koju je sporni kamion prošao pre nego što je stupio na most.

Ukrajinska raketa u Poljskoj

Twitter/Clash Report @clashreport

Polovinom prošlog meseca svet nikad nije bio bliži izbijanju trećeg svetskog rata. Lideri država članica NATO hitno su reagovali kada je raketa iz Ukrajine 15. novembra pala na teritoriju Poljske, koja je članica Alijanse, zbog čega je odmah počelo da se priča o pokretanju člana 4 Povelje NATO-a, kojom se napad na jednu državu članicu smatra napadom na ceo vojni savez.

Mnogi su za incident odmah počeli da krive Rusiju, koja je negirala da ima išta s tim. Ukrajina je otvoreno optužila Rusiju i pozvala NATO da reaguje, ali je Bajden na kraju saopštio da su raketu koja je završila u Poljskoj ispalili Ukrajinci.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi