Migrantska kriza se vratila u EU: Liderima zadata još veća glavobolja nego prvog puta

Borba između država Evropske unije postala je žestoka i javna u poslednjih nekoliko nedelja. Austrija otvoreno optužuje Mađarsku da dozvoljava migrantima da neregistrovani prolaze preko njene granice. Francuska je napala Italiju zbog preusmeravanja brodova za spasavanje migranata iz svojih luka. Bugarska je ljuta nakon što je holandski premijer sugerisao da bi migranti mogli da uđu u zemlju iz Turske uz mito od 50 evra.

S obzirom na to da je broj ljudi koji ilegalno ulaze u EU dostigao nivo koji može parirati onom iz 2016. i da se evropski lideri nalaze pred nizom izbornih testova, uključujući izbore za Evropski parlament 2024. godine, migracije su ponovo na dnevnom redu Evropske unije.

Strategija EU za migracije moraće da se osmisli prvi put od 2018, ali je i sada, kao i tada, velika prepreka politika. Svi žele da ostave utisak da zauzimaju čvrst stav po tom pitanju, pa malo koji evropski lider može sebi da priušti da bude shvaćen kao neko ko je voljan da napravi kompromis u pogledu onoga što birači vide kao svoje nacionalne interese.

- Tokom godina sam naučio da je zauzimanje veoma principijelnih stavova o ovim pitanjima odlično za štampu - rekao je holandski premijer Mark Rute novinarima krajem prošle godine, dodajući da je neophodno da se „pronađu praktična rešenja koja će nekako doći do većine".

Kao jedan od lidera bloka sa najdužim stažom, Rute se bori sa tim pitanjem od 2010. Pod pritiskom uoči pokrajinskih izbora u martu, želi da pokaže da brani holandske interese. Rute je takođe bio jedan od nekolicine lidera koji su se zalagali da to pitanje bude na dnevnom redu lidera EU prilikom okupljanja u četvrtak i petak.

Ukrainian Presidential Press Office via AP

- Ne mislim da ćemo 9. i 10. februara reći „Sada je problem rešen". Ali da ćemo imati mnogo oštriju predstavu o tome na čemu treba da nastavimo da radimo - rekao je on novinarima uoči samit, na kom se na kraju najviše pričalo o sukobu na istoku Evrope, pošto je specijalni gost u Briselu bio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.

Sve veći broj izbeglica

Dok konvencionalno razmišljanje nalaže da se najteža pitanja najbolje rešavaju tako što lideri EU to izlažu za stolom Evropskog saveta, dominantna teorija u Briselu je da migraciona politika zapravo može samo napredovati van reflektora.

Za sada se čini da to nije opcija. Nakon zatišja tokom pandemije kovida, povećava se broj ljudi koji bez dozvole prelaze u EU.

- EU je zabeležila veliki porast neregularnih dolazaka preko Mediterana i zapada Balkana, što je najveći broj od 2016. godine - napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u pismu liderima uoči samita.

Agencija za granice EU Fronteks procenjuje da je oko 330.000 ljudi prešlo u EU „neregularno” prošle godine, što predstavlja povećanje od 64 odsto u odnosu na 2021. Dok je ta cifra i dalje daleko ispod one na vrhuncu migracija iz 2015-16, kada je oko 1,8 miliona migranata i izbeglica ušlo u blok nelegalno, ovaj broj je samo dodatak na oko 4 miliona ukrajinskih izbeglica koje trenutno žive u EU.

AP Photo/Darko Vojinovic

Za Ursulu fon der Lajen ponovno pojavljivanje ovog pitanja predstavlja izazov. Nakon što njen predlog iz 2020. da se revidira proces EU za obradu i distribuciju migranata nije uspeo da dobije podršku, predsednica Evropske komisije pokušala je da ublaži to pitanje - sa dva značajna izuzetka.

Komisija je brzo reagovala nakon napada Rusije na Ukrajinu, za samo 10 dana omogućila je Ukrajincima pravo da ostanu i rade u EU. Takođe je brzo delovala 2021. kako bi sprečila ulazak migranata iz Belorusije u EU.

Sporazum između 18 zemalja EU u avgustu prošle godine o preraspodeli oko 10.000 migranata koje su na moru spasle zemlje poput Italije smatran je znakom šta se može postići kada se spusti lopta.

Nova, jača kriza?

Nedavne pobede političara krajnje desnice poput Đorđe Meloni u Italiji, španske stranke Voks i švedskih demokrata podstakli su glavne konzervativce da ojačaju svoje stavove.

Manfred Veber, predsednik Evropske narodne partije uhvatio se za to pitanje uoči izbora za Evropski parlament sledeće godine.

- Ulazimo u novu migracionu krizu - rekao je Veber nedavno za Politikov "Plejbuk".

AP Photo/Petros Giannakouris, File

- Kapaciteti za prihvatanje migranata preko balkanskih i mediteranskih ruta su iscrpljeni. Pošto EU nije uspela da usvoji sveobuhvatnu politiku nakon poslednje migracione krize 2015. godine, ovo pitanje je postalo tabu. Sada se vraća sa osvetom - upozorio je on.

Ovo pitanje je zaista postalo centralna tačka razdora u mnogim vladama EU.

Austrija je optužila Mađarsku, glavnu ulaznu tačku za migrante u EU, da nije pravilno registrovala nove dolaske koji prolaze kroz zemlju na putu ka zapadu, što je optužba koju Mađarska poriče.

- Nikada nisam krila činjenicu da sve države moraju da se pridržavaju važećeg zakona EU, uključujući Mađarsku - rekla je Karolin Edstadler, austrijska ministarka za Evropu.

U novembru, nakon što je spasilački brod sa 230 migranata prebačen u Francusku kada je Italija odbila da pristane, francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen upozorio je na „izuzetno teške posledice“ po odnose između dve zemlje i rekao da će Pariz obustaviti planove za prihvatanje izbeglica iz Italije.

Bugarski predsednik Rumen Radev takođe se javno obrušio na Rutea nakon što je holandski premijer branio svoju odluku da blokira nastojanja Bugarske za pridruživanje bezviznom šengenskom prostoru EU, navodeći da bi migranti mogli da uđu u zemlju uz mito od 50 evra.

Slabašan predlog EK

AP Photo/Darko Vojinovic

Rastuća ogorčenost primorala je Komisiju da ponovo pokrene ovo pitanje, prateći akcione planove za borbu protiv migracija kroz centralni Mediteran i zapadni Balkan.

U svom pismu liderima EU, Fon der Lajen je iznela niz pojedinačnih predloga koji će, kako je rekla, odmah napraviti razliku. Neki, poput jačanja spoljnih granica bloka ili olakšavanja repatrijacije odbijenih tražilaca azila, dobili su podršku brojnih lidera.

Drugi, poput insistiranja na registraciji migranata u zemljama u koje stižu ili dogovora o zajedničkoj listi sigurnih zemalja koje nisu članice EU u koje će se migranti slati van bloka, verovatno će se pokazati daleko težim.

Još jedna prepreka mogla bi biti upotreba novca EU za izgradnju ograda. Austrijanci guraju predlog, podržani podrškom lidera Evropske narodne partije poput Vebera. Ali Komisija ga je dosledno odbijala, tvrdeći da postavljanje barijera samo preusmerava migrante na druge ulazne tačke.

Ono što je malo verovatno da će biti postignuto, sve dok to pitanje ostaje u punom sjaju evropske politike, jeste dogovor o reviziji koju je predložila Komisija za 2020.

Za sada je takozvani Novi pakt o migracijama i azilu gurnut na dno dnevnog reda, prema nacrtu teksta koji je dat na uvid „Politiku". U tekstu se pozivaju lideri da „dovrše posao“ jer se „redovno vraćaju na to pitanje“.

Poslednji put kada su lideri EU razgovarali o strategiji za migracije bloka, 2018. godine, posvađali su se na samom početku pre nego što su se konačno dogovorili o planu za vraćanje odbijenih tražilaca azila, koji na kraju nikad nije sproveden.

 

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi