Eskaliraju problemi Turske i NATO-a: Ankara odbila zahtev za prekid rata u Nagorno-Karabahu

Kada je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao na prekid sukoba u Nagorno-Karabahu tokom posete Ankari u ponedeljak, istakao je informacije koje Tursku stavljaju u poziciju protiv njenih zapadnih saveznika.

Zahtev za zaustavljanje borbi između azerbejdžanskih i jermenskih snaga – koje je takođe podnela Rusija – odbila je Turska, koja podržava stav Bakua da nije moguće primirje dok se separatističke jermenske trupe ne povuku iz enklave.

Ovo je samo podgrejalo još raniju uslovno rečeno netrpeljivost između Turske i drugih članica pakta.

Tokom leta Turska je došla u sukob sa Grčkom i Kiprom zbog istraživanja prirodnog gasa u istočnom Mediteranu.

Grčka i Kipar žalile su se da je razmeštanje brodova za istraživanje energetike, praćenih ratnim brodovima, Ankare u njihovim teritorijalnim vodama, agresivan i nezakonit čin.

Turska se usprotivila brodovima koji su poslati u područja unutar njenog kontinentalnog reona i rekla da štiti svoja prava kao i prava kiparskih Turaka na etnički podeljenom ostrvu.

Francuska i Italija takođe su poslale mornaričke i vazduhoplovne snage u region da se pridruže ratnim brodovima NATO saveznice Grčke za vojne vežbe u regionu.

Umešanost Francuske stvorila je probleme između Ankare i Pariza zbog embarga na oružje Libiji, gde su dva NATO saveznika podržala suprotstavljene strane u građanskom ratu, iako Francuska negira umešanost.

Francuska se povukla iz NATO blokade nakon što je tvrdila da je jedan od njenih brodova sprečen da pregleda brod u pratnji turske mornarice, za koje je Pariz rekao da je agresivno delovao prema francuskoj fregati.

Takve epizode ​​su dodale težinu tvrdnjama da se Turska udaljava od NATO-a, kojem se pridružila 1952. godine, i od Zapada uopšte.

Prošlogodišnja kupovina ruskih raketa S-400 dovela je do toga da je Turska pokrenuta od američkog programa za razvoj stelt lovca F-35, uz potencijalni gubitak milijardi dolara za tursku odbrambenu industriju.

Kupovina je takođe povećala mogućnost američkih sankcija. Uprkos pozivima Kongresa na takve mere, predsednik Donald Tramp ih nije nametnuo.

Turska se takođe kosi sa svojim saveznicima iz NATO-a zbog njihove podrške sirijskim kurdskim borcima povezanim s militantima koji su vodili 36-godišnju pobunu u Turskoj.

Tu se videlo da Ankara preti vetom na planove za odbranu Poljske i baltičkih država od ruskog napada na NATO-ovoj konferenciji u Londonu prošle godine. U međuvremenu, turska umešanost u sukob u Siriji zabeležila je dalje pozive na sankcije i smanjenje prodaje vojnog hardvera.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi