Tukli se palicama i gađali kamenicama: Kako izgleda sukob dve nuklearne sile na mestu gde je priroda neukrotiva? (VIDEO)

Kineske i indijske snage ponovo su se sukobile na spornoj granici između te dve zemlje, a na društvenim mrežama su se pojavili snimci batinjanja palicama i štapovima.

Navodno, jedan od snimaka je nastao još 28. septembra 2021. u planinskoj indijskoj državi Arunačal Pradeš na liniji stvarne kontrole, defakto granici između dve zemlje.

Iako nije jasno ko je snimio ili objavio video, on je počeo ponovo da kruži indijskim društvenim mrežama, samo nekoliko sati nakon što je indijsko ministarstvo odbrane potvrdilo da je do tuče došlo na granici u petak, u udaljenom sektoru Tavang na severoistoku Indije. 

Ovo je prvi prijavljeni incident u spornoj oblasti u poslednje dve godine.

Razlog sukoba je sporna i loše definisana granica dugačka 3.440 kilometara. Pošto se u tom području nalaze reke, jezera i snežni nanosi, linija razdvajanja može da se promeni što dovodi do incidenata između vojnika.

Indija i Kina se takmiče i u izgradnji infrastrukture duž granice koja je poznata i kao Linija stvarne kontrole. Jedan od razloga zbog kojih su 2020. izbili smrtonosni okršaji je bio i plan Indije da izgradi novi put ka vazduhoplovnoj bazi.

Koliko je situacija ozbiljna?

Uprkos vojnim pregovorima, tenzije se nastavljaju. Sukobi koji su izbili ovog decembra prvi su u više od godinu dana. Izbili su u sektoru Tavang u državi Arunačal Pradeš. Nekoliko vojnika je povređeno.

Poslednji smrtonosni okršaji dogodili su se u junu 2020. godine u dolini Galvan kada su se vojnici makljali palicama i štapovima jer vatreno oružje nije dozvoljeno. Tom prilikom je preminulo najmanje 20 indijskih vojnika, kao i četiri kineska.

Još jedan incident je zabeležen u januaru 2021. godine u području između Butana i Nepala. U septembru 2021. godine je Kina optužila Indiju da je zapucala na njene trupe. Sa druge strane, Indija je optužila Kinu da je pucala u vazduh. Ukoliko je to tačno, to je bio prvi put posle 45 godina da su meci ispaljeni na granici.

Sporazum iz 1996. godine je zabranio da se duž sporne granice koristi vatreno oruje i eksploziv.

Sporna oblast – kako je sve počelo?

Kina i Indija su vodele samo jedan rat, 1962. godine, kada je Indija pretrplea ponižavajući poraz.

Rizik je utoliko veći jer se radi o zemljama koje su nuklearne sile. I ekonomske posledice bi bile velike jer je Peking jedan od najvećih trgovinskih partnera Nju Delhija.

Osim toga, kineski predsednik Si Đinping i indijski premijer Narendra Modi ne neguju bliske veze.

Profimedia

Analitičari smatraju da su pregovori jedini put jer obe zemlje imaju da izgube mnogo toga.

Sve ovo je posledica graničnog spora na teritoriji oko koje se ove dve sile spore već decenijama – slabo naseljenom području planinskog lanca Himalaja zvanom Ladak. Inače, radi se o delu Kašmira, regije oko koje se spore i Indija i Pakistan. Stoga je ovo jedno od geopolitički najtrusnijih područja na svetu. I Indija i Kina vide tu teritoriju kao strateški bitnu, i u vojnom i u ekonomskom smislu.

Sukob datira još od 1914. godine, kada su se predstavnici Velike Britanije, Kine i Tibeta sastali da pregovaraju o sporazumu koji bi utvrdio status Tibeta i granice Kine i Britanske Indije. Kinezi su odbili, ali su Britanija i Tibet potpisali dokument kojim je utvrđena Linija Mekmehon, nazvana po Henriju Mekmehonu, kolonijalnom oficiru.

Indija je proglasila nezavisnost od Velike Britanije 1947, a dve godine kasnije je kineski revolucionar Mao Cedung osnovao Narodnu Republiku Kinu.

Skoro istog trenutka, pojavila su se granična sporenja i tenzije su rasle tokom pedesetih. Kinezi su insistirali na tome da Tibet nikada nije bio nezavisan i da kao takav ne može da potpisuje nikakve sporazume i stvara međunarodne granice.

Kina je tražila kontrolu nad kritičnim putevima blizu svoje zapadne granice, a Indija je sa svojim zapadnim saveznicima sve to posmatrala kao pokušaj Kine da “izveze maoistički komunizam širom regiona”.

Do 1962. godine izbio je rat. Kina je prešla Mekmehonovu liniju i zauzela pozicije duboko u indijskoj teritoriji. Rat je trajao mesec dana, a tom prilikom je poginulo više od 1.000 Indijaca, a oko 3.000 ih je završilo u zarobljeništvu. Kina je zabeležila manje od 800 mrtvih.

Profimedia

Proglašeno je primirje, a Kina je nezvanično povukla granicu blizu teritorije gde su im bile trupe i tako je nastala linija razgraničenja.

Tenzija je ponovo bilo 1967. u dva planinska prolaza, kada su indijske trupe povukle bodljikavu žicu duž linije koje su oni smatrali granicom. Kineska vojska je otvorila vatru, a mrtvih je ponovo bilo na obe strane. Indija je uništila kineska utvrđenja i naterala ih da se povuku nazad. Ta promena pozicija je pokazala da dve zemlje imaju drugačije shvatanje gde bi ta linija zapravo trebalo da bude.

Dve zemlje dele granicu koja je duga 3.440 kilometara, ali nijedna ne priznaje trenutnu liniju razgraničenja, koja ide sredinom sporne teritorije, kao legitimnu granicu. Prava granica dveju zemalja nikad nije uspostavljena, jer ih je delio Tibet dok je bio nezavisna zemlja. Otkad je komunistička Kina aneksirala Tibet nakon Drugog svetskog rata, Indija i Kina nisu uspele da se dogovore o granici.

Neukrotiva priroda

Ladak je, inače, najveća visoravan u Indiji, 3.000 metara iznad nivoa mora, a u pitanju je ledena pustinja, gde temperature mogu da se spuste i do minus 20 stepeni.

Kineske trupe su se približile novom putu koji je Indija izgradila duž najranjivije i najudaljenije oblasti u Ladaku. Put je dug nekoliko stotina kilometara, a izgrađen je 2019. i povezan je sa vazdušnom bazom koju je Indija nedavno ponovo aktivirala.

Kina je prilično sumnjičava kada je reč o indijskim infrastrukturnim poduhvatima u toj oblasti, jer smatraju da bi put mogao da znatno olakša prevoz opreme, ali i ljudstva u slučaju sukoba.

Profimedia

Pošto se u okolini nalaze reke, jezera i snežni nanosi, linija razgraničenja može da se menja, što vojnike stavlja u neugodan položaj, pa se često sukobljavaju, a pošto nije dozvoljena upotreba vatrenog oružja, “rade” kamenice, motke i razna “oštra oruđa”.

Kako prenosi “Indijan tajms”, pokušaj Kine da traži suverenitet nad ovom oblašću je njihova želja da se vrate u 1962. godinu, kada su nakratko napredovali ka zemlji koja pripada Indiji.

Tenzije su rasle tokom godina, a 1962. godine je najavljen unilateralan prekid vatre. Peking je predložio da se svaka strana povuče 20 kilometara od svojih pozicija.

Kako je zima dolazila, kineske trupe nisu mogle da zadrže svoje pozicije u dolini Galvan. Jedno vreme niko nije mogao da stupi u te oblasti, sem ako nisu slali patrole da obeležele teritorije.

Dve zemlje su se sastale devedesetih kako bi diskutovale o spornoj liniji razgraničenja, i tada je postojalo 12 oblasti u Ladaku o kojima nisu mogli da se dogovore. Zanimljivo, Galvan tada nije bio na listi i nije bilo svađa oko toga gde tu prolazi linija.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi