Otkazana misija NASA: Zbog tehničkih problema nisu uspeli da pošalju raketu na Mesec! Stotine došle da vide spektakl (VIDEO)

NASA je za danas obustavila lansiranje rakete na Mesec iz tehničkih razloga.

Timovi za lansiranje u svemirskom centru Kenedi na Floridi danas su se pripremali za prvi probni let džinovske rakete nove generacije Artemis 1, u okviru NASA programa od Meseca do Marsa, punih 50 godina nakon Apolo ere.

Međutim, sat za odbrojavanje je neko vreme stopiran, a inženjeri su pokušavali da reše problem temperature motora koji nikako nije dostizao željeni nivo. Drugi termini za lansiranje su 2. ili 5. septembar.

Misija Artemis

Misija Artemis 1 je probni let od ogromnog značaja. Lansiranjem bespilotni Orion modul biće postavljen u orbitu oko Meseca pre povratka na Zemlju.

Prikupljaće ključne podatke pre narednih faza misije - lansiranja modula Orion sa ljudskom posadom u lunarnu orbitu, nakon čega će uslediti prva misija sletanja ljudi na Mesec od 1972. godine.

Zvaničnici NASA potvrdili su da se čini da su svi sistemi spremni za poletanje, a vremenska prognoza predviđa 80 odsto povoljne meteorološke uslove za lansiranje, koje bi danas trebalo da počne oko 14.30 sati po srednjoevropskom vremenu.

Brojni stanovnici SAD su došli da posmatraju spektakl.

NASA je odredila 2. i 5. septembar kao alternativne datume lansiranja.

Prema prvobitnom planu, dva minuta nakon lansiranja, dva pojačivača je trebalo da se odvoje od rakete, a zatim bi usledilo jezgro (koje deluje kao okosnica rakete, obavljajući većinu dizanja tereta).

Ovi delovi treba da padnu u Tihi okean, dok letelica Orion nastavlja kurs ka Mesecu. Orion će putovati 280.000 milja od Zemlje i hiljadama kilometara iza Meseca tokom misije koja bi trebalo da traje od četiri do šest nedelja.

Nova raketa NASA za Mesec ostala je netaknuta uoči današnjeg nesuđenog lansiranja, uprkos tome što je pet gromova udarilo u lansirnu rampu.

Raketa "Spejs lonč sistem", visoka 98 metara, najmoćnija je raketa koju je dosad izgradila NASA, preneo je AP.

Napravljena je da pošalje praznu kapsulu u Mesečevu orbitu, pola veka nakon Apolo programa NASA tokom kojeg je poslato 12 astronauta na Mesec.

Ukoliko šestonedeljni test prođe kako treba, astronauti bi mogli da se vrate na Mesec kroz nekoliko godina.

Pola veka niko nije kročio na Mesec

Sovjetski savez je prvi lansirao satelit i Jurij Gagarin je 1961. godine bio prvi čovek u svemiru. Kenedi je procenio da nije u interesu SAD da prepusti dominaciju u svemiru Sovjetskom savezu“.

Naime, nije bila u pitanju samo trka u svemiru. Bila je to, kako kažu, „hladnoratovska odluka“. Sovjetski savez je uspehe u kosmosu smatrao merilom razvoja društva“.

Zato su Amerikanci morali da stignu na mesec – po svaku cenu. Počela je trka u svemiru. Od 1961. do spuštanja na Mesec na projektu je radilo 400 hiljada ljudi – gotovo jedan čovek za svaki kilometar leta, sve dok 20. jula 1969. Nil Armstrong nije, stupajući na mesec izgovorio:

Mali korak za čoveka, veliki korak za čovečanstvo.

Neil A. Armstrong/NASA via AP, File

Pobeda je koštala 24 milijarde 600 miliona dolara. Krajem šezdesetih godina to je bila ogromna suma, ali i izuzetno značajna za jačanje samosvesti zemlje, smatra Džon Logsden:

Posle misije Apolo 11 bilo je još pet letova sa ljudskom posadom na mesec, ali je interesovanje i u svetu, i u SAD naglo opadalo. Poslednji čovek na Mesecu bio je Judžin Sernon 1972. godine.

Spuštanje na Mesec pre 40 godina pratili su milioni ljudi preko radija i oko 560 miliona na televiziji.

Tada je završen program Apolo – ostalo je 360 kilograma kamenja sa meseca, fotografije i filmovi i nekoliko otkrića kao što je nezapaljivo odelo, bušilica bez kabla i jedna lepa pesma – „Fly me to the moon“.

 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi