Krvavi Božić i jedna od najvećih katastrofa čovečanstva! Ceo svet je plakao za 230.000 mrtvih (FOTO, VIDEO)

Jutro posle katoličkog Božića, afričke i azijske zemlje su zavijene u crno. Tog 26. decembra 2004. godine, prvo zemljotres jačine 9,1 stepen po Rihteru, a potom i snažan cunami pogodili su i razorili sve od Indonezije do Somalije u Africi.

Nastradalo je više od 230.000 ljudi u 14 zemalja, a najviše u Indoneziji (170.000), dok je ukupna pričinjena materijalna šteta iznosila deset milijardi dolara.

Gledajući broj mrtvih, ovo je jedan od deset najtežih zemljotresa, kao i najgori cunami u istoriji.

Različite su bile procene magnitude zemljotresa – kretale su se od devet do 9,3 po Rihterovoj skali (po tim procenama, to bi mogao biti drugi najveći potres ikada zabeležen). Zvanična procena je da je magnituda iznosila 9,15 stepeni rihtera.

Snaga udara mogla bi da se uporedi sa eksplozijom 23.000 atomskih bombi, poput one bačene na japanski grad Hirošimu, a potres je trajao čak 10 minuta. Nekoliko sati pre nego što će zemljotres potresti dno Indijskog okeana, eksperti su opazili znake koji obično prethode ovakvim potresima. Iako je posle toga trebalo da usledi i hitno upozorenje ugroženim područjima, to se ipak nije dogodilo.

Slike koje su tog dana osvanule na svim svetskim medijima bile su zastrašujuće: kuće sravnjene sa zemljom, brodovi koji su završili na auto-putevima, a automobili u lobijima hotela, vozovi potpuno smrvljenih vagona…

Najstrašniji su, naravno, bili izveštaji o broju mrtvih koji se iz sata u sat uvećavao, kao i priče očevidaca o telima koja leže pored leševa mrtvih životinja, pasa, riba, mačaka i koza.

U najteže pogođenoj provinciji Aceh na Sumatri, tela su izvlačena iz ruševina i reka i skidana s vrhova drveća, a zatim sakupljana na gomile na seoskim trgovima, kako bi se izbeglo zagađenje vode zbog njihovog raspadanja.

TALASI VISINE I DO 30 METARA

Naučnici su otkrili da su talasi cunamija u ovoj provinciji dostizali visinu od 24 metra na obali, a čak 30 metara u nekim oblastima u unutrašnjosti.

Najveća snaga talasa cunamija bila je u pravcu istok–zapad. Iz tog razloga, Bangladeš, koji se nalazi na severnom kraju Bengalskog zaliva, imao je vrlo malo žrtava, uprkos tome što je zemlja bila relativno blizu epicentra. Somalija je pretrpela veću štetu nego Bangladeš, iako se nalazi mnogo dalje.

Cunami je u rasponu od petnaest minuta do sedam sati stigao do obala svih država. Sever indonežanskog ostrva Sumatre je pogođen brzo, dok su Šri Lanka i obale istočne Indije pogođeni od 90 minuta do dva sata kasnije, a Tajland je pogođen posle dva sata.

– Voda se povlačila, povlačila, povlačila, tako daleko da smo pomislili da je reč o fenomenu punog meseca ili nečemu sličnom. A onda smo ugledali ogroman talas kako nam se približava – ispričala je Katri Sepanen, koja se, kao turista, zatekla u Tajlandu, dok je lokalno stanovništvo u svojim izjavama naglašavalo kako je talasu prethodila neprirodna tišina i da je zatim “smrt došla iz mora”.

DECA ZAVRŠILA  NA DRUGOM OSTRVU

O snazi cunamija koji je ljude nosio i izbacivao na druga područja svedoči slučaj indonežanske porodice koja je pronašla kćerku, za koju je deset godina verovala da je poginula.

Nju je iz mora spasao ribar i odgajio je sa svojom majkom na ostrvu jugozapadno od provincije Aceh, u kojoj je prvobitno živela s porodicom.

Raudhatul Džana, koja je u vreme nesreće imala četiri godine, nestala je zajedno sa svojim tri godine starijim bratom kada su se ogromni talasi sručili na njihovu kuću.

Džanin ujak je slučajno u jednom selu 2014. godine primetio devojčicu koja se peške vraćala iz škole i neverovatno ličila na Džanu.

Cunami je nastao kao nuspojava zemljotresa. Pomeranje morskog dna izazvalo je nastanak “vodenog zida”, odnosno ogromnog talasa čija je visina procenjena na deset metara, ukupna širina na hiljadu kilometara, a brzina na neverovatnih 800 kilometara na sat.

Budući da na otvorenom moru nije bilo ničega što je moglo da spreči njegovo širenje, snaga ovog cunamija, kao i njegovih nešto slabijih “sledbenika”, bila je na kraju takva da su nastradala područja udaljena hiljadama kilometara od epicentra zemljotresa, kao i oblasti kilometrima daleko od obale okeana.

Od 1900. godine, jedini zemljotresi sa većim razmerama bili su onaj u Čileu 1960. godine, magnitude 9,5 stepeni, i zemljotres na Aljasci 1960. godine, magnitude 9,2 stepena po Rihterovoj skali. Jedini veći zemljotresi, magnitude devet stepeni, bili su zemljotres na Kamčatki 1952. i zemljotres u Tohoku 2011. godine. Sva četiri zemljotresa stvorio je cunami u Tihom okeanu, ali je broj žrtava bio znatno manji.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi