Da li ste skoro imali deža vi: Kako i zašto se javlja ovaj fenomen

Koliko puta vam se dogodilo da imate osećaj da ste nešto već videli, osetili ili rekli? Osećaj da proživljavate nešto po drugi put? Postoji li logično objašnjenje ove pojave? Neki naučnici tvrde da se ovo događa zbog potisnutog sećanja, dok drugi kažu da se događa zbog reinkarnacije.

Prevedeno sa francuskog „deja vu“ znači „već viđeno“, dok nam iz grčkog dolazi reč promnezija ili predsećanje. Pojam „deža vi“ imanuje fenomen u kojem pojedinac odjednom dobije osećaj da zna šta će se sledeće dogoditi ili kao da je već proživeo trenutnu situaciju ili da je već video trenutno mesto, pojam opisuje snažan utisak da je osoba već videla nešto što zapravo vidi prvi put.

Naučnici imaju nekoliko teorija o tome odakle dolazi osećaj „već viđenog“.

možda će vas i ovo zanimati

Čitanje knjiga može pomoći vašem ljubavnom životu, ali nije svejedno da li su to Biblija ili Hari Poter

Nekad je bolje sprečiti: Šest situacija u vezi u kojima su dozvoljene bele laži

Sigmund Frojd je smatrao da novi utisak podseća na neki raniji, zaboravljeni, odnosno potisnuti doživljaj, tako da njegovi sledbenici tvrde da se radi o potisnutim sećanjima iz detinjstva u kojem ego pojedinca podseća na njegovu prošlost i skrivene strahove.

Nešto čudnije gledište imaju parapsiholozi koji kažu da je „deža vi“ rezultat sećanja iz prošlih života, pre reinkarnacije u ovaj život.  Parapsiholozi smatraju da je to iskustvo koje vodi poreklo iz prošlog života, dok će većina naučnika samo slegnuti ramenima kad se nađe pred ovim pitanjem.

Međutim, postoje naučnici koji se nalaze na istoj strani kada je u pitanju hipoteza da se „deža vi“ oslanja na emocionalne rekacije koje se javljaju kao odgovori na slične događaje. Drugi pak smatraju da je posredi vremenska razlika, odnosno jaz između trenutka doživljavanja, proživljavanja i pamćenja.

Kris Mulin, britanski profesor koji se bavi izučavanjem pamćenja, smatra da „deža vi“ nastaje kao posledica mešanja, odnosno zbrke u pamćenju.

Još jedna hipoteza uključuje drugu moždanu grešku; ovaj put, problem je u našem sećanju, kaže En Kliri, profesorka kognitivne psihologije na Državnom univerzitetu u Koloradu. Nešto u novoj situaciji aktivira sećanje sličnog iskustva iz prošlosti, ali naš mozak ne uspeva da ga se seti.

I najčešće je prihvaćena teza da se radi o anomaliji pamćenja u kojem vidimo nešto slično što nas vraća na nešto zaboravljeno.

Upravo nas činjenica da ne postoji jedinstveno objašnjenje ovog psihološkog fenomena podseća koliko još treba da učimo o sopstvenoj vrsti.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi