Milion kvadrata praznih lokala u Beogradu: Da li su visoke kirije oterale zakupce?

Praznih lokala u Beogradu je sve više. Neki na zakupce čekaju mesecima, pa i godinama, dok su drugi promenili namenu ili jednostavno nestali sa poslovne mape grada. Iza jedne prazne radnje često stoji mnogo šira priča o tome kako se menja grad, ali i način na koji se u njemu živi, radi i troši.

Više od milion kvadratnih metara poslovnog prostora u Beogradu trenutno je slobodno. Najam se kreće od 50 do 100 evra po kvadratnom metru, dok je u tržnim centrima i skuplji. Uz kiriju, zakupci moraju da računaju i na troškove komunalija.

Zbog toga se mnogi pitaju da li je zakup lokala uopšte dobra investicija, zbog čega je toliko poslovnih prostora prazno i da li su glavni razlog visoke kirije ili otežani uslovi poslovanja.

Agent za nekretnine Nebojša Rapaić kaže da je stanje sa cenama na tržištu stabilno.

„Cene su različite u zavisnosti od prostora, kvaliteta ili namene. Iznajmljivanje lokala na atraktivnim lokacijama, kao što je Bulevar kralja Aleksandra do Pravnog fakulteta, glavne ulice poput Knez Mihailove, Terazija i šoping molova, imaju najveću cenu“, objasnio je Rapaić.

Kako kaže, u poslovnom svetu se najčešće odlučuju za iznajmljivanje umesto za kupovinu prostora.

„Kod lokala je najbitnija pozicija, odnosno, da li lokal pravi promet ili ne. Nije toliko bitan ni kvalitet koliko promet, a promet prave lokali koji su prizemni i na ulici“, napominje Rapaić.

Ko brine o lokalima u zgradi

U pojedinim starim zgradama postojali su zajednički lokali koji su uglavnom privatizovani, dok se danas takvi prostori vode kao zajedničke prostorije, a stanari plaćaju njihovo održavanje.

U većini slučajeva vlasnici lokala u novogradnji su investitori, koji ih zadržavaju kako bi ih kasnije izdavali.

Profesionalni upravnik zgrade Sergej Božović kaže da stambena zajednica ima obavezu da vodi računa o zajedničkim instalacijama.

„Ako u lokalu dođe do curenja zajedničkih instalacija, stambena zajednica mora da reaguje, a lokali su u obavezi da plaćaju troškove održavanja. Imamo poslovne prostore koji su prazni, ali i čitave roštiljnice i frizerske salone koji se daju u zakup“, pojasnio je Božović.

Onlajn kupovina i tržni centri preuzeli tržište

Tržni centri i razvoj onlajn poslovanja ispraznili su brojne lokale u centralnim gradskim ulicama. Garderoba i hrana sve češće se kupuju preko interneta.

Rad od kuće takođe je sve zastupljeniji, pa se ni kancelarijski prostor više ne izdaje kao nekada. Ugostitelji se sve češće odlučuju za šaltersku prodaju, ali i dostavu hrane putem interneta.

Moderan način života, uz visoke kirije, račune i troškove održavanja, učinio je da zakup lokala danas bude sve ređi izbor.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi