Ponekad vam se desi da pričate sami sa sobom? Da li je to normalno?
Psiholozi imaju nekoliko odgovora na ovo pitanje
Vreme u kojem živimo nije nimalo lako za našu dušu i um. Ukoliko se i vama ponekad dogodi da se preslišavate šta sve treba da uradite, pa vas neko pita „šta kažeš“, možda se pitate da li bi zbog toga trebalo da se zabrinete. O tome su svoje mišljenje dali psiholozi, a vi procenite da li ćete s tom praksom nastaviti ili ćete sebe ignorisati.
Iako deluje čudno, naročito onima što gledaju sa strane, sasvim je u redu da povremeno pričate sami sa sobom, zapravo, to je čak i prilično zdravo.
Evo šta kažu stručnjaci zašto to radimo, kakve su posledice i zašto uopšte nije neuobičajeno da ljudi povremeno popričaju sami sa sobom.
– Definitivno je normalno i veoma uobičajeno da ljudi pričaju sami sa sobom – kaže psiholog dr Dženet Bergfeld. Generalno, pričamo sami sa sobom kad osećamo neku emociju, kad smo ljuti, nervozni, anksiozni ili kad prosto pokušavamo da se koncentrišemo na nešto.
možda će vas i ovo zanimati
Pruža utehu
– Kad osoba priča sama sa sobom, to je pruža neku vrstu utehe, i to je dobar mehanizam za postizanje olakšanja kad smo pod stresom ili se nečega bojimo – slaže se i psiholog dr Heder Stivenson, piše „PureWow“, a prenosi mondo.rs.
– To obično radimo kad prolazimo kroz neko zastrašujuće ili stresno iskustvo, ne bismo li sebe uverili da će sve biti okej i da ćemo se nekako izboriti sa tim što nas je snašlo.
Pomaže da bolje komuniciramo s drugima
Ćaskanje sa samim sobom može da vam pomogne i da razrešite probleme koje imate sa drugim ljudima.
– To nam često pomaže da popravimo samopouzdanje i smirimo nervozu kad treba da razjasnimo neki nesporazum sa drugima, popričamo naglas sami sa sobom, i uvežbamo na taj način kako i šta želimo da kažemo osobi s kojom imamo neki problem. Na primer, ponekad to ljudi rade kad žele da postave neke granice u odnosu s partnerom ili šefom na poslu, da bi se pripremili za razgovor koji moraju da obave, a boje se da će biti neprijatan – objašnjava dr Stivenson.
Olakšava donošenje odluka
Kad pričamo sami sa sobom, lakše procesiramo problem, a to nam „pruža i bolji uvid u sopstvena osećanja, što nam olakšava donošenje odluka“, kaže ona. – Taj razgovor koji obavimo sami sa sobom nam pomaže da donesemo odluke o važnim pitanjima jer nam omogućava da uvidimo zašto smo zaglavljeni u određenom trenutku, zašto osećamo otpor prema nekim stvarima u životu.
Ipak, postoji velika razlika između zdravog dijaloga koji ponekad vodimo sami sa sobom i situacija u kojima ljudi pričaju sami sa sobom jer prolaze kroz psihoze koje mogu da uključuju i zvučne halucinacije, kaže dr Stivenson. – Osobe koje pate od psihoza često su izgubljene u svom sopstvenom svetu i nisu u stanju da se povežu sa drugim ljudima.
Pixabay
Smanjuje sres i brigu
Ali ako to isključimo, pričanje sa samim sobom je korisna tehnika. Mnogi terapeuti čak savetuju svojim klijentima da na taj način prolaze kroz određena iskustva i pokušaju da smanje stres i brigu.
– Klijentima često savetujem da „razgovaraju“ sa mlađom ili starijom verzijom sebe samih, ili da „razgovaraju“ sa svojim telom, ponekad čak i da te konverzacije zapišu u formi dnevnika jer nam to pomaže ne samo da naučimo da slušamo svoju intuiciju i da joj verujemo, već je to i odličan put da se povežemo sa svojim unutrašnjim ja na dublji način, time što ćemo za početak postati svesni svojih osećanja.
Podiže raspoloženje i daje motivaciju
Sa ovim se slaže i dr Bergfeld, dodajući da ta tehnika može biti korisna i kad želimo da sebi popravimo raspoloženje ili da se motivišemo da istrajemo u nečemu ili izdržimo neki napor. Recimo, može vam tokom napornog treninga pomoći ako sebi kažete „možeš ti to“, ili „samo napred“, kad vam se učini da posustajete.
– Ali vodite računa da to nikad ne bude autodestruktivan tip konverzacije. Svojim klijentima preporučujem da sa sobom razgovaraju na način na koji bi razgovarali sa nekim koga vole, sa dobrim prijateljem – savetuje dr Bergfeld jer u suprotnom rizikujete da sami sebi uništite samopouzdanje, slušajući strogog i surovog unutrašnjeg kritičara.
Pomaže u obavljanju konkretnih zadataka
Studija iz 2012. pokazala je da ljudima taj glasan „razgovor sa samim sobom“ pomaže i u obavljanju konkretnih zadataka. Eksperimenti su pokazali da ako tražimo nešto, telefon ili ključeve, za koje ne možemo da se setimo gde smo ih stavili, na primer, može da pomogne ako naglas govorimo „telefon“ ili „ključevi“. Dobrovoljci koji su učestvovali u ovom istraživanju brže su pronalazili predmete ako bi ih naglas imenovali tokom gledanja gde bi mogli da budu.
Pexels
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari